Amerikanski Srbobran (Pittsburg, Pa.; Pittsburgh, Pa.) 1906-Current
October 17, 1939

Historic newspapers carry the language, views and graphic reporting of their time, including racist content. They are shown to teen and adult profiles.

Page 1

e W =GR [lls, OLDEST AND LARGEST SERDIAN DAILY NEWAPAFER IN AMERICA PUBLISHED DAILY Exeept Sundays and Holidays Officin) Organ of ARRND NATIONAL FEDERATION АМЕРИКАНСКИ _ СРБОБРАН Entersd nn sscondeclass mattar April 13, 1906 st the Post Office of Pittaburgh, Pa, under the Act of Congreas of March 3. 1879, VOL. XXX, No. 7355 Немачке Бомбе Над Енглеском ТЛЧНО ТУМЛЧЕЊЕ БАДКАНСКЕ' НЕУТРАЛКОСТИ I' Беогрвлскв "Самоупрапз пише:; Поинлта јс чињешша ал јс сап Балклн грлжио н нлшао формулу снојс нсутрлтостн. Спс су бал-' 1 канскс Iсмље чак лале шјане о спомс нсутралном стлпу. У томе стану нсма ннчвга што би сс као чсђунлролмо-прлпиа поЈзпл могло сматрати необнчннм, ннтп пак и сторијски необјлшњипим. Балкан ске зсмље су. слака за себс и сне скупа, врло скупо платиле сноју, аржапну и наннонзлну инлиннлузл ност. Снака је ол нлпс никла нз страхопитнх искушеи.а, брда ко лију н морл крпи н свака Је од њих снссна ла у опоме рату нсма, шта ла лобнје, л дв напротин скоро снс стлиља нл коику ако бн напу-1 стила неутрллно лржање. У својнм; псутралним становнма балканске асмл.с уосталом имају класичне узоре којс их пружа Шнајиарска,' ’тако “улесилз" јелнз вслихл лша, Iраз(Шјајупн коисекпептпу лнпло јмагску активкост у томе пиљу! Стварн на Бмкану стоје данас I тлкл ,13 јс он неутвллан из оних Iистих самоииклих и сопстненнх, 'СХВЗТЛЊЗ 40 којих л даје сзпсте н упутетнз дл бн 'се прнхвзгнп н искреио прнгрлно јелан стап којн и Румуиијн, н Југо славнЈн, и Бугзрској, и Грчкој, н Турској намепу СВЕ њихопе охол ностн, јасне н без ихзкве сенкс проблсмзшчности. Бзлкзнски нз .ро.лн. у којнма тнњл псковнма на 'гомнлано исторнјско искуство, нн су лакле нсутралнн по некој ин спирзимји која би лошла нзван I Балкзиа, него пл убевењу сгиоре- иом међу њимз, насталом најспон |таније. је.шонремено н паралелно у свим балкзнскнм земљзма. као по јстом превутиом спораз.^му ускрслом из самнх чнњеница и у -Iс.!овз јелнаких за СВЕ Балкание, у.лопа рзннопрзвних за све балкзн .ске лржаве БЕЗ ИЗУЗЕТКА. Извесно. некомс у Европн може нзгледатн унсколико и необичзнl јелзн тако пзметан н коиструктн-. ван став Балкана, утолико констру 1 ктнвнији што јс он колективан. к акп спонтано колективлн, премла, тек то и бзш то доказује сву ло гичност иеутралног става, односно гогнчност бп.ткансхе солндарно јстн. Алн, Бз.ткаlПlн асвнм природно сматрају за Је аренз за борбу, једнои отворену, ловагнз зз не |срепе н трагелиЈс саврсменс Евро пе, н да сад сва људскд мудрост здхтева лз се оиа даље ие проши ртјс. Заго пе Балкан у ннтсресу Енропе. Човечанства н у спомс соп [ствсноме интсрссу тежитн ла н лаље чува спој зид мнра са оноли ,ко истр спонтаиог уперења о пра ничностн тога става, са колико у верец,в то чннн н Швзјцдрска, ле гнгнмпп ззузета сзмо гобом н ни-, чнм више око себс! ностн, матн спих оннх спољно-по литнчкнх теорнЈа које ланас усвз јају н балканскн наролн. н на ствз рању јелног неутралног блока у Епроци. Балкан је закле еЛоктано неу тралан као ц те земље које смО горе имснопалн У тој неугрално стн соих балканских земзља лаје се нс само назретн него и констато пати потлуна балканска солнлар ност, управо јелинство Балкана у погледнма на длнашњн европски сукоб ц на њсгопр даље перипети јс. То Iржан« бавклЦских земаља нијс међутнм нииоме и ни ол кога нзнуђсно, ннтн бц НМ.IЛО СМIКЛЗ ла се т4ко нсшто тпрлиит само. нагонештана ма са које стране. ј Неутрално лржање Балкзна је то-| лико споитано, да је лмннфестона-1 но н Нре н лодо почетка оружа ннх непрнјател-става у Европи, којл Балкан искрено сажољева, а-ј лн у која неие .тл улазн, сМатрају ћи јј је он познпн да сс данас стл- I ра пр|)енстпено о ссбп, не упушта јупи гс у тање нн>иктlХ савсгз труптмл Ппшто Је то гако, н слмо тако 1 а не лругачије, комнчно бн бнлој тпрднтп ла јс Балкан неутрллан по. нечнјем наговору и да Је његова I нсутралност резултзт тнпломатскс I акиијс једне пелике снле. Л пошто 1 т тврди јелан швзјиарскн лист (Тајпрајер Изјтунг), то значн дз он илн непе ла уђе у пснхологнју и логику бзлхансхих интерсса. њти I л.т није уопштс обанештен о њима.: Зато јс он н могао дд напишс Један' апсурдан чланак, тако немогуве! посталљен да се његопа апсурд- нпст не бк могла одмернтн труга чнје, сем ако бнсмо се послужи.тн јелилм "компараптном мето.том”, па реклн ла је н ШваЈиарска нсу-1 трална не ззто што она тако ховс, (јер јој то ликтују њенн разлозн "пгтанка). него зато пгто је то I САОПШТЕЊА СМРТ НАШЕ ЧЛАНИЦЕ Јуче после подне Србобран до-| бн тужни глас да Је умрла сестра |Катз Кукић. нз Пнтсбурга. чланн- ШЈ Питсбуршког Саиезног друш-] тва “Св. ћурзђ" бр. 6. Ннје боло-1 нзлз. умрла је у нсдељу ујутру, напрасно. Бнла јс стара 54 голина, а рођсна је у Огулнну, у Југосла вијн. Погреб пе бнти данас V по-' рак. Бог нека простн нашу добру се стру и лака јоЈ ирна земл>а. МАђАРСКИ Н АЦИСТИ СПРЕЧЕНИ У П РЕВРАТУ СПРЕМАЛИ СУ СЕ ДА КРОЗ КРВ ОТМУ ВЛАСТ. ПОХАПШЕНО ПРЕКО СТОТИНУ ХИТЛЕРОВАЦА Будимпешта. Хитлеровци су спремали преврат у Мађарској а.ти су похватани иа врсме. Ухапшено је преко стотину Хитлср^наца. Они су спремали поуби јатн виђсне мађарске националисте и узети државну I .V МвђарскоЈ су Хитлеровцн подсљенн н свзкн рцдн на сво- ЈУ РУ^У- Онн "лсгнонерн" бн.ш су њшнстнчки екстремнстн. О ни су планнрилм побитн шње |и код оннх друсих нпцнстичкнх Збпг овлг откровсња, Мађа ,рц сс спремпЈу да огласе снс ницнстг Мађнрскрј нх су идцрти бнли раннје И.IИ нс.1,11,011111V 1110,1. ".Н ГllОИ.l|l|| смргн" IНЧНН I.IНИО \6;| 1 I, I

1Т Т\ I. 0.0, шери п.l >1 чушке, THE AMERICAN SRBEOBRAN PITTSBURGH, PA., Tuesday, October 17, 1939. Уторак, 17 Октобра, 1939. Прва Посета Немачких Авиона Прошла Хрђаво Лондон. Немачки авиони бомбардовали су јуче британскс ратнс лађе код Единбурга, у Шкотској. У бнјено је и рањено 52 лица, а ратна крстарица “Саут амптон" је не баш тешко повређена. Било је око 14 I немачких авнона, од којих је 4 оборено. Немци нису У ФИНСКОЈ ПОПУШТА СТРАХ ОД СОВЈЕТА Финии се' надају да ће њихов спор са Русијом бити добо свршен Хелзинки, Финска. Фински делегати поврати ли су се из Москве и собом донели совјетске захтеве. Изјављено је од стране Фи наца: “Ми остајемо мирни и верујемо да ће се спор до. бро свршити. Фиици веле твколе. и руски јзахтсви истима етварају забри -1 нутост, ХIИ се јс пок&шла до бра воља на обе страие да се у слору пооушта. а глс је добре вол-с. ту мора бити и повољног Iслоразума на задово.мтвг> и Фииске и совјетске Русије. Финска аелсгаинја је дошла 1 нззад у Финску д.т би поднела [својој влади опширан извеш тај о разговорниз у Москви. О ва ће делегација опет поћн у Москву кроз неколико дапа. Пре иего Фннцн поћу назад у Москву, Финска ћс имзти са стзиак са Шведском. Норвсш ком н Данском, који ће се сз станак одржати сутрз г сре- Докле се овако ради нз ди пломатском пољудотле Фннскл 'грознкчаво спрема сва потре бна сретства зз бдбрану зем ље. ако дође до рата са Русн јом. По веруЈе се, да до рзтз не ,ћс доћи. иачикили велнку штету. (Берлин каже да су по-' вређене две енглеске крста рице а по два авиона изгу били су и Немци и Енгле зи.) По признању самих Ен глеза, погинуло је на пого ђеном “Саутамптону" три официраи 12морнара, а35 морнара'је рањено, 12 те шко. Међу погинулима је и командир Р. Ф. Џали. (“Саутамптон" није ве лика крстарнца. велика је само 9100 тона.) Немачки су авиони пото пцли на овоме месту и јед-1 ну малу пристанишну ла ђицу. Немачка је намера била[ да нападну британску ве- лику поморску базу Росит н велики мост прско "Фирт ов Форт." Британски адми, ралитет ј'е синов званично објавио да је оборено 4 немачких авнона, а није дан британски. Немци су били врло на срт.ЂНви у своме нападу. њнхови авиони залетали су се из висине и снлазили на само 300 ногу до земље. Чим су били прнмепени ен глески су авнони полетелн 'на Немце, потпомогнути, са земље авионским топо-' внма. Очајна је битка тра -Iјала пуна два сата. Над Е дннбургом су сипали дело-. вн шра"нела испаљених са земље на Немце, али у Е-| динбургу ннје нико повре ђен. После два сата борбе, Немцн су оставили своја 4 [оборена авиона на енгле 'ском земљишту и надалн 'се у бекство преко Север ног мора, гоњени од енгле -1 ских авиона. СНАГА СОВЈЕТСКИХ ПОДМОРНИЦА Талијанн веле да Русија има 200 подморнииа Рнм. Војнз снага Содјет ске Руснје претстав^а једаи за- ним-љнв предмет којим се дз нас свестрано бавн свстскз штампа Тхтјлнска "ТрнбуњГ. 1 остављајући засада по странн совЈетску воЈску н авиациЈу, ис гнче да је руска ратнл морна рнца за последњих неколнко годнна обновл>ена н да се. и по рсд тога цгго соајетски помор ски програм никада ннје бно у Енглези признају да је и на разарачу “Мохак" н још |једној другој крстарнцн “Единбургу" рањено н то, на “Мохаку" 25 морнара а на “Единбургу” 7, али бом бе нису погоднле у лане. него су пале поред њнх у |воду и прн својој експло знји парчета од бомбе ра- детаљнма обЈанлен. може да рачуна да су совјетске помор-, скс снаге а изрочито подмор-1 ннчка флота. модерко органн-[ зованс. Извссно је да је Руспја дала апсолутно преимућство изградњи подморжнца. Још пре две годнне Русија јс. иако су овн статистнчкн подаци држа-ј нн у највећој таЈноети. нмллј саставу своје рлтне флотг 140 подморница, д^к се.у граћенд налазпдо много другнх подмор ннца. Према томе може се пч уздано да рачуна, каже "Трнбс на”. да Руснја нма сада више I од 200 подморншп у Балтич- 1 ком Мору. на Далекбм 11гт«к\ н у Црном Морс. ннла су морнаре. Енглезн су заробмлн и два немачка авијатичара са једног палог авиона, је дан од авијатичара је убр зо умро од рана. Немци су бнли примеће нн у 2.35 јуче после подне код “Мајског острва” н борба је одмах настала из међу њнх и еиглеских авн јатнчара. Немцн су моралм лстетн внше од 1200 мнља тамо и овамо, да учине ово бом бардовање. Бераин. Мнлнон цакопа са песком бнле су прнцрсмиле Копенхаген. Седамдесет жеке Варшанн XI одбранс "ег хнљадл астомлГшла мнр\ је, зграда од ннпадљ кз влзлута и у Дансној због штсдње бензн- ^бомбм. ни I Aceeptancn for mailing a 1 special rate of postage provided for in Section 1103, Act of October 3, 1917, authorized Jaly 12, 1918, НЕМЦИ СУ потисли ФРАНЦУЗЕ НА ЗАПАДУ У ПРВОМ ОЗБИЉНИЈЕМ ВАЗДУШНОМ НАПАДУ ОБОРЕНА СУ ЧЕТИРИ НЕМАЧКА АВИОННА АЛИ ЈЕ У ИСТО ВРЕМЕ ПОВРЕђЕНА И ЈЕДНА БРИТАНСКА РАТНА ЛАђА ЈУЧЕ СУ НЕМЦИ ИЗВРШИЛИ ВЕЛИКИ НАПАД И ПРВИПУТ ОД ПОЧЕТКА РАТА УШЛИ НА ФРАНЦУСКО ЗЕМЉИШТЕ Париз. Немци су јуче напали великом силом француски фронт дуж реке Мозеле и потисли савез нике, али налет Француза је убрзо Немце уставио. Немци су успели да заузму један мали део француске БРИГА ЗА Б АЛК АН Немачка воли да види Балкан на својој страни Берлнн. "Нсмачка дипло-1 матск« политичка кореспон-1 денциЈа” пише "На Балхану се све всћмз сти- че уверење да су догађзји на Истоку ишли једнно за тим да се постоЈећс лоШс прилике ра зумно уреде. па потом стзби- "Балканске државе нашде су' најзад свој првродии однос са Немачком. 'спостављсн је всћ известан степен еолндарности утолкко. што је дећ одавно практично спроведена приро-' днз размена многих добарз са силама које припадају истом простору. Ова готовост зд прн вредпу сарадњу можс већ дамас да се обслежи као основно на чело пл.lнтике свнх миктсре сованих земзља. Нзменз тзквих l одиоса. којн обећзваје голико успека. нс бн одговархи схвз тању ии Немзчхе нн Балхлна. Немачка немз никаквнх дру гпх полнткчких ннтереса на Ју гоиггоху. Њ\- ннтерссуЈе једи но то дв овај простор не срне у авантуре н да ие изззове трза вице у односнма са Немзчком. Па ни саме државе Јутоистока, нс осећају ни најмзње иоље да сс жртвују за љубав ма којкх скла н шнчовнх лудачких ци- земље. Француска команда ју трос признаје да Немци и мају у својим рукама фран цуско село Апаш. Борба је трајала целога дана до синоћ дубоко у НОћ. Објава француске коман де гласи: "Јутрос на фронту од о ко 4 миље. Немци су поче- ЗАРОБЉЕНИ ГЕНЕРАЛИ ОСЛОМУПОЉСКЕ Пољски официри нису по зиавали душу својих војника Вср.lин. СзДв се овде на.l3- зс десет пољскнх генерхш. Онн сзободн сппају у рззтоворе са немЈчким официримз и. из- МСђ\ ОСТВЛОГ. ПрНЧЈЈУ о разло- ЈНМЛ гзко брзот сломј пољске ЗрМНјв 113 НСМЈЧХОМ м НЈ сов- ЈСТСКОМ фр«нт\. Главни рззлогј ч*>ћи мепрнЈзтсл>ске мјие те х)lнке. Да ће паљсха војскв пре трпсти пораз вндело се већ у‘ првим данимЈ рзта. ВоЈннци нн су хтелн да ратују И многн су отворено одбНјЈли •да нду у борбу. Офниирскв хор ниЈе по знавао воЈнике, њихове ннтеу ресе и њихов жнвот. Стогз о-, фнцири нису кмали потрсбан ауторитет код војникх То се о-, светнло одмах у почетку ратх| Исто тзко. као пгго се и Се вер Европе може већ поодзјвнз да смжтра зоном која се налл- Јутоисток располажс апсолут но наЈбољим мог\ ћностима да ни од садашњег конфликта. Не мачха Је спрсмна да целом сво-' јом снагом н нз сваком месту браик к штигн угрожене' интс ресе. Мевутнм, оиа се радује жсли нзсупрОт запздним де мократи Јама мнр бхњанским нзродкма. који су у прошлостн прошли кроз тешка искушењз, мнр који је заснован нз одржа-, њу апсолутнс неутрхтносги” ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ ЈУПЈСЛОВЕНСКО-БУГАРСКА СЛОГА И САРАДЊА Београд. Софијски мнтро полкт г Стефан, на проллзу кроз нашу зсмљу задржао се ЛОНДОН. Бритаиија и Русија су вољне аа прегомраЈ? трто вачком споразуху. Јуче су нмали састанак совјетски .хждонсхн амда садор Мајски м енглесхи спољнн министзр Халифакс. Соајетсхч је ахбасадор казао Халифаксу ла Је енглеска делегацнЈа аоврог-шлт у Москву. Халнфакс је обећао да ће челегација поћи у Москву. Ајле са.llи рззумн ту светсху дипломацију!) БЕРЛНН. Нешто није добро измеву Хитлера и Сталнна. Чује се, ла је Хитлер послао свога поверљквог човека у Иоскву дд се виан лмчио са Сталиноч. (Валла Је Хктлер послзо Сталину поруку попут сне наше песме: “Зиаш ли лоло шта си обелао, а сад си ме млалу остаано!") ПАРИЗ. ЧуЈе се, ла Је Хитлер поиудио тајно Бртlтаннји н Францтсхој преговзрање о миру. Хитлер нуди да н>их три спшре саве иротнву Русије, “Јер ке иначе болшевизам покорнти Европу веди Хнтлер. неколико дана у госткма код Нк Св. Пзтријзрка г. др Га 'врила. Боравећи у Бсогрхту ми трополкт г. Стефан био је љу базан да прими претставнике штампе па је том прнлнком рс- I "ПрНјатељстао Које је кскре 'но почело с обе стране већ пре [неколико годинз измеl>у две на ше зем.ље. ухзагнло је већ ду боког корснз и у бугарском народу Ја сам тврдо убеђен дд ће н Његово Велнчанство Крал> Борис н наша нладз н даље сна жкти и подржаватн ове прнја 'гсљске односе нзмеву југосло-' венског н бугарског народз. да ће раднти на њнховој јсдноду- шности. елозн и узајјзмном спо' разумсвању У свим пнтањимз к«Ја >«х обострано шгтересују; и да ће гако мудро нребродн тн ове тешке дане које прсжив љује чнтава Енропа". ДНКАРА. Турска. Смноћ Је турсха влада нмада н ваирслну селнииу и одмах пос.те селнице гелефоном наредила своЈем сполшои министру који се још на.lа>и у Мосхвн, да нзвестн совЈето.) влалу «а Турскз не може чннити ннкаквих попуштања Мосхве. Сполмом мнни стру је речено дл јави Молотону и Стаљину, да је то задњк одговор гурске владс. ВИНШОТЕН, ХозандИја. Енглези су вратнли Неминма мило ли драго. Јутрос су британски авнонн напали неколнко бродии министар напустмтн Москву. Чује се, да он није потписао инкахав споразум са совјетскш управницнма. НАЈСТАРПЈИ П НАЈВХћП ерПППТ ДНИНПН ЛИСТ У АМИРКЦП ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА SINGLE Cor OC. 'ли налад, потпомогнути артилеријом, источно од Мозеле. Они су заузели ви сове Шниберга. где смо ми имали минирану осматрач ку линију. За.хваћен нашом ватром непријатељ је био устављен. чак и потисн-т на север од Апаша, у које су село часовно успели да УђУ-” Мада су Немии изврши ли великн напад на овоме 4 миље дугом фронту. н пак. како вести јављају, главна немачка сила је у прављена на граничнојт међи француско немачко луксенбуршке границе. А ли и овде Французи имају спремног оснгурања дз ставе Немце јер с\ се нида ли да ће Немцн ударити ту тромеђу да бн моглн до ћи у позадину француске војске. На овој тромепн су Французи држали у свпњм рукама две миље далек« о д немачке границе, немачко земљиште. Француска к« манда још ништа не аж о овом нападу на овој тро међу, али се верује д) су Немци и овде потиати Французе и назад повра ги ли оне две миље својег зем љишта које је бнло у фрак цуским рукама.

Page 2

СТРАНА 2 _ амсрикднски _ СРБОБРАН B et e e e A THE AMERICAN SREOBRAN e The Olisr Seibian Dally Newspapar i Amarics. QIR Tiabi. 4 Dafly Txerpt Sundays and Hatidaye 34 My R THE AMERICAN SRBOBRAN, ilnc. 4 %n Avenue, Tolephatia MAyflower 6600 o FITTSHURGH, PA. (e e M MARKOVICH, Edifer W NIKOLIN. Eiditor English Section i SUBSCRIPTION RATES Fow United States of Ameticn. Fey One Year 35 Stx Meniha 4230 var Canuda and Forelgn Couptries One Year 36 S Manihe 3}, For Tintsburah: Bhe Vews Sh.oo; Stx Momths 3. Single copy 5. ПГЕТПЛЛТЛ пл лпст МнрЛ 1 11ог'Аи .даичГЖж’ Некн горштак нз ззбачених крајева где јс жнвот заостао н прнмнтнван, аошавшн Јед ном у знмско доба у важној депутацијн у грал. добнје за преноћиште врло урсдну со бу са чнстим удобним креветима. УЈутру. мсћутим. накошс госта умотана у своЈу ка банмцу гле лсжн на поду, а кревст ннје био нимало днрнут. Када су се људи зачуднлн на тај необичан призор н упнталн горштака: зашто на знмн спава на поду а нс у топлом ХОћЕМО ВЛАДИКО! Претпрошлог понслел>ка, 9 октобра, от штнмпан је у Србобрану проглас нашсга Преосвећсног Епископа Гослодина Др. Дз маскина, ш Епархијскн Црквсно-Просвстмн Фонл, коlнм бн се успоставмлс н тдржале нашс школе V С*ед. Државама к Канадн. Са Прсгласом 1с отштампан н Прзвнлник гле се вндн све што јс потрсбно, о овомс Фонду. Члзн I Правнлннка гласн: “Нмс овога Фон да јс Епархијскн Црквено-Школски Фонл". Члан 2, говорн о цнљу гога Фонла. Тај другн члан гласн: “Цнљ је овога Фонла да омогућн што вс ћсм броју српске деце н омладнне у СЈсдн њеннм Државама Амернке н Каналн ла добиЈу потребно верско-иацнонално васпи твње. Овај свој цнљ Фонд постнжс на сле дећн начнн: Одговорно је: “Знатс, на оваком лепом кревегу не бнх могао ннкада да заспнм". Иако на око јслноставан н скоро баналан, тај случај прммнтнвног горштака открнва |у стварн велнкн закон људске прнроде, што га обнчно људн назнваЈу законом навнкс. Исто онако као што се очи дуго навнк нуте у тами тешко прмлаго»>авлју светло сти коју за дуго ннкако нс трпе, тако не тр ]пи чистоћу. врлину, нн велнчнну духа онај коЈи Је сам дубоко утонуо у пр.љавштнне, глупост н зло. а) штампзн.сн школскнх уцбеника и на бавком потребннх учила аа српскс парохнј ске школе у целој Епархнјн; б) одржавањем фермЈалннх школскнх курссва н летовалншта за школску децу; в) помагањсм српскнх црквено школских општнна ове Епархијс за стварање школа н излржавање учнтеља у случајевнма локаза не потребе. Насеобнне, које су удаљене од досалањнх лостојећнх црквено-школскнх општнна, могу се корнститн овим Фондом ако прнпадају најблнжој црквено-школској општинн и образују свој, спецнЈални цркве но-школскн одбор, коЈн ћс сс старати о школн, или, у случају, дз не припадају нн јсдноЈ црквено-школској општнни, ако о снују засебну црквсно-школску општниу; г) фннанскрањем потрсбннх просветних органа за надзор н стручнс послове око нз иођења наставног плана н програма у шко лама овс ЕпархиЈс, н д) давањем стнпснднја овдашњим сиро машннм учсаицнма српскнх богословских школа, који би као свештеннцн имали да служе у овој Епархнји Из овога се другог члана, браћо и сестрс јасио внди дужност ЕпврхнЈског Фонда. Као за све остало, тако и за ову племениту ствар, потребан је новац. А како да се таЈ новац добије? Како да сс добнје “оез ве лнког намета на внлајет". Мудар снстем је Преосвсћенн унео у Правилннк Тамо се у члаиу 3 всли ово: “ОваЈ се Фонд остваруЈе из следећнх сред- а) чланарином, коЈу ће уплаћивати поЈс динцн нлн установе, а према члану четвртом ових правнла; Исторнја нас учн да роб, кад залобије сло- Јбоду. редовно шаље друте на робнју; кад измакне нспод притнска неправдс, онда у гњетава друге; кал су друтн престалн да ту раЈу руке у његов цеп, онда он тура у џепо ве других, нтд. Пнталн су једном цнганнна, шта бн ура дно када би постао цар, а он Је одговорно: “Украо бих стотнну дннара па бих побегао”. Тако су увек чнннла и друштва и народи, када ннсу бнлн душевно васпнтанн и душев но зрели за више и достојннје ндеале, за 'љубав н правду. Не користе спољнн условн слободе. нс ко рнсте узакоњени прнниипн правде. кад не ма правле и слободе у срцнма људи. Чоћ навике је фактор. са којнм се у сва ком случају мора рачунати. Тај се фактор може сузбитн |едино добрнм смиш.љеним душевним васпнтањем и остварањем етнч ких идеала у срцнма људи. “Уугословен". сл6бодарска>еч Слободарска реч! Њен постанак је прастар, њена удога Је значаЈна, њена важност је огромна. ј Њсна свстлост је изаткаиа од сунчевих зракова и сија као животодавно сунце, по -Iсле тамне и тешкс ноћи. Њен мирис Је као мнрис озона, чист н јсвеж. којим се пуне груди после плахе ки ше, коЈа разведри небо, нспуни га радосннм плаветннлом и очнсти ваздух од загушљиве I спарнне. Њен садржај је пун као што су пунс главе мислима, сриа вером, мншиие снагом и у |ста усклнцнма за слободом и за правдом. Кроз векове н кроз светове она Је вазда подизала пале. бодрнла малаксале, сврста вала колебљнве, воднла храбре и носила свс од реда за победу правде и правице. Кроз векове и светове кадгод Је фијукао тнранннов бич над народним главама, кад ;год је пнровала завојевачка обест над на родним жнвотима. кадгод сс разуларио у прављачки бес иад народним правима. онж, слободарска реч, јача од тнраниновог би ча. снажнија од завојевачке обести и опас ннЈа од упранљачког беса, казивала јс пла меном нстнном н снагом: да Је свака сила за времсна. б) прнходом од нарочнтнх приредаба. ко је ћс у корист овога Фонда приређнватн срп ске цркв. школске општине најмање Један пут годишњс, а коЈс ће се звати “Просветни в) од разннх дарова н завсштања од стра кс установа нлн појединаца; г) од евеитуалннх редовних илн повреме ннх субвенинЈа од стране нашнх добротвор инх друштава (Савеза, Кола сестара, певач- КИХ друштава и разних клубова). као и до прнноса, коЈи бн овоме Фонду спецнјално долазнлн од Српске Православне Патрнјар- А у члану 4 се каже ово: а)Редовним чланом Фонда сматраће се свакн поједннац, који буде редовно плаћао чланарнну од Једног долара годншње, а ко ме ће се за то нздатн нарочита потврда у виду значкс са лнком Св. Саве; б) члаиом помагачем ће се сматрати сва ки поједннац нлн установа, коЈн одЈедарсд да десст долара; в) чланом утемељачем сматраће се свакн поЈединац нли установа, коЈи одЈедаред да педесет долара; г) чланом добротвором ће се сматратн сваки поЈсдинац илн установа. коЈн одЈеда ред да сто долара; д) велнкнм добротвором сматраћс се сва кн поЈсдниац нли установа, којн одЈсдарсд да дне стотине нлн више долара. Члановима помагачнма. утемељачима, до бротворима или великим доСфотворима из даваће се према рангу нарочитс днпломе са одговарајућим значкама. Ето, дична Светосавска Србадијо, ово јс врло мудар систем, да се не осети “намет на внлајст". па нпак да се постигнс оно, зачим нсељена Светосавска СрбадиЈа всћ о давно жуди. Ми ћемо од сриа, свн до Једнога помоћн нашега Владику. зар нс Светосавскн Србнне и Српкнњо? Кзо што вндите, браћо н сестре, ту се не тражн да даЈемо што нам Је нсмогуће. Ко ме је Бог дао нека даЈе н вншс, за племениту је цнљ, за одржањс је нашег Светосавског нмена у далском свету, алн онај “малсикн доларчнћ", онаЈ скрогињскн један лолар што ћемо јелном у годннн жртповатн да сс помогнс наше, ла сс нмс не угаси, тај “доларчнћ" јс кичма ЕпархиЈског Фонда. Мн то нећемо жалнтн зар нс Состосавска СрбаднЈо? Зато сп искреним уверсњсм за успех Елар хиЈског Фонлз мн поздрављамо Преосве ћсно! одговором: Хоћсмо Влалнко! Послаћсмо наш захвални лолар одмах. Адреса јс за слањс "доларчнћа": 111» Спсе Вг. I)атаsкlп. 1519 Мо. 81а1е Рагки-ау. СМсасо. 111. МОћ навикГ ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ I I к»д горњмм цдслопом, у броју I 19. ОЛ 5 октобра опе гозине “Ује шњсног Српетва", на страницн којом се служн Српскн Потпорнп Слпсз "Јсдинство”, ошталмпан јс чланак који јс хперсн протипу мсне. влл.дм нз з.цlистн што м узнмам част пргсе.шика С. Д. Д Братска Слогз" у Клшманлу н што лаузишш час! члаиа Улрлп ног Одбора Српског Паролиог Са всзл> Као н обично што чине за шцљннн људн, глко и овај чланак пише којсшга, што би наши људи назвали: млакење празнс славс. Да тај чланак поседујс мкакпу о-1 збнљност нлн иклкну стпарност, тај бн чланак имао н име свога I пнсиа. алн је ои без потписл. НоЈ како иам прнчају. урсдннк је тс страницс нскм Мнле ћаковнк, нлн Дјаковнк нли Г^аконпв. причајуЈ ла сс он тако потпнсује. Веле, да 1 јс њсга изабрала на тај урсдничкн! положај прошла селма конвенција СПСЈ, прсма томе. може бнти, да је н ои написао тај члзнак, па гз нијс смсо потписатн. али баш н да иијс, он као урсдник сноси од говорност за истн. Но бнло како било, тај чланак нс сме проки бсз одголора, нз оп-. штмх народннх ннтереса. мада оно завндљшго "гра-ла-ла" не заслу жује чак нн поглед. озбиљних и нскренкх народннх радника. а нск моли за се томс члаикУ пншу од- говорн. Тај чланак бсз потписа. за којн сносн озговормост тај Дјаковнк, врши неку врсгу пакосног напдда на моју малеккост, Ваљда да би ном урслннк Њlи показао' да н он зна да пише, нли да се нзмамн мој одговор. те да се чује да је Дјако вик добно уредничко место, да уређује јсданпут недељио једну стран!шу у "УједШћеном Срп ству", која је Посвећснз интсре смма Српског Потпорног Слвеза “Јсдннство”, нз Клнвланда. Да ли јс пак у ннтересу тога братског Сапеза да сс на његовој страници видс онакви чланин, то јс ка са- 1 всзнпм управнниимз да то оиене, а јз сс морам осврнутн, као што нек рекох, кз општнх народннх; интереса нз тај чланак, за ннте рес стоге н мнра у КлнвлаМдсхој колонијн, где стручњацн у раз дору уносс своју всштнну да у Кливланду не буде слоге н мира. Чтанство Срњжог Народног Сз веза читало је у Србобрацу мојс нсдавне чланхс. у којнма сам тра жио дз члании у “Уји. Српству" којм се чешу о наш Српскн Нар. Савез буду лотписаии, да вмдимо комс то сметз ова наша ведика на родна установа. То ннје усмјено н ево сада напдднут сам ваљда аато што тражим потпис. Ко добра мислн народком раду. тај се ме 6оји потпнсзти своје име. Ја увск потпишем што напишем. Оно “тра-ла-.и" на страннии СПСЈ у “Ујсдињсном Српству", чијн јс уредиик тај Дјаковић ка жс, дд |з лншем имо зато да би свакн знао дз ја жнвим у Клив лаиау. Јес, ја тамо живим вен 29 годнма, од лрвога дана када сам ступно нз тло слободнс Амсрике. н то увск светла и чистз обрааа. Ја нмсам морао да мапуштам коло ннју за ко.тоиијам јер ннсзм имао зашто, а иела Америка зиз да су неки то морали чинити. "Тра-ла-ла" меис убеђујс да нс познајсм прнлике и рад о почстку Културнот Врта, м Iћсгошсвог сломеника у Климанду. Ако Дја ковмћ замста т верује, онда питам Ја њсга шта јс с њим? Ја сам у Кливланлу, као што рекох. вен 29 годнна, па прнроднц је да ии јс свс лознато. А колико је нремена Дјаковш, у Кливланду Заиста би се мртви заслужни Богдаи пренр нуо у тробу, кад бн вкдео шта се данас пишс о Културном Врту. Да јс он жип чудис бн се ствари дого диле са прнсизЈавачича туђих за> Кроз векове н светове кадгод сс заврше сви врховн народним невољама, кад се прс лиЈу свс чаше народним горчинама. кад по пуцају снс копче народннм папмма, она, слободарска реч, у одмазди за нагомилане грсховс казнвала Је: да Једнно правда држи земљу и градове. Слободарска реч! Њен постанак Јс прастар, њена улога је значајна, њеиа важност јс огромна. “Народна Одбрана". ЗАШТО СРБИН ЖИВИ За времс нсвсснњсног устанка Турци су за чалилн и срушилн стару српску народну школу у селу Братачу, код Нсвеснн>а. Ота та. па све до даиас, село Братач ннЈе имало ■цколе. Како јс ово село не само за времс устанка већ н касннјс давало народу овога ан Чичин М. С. Дјакоши. ПУНО М О ћ ,зз детсгзта Конфсреицс за С.шбо. жан да буде изликовам медаљом. Али јс с.ц>бо олравдањс да пок. Iх)гдан није добио нсдаљу зато што је умро, з да јс жнвсо он бн јс добио јер је прсдложен аз мс даљу. “Вслихн |кторичари" нс внаЈу да је Конгрсс Сјсдлњсних Држава додслио оојс највсћс од нФшаање Конгресиу мсддљу пе- десет н петориш!, ОД којих су ле торица Југостоцсаи. Од ових пст, двојица су веђ били умрлм, и. пр Црногорзц Мешгронмћ, па јс и пак њсгова мајка дрбша медаљу у Црној I орц, гдс јс нарочип! 11 АМВРИК АIIС К И СРБОВ РА Н ГОСПОДИН И ГОСПОђА молотов V ис п.м снсту едио днс лржлпе нмзју жеис мннпстре. То су ;ше најпсћс Лржавс сшчз. не спмо по’ тсриторнјп. иеш н по броЈу стз- нопникл. СовЈстекл Унија и Кииа. У Кннн су мннистрн Чоиг Клјшек н његонл супруга. У Сонјстској Руснјн Вјацсслап Михајлоиић-Мо лотов је прстсе.тник Гллпног сопЈе 1л и комсслр спољнпх послова. Онј јс супруг г-ђс 11дс Молотов, бив ше упрапнтељнце козметичког тр> ста, з сиа коисспрл рнблрсгвл. Брачнн пар Мологов узима за- ЈСДЈIIIЧКИ учешћл на ссдннцама I^.l Сопјста. Онн су орнгм||аЛllН. Док остали комссарн долазс иа седтшс сопјета ултрадсмокрдтскн одсис-, ДД се ннје на у|lајс н нс желн Супруга прекеднлка Главног са иста Совјета, као жеиа-комссар, члзнниа јс тајне ннспскннје. Нема сумњс да упраио због тога нгра важиу улогу у кладн. Пошто ретко носн уииформу, она можс лако ла сс умсша у масу и да песмстанб врши коптролу н ижпекиијс, што, уосталом, прстстанља њену вели ку стрзст. Стаљин је хгео ла јој понсри ноиспго у организацији ГПУ у за ладним држзвама, алн Ј’е она то одбила. Брак Молотова и његове супру ге склопљен јс швсрошггном брзи пом. иеремоннјал брака трајао јс свега трн мииутз. Молотов сс у прлво нрагио са једне конферсн ције, а г-ђа Молотов. по обзвљс ној формалностм, ложурила сс на демонстраиију. Нека јс Бог поштедн рата н рата. Нека је Бог поштеди рлтл и крви, јер јс она векоинма прсклна крпљу, док јс из тс крии ннкла њена слобода, јслинство н неза иисност. Ст. Лунс. ђ. Ковачевиг. Сутрадли је г-ђа Молотов пошла у рибарскн крзј Цриог Мора, док је Модотов отпутоиао у Лењин- Жнвот г-ђс Молотов јс права модсрна причз. Прс ио што јс по посталл чуисна као проналаззч коз мстичкнх сред;таlЦ, она, ксрка јсл иог музнкаита, занала јс музнчкс Алн исто голико је ннгересаlllоп и живот Молотова АКО ЖЕЛИШ ДА Б У Д Е Ш ПОТПУНО ОСИГУРАН ЗА СЛУЧАЈ БОЛЕСТИ, ОЗЛЕДЕ ИЛИ СМРТИ, УПИШИ СЕБЕ И СВОЈЕ У СРПСКИ 11АРОД НИ САВЕЗ. Молотов тшјс лоннкло нз наро да. Родигсљн су му билн оелетргон ин. Њсгов ујак, Алсксандар Ни- >Ввшој плзди у Југослапнји. ПЕЧАТ Име оргдннзипијс Име предсЈедннкз I Ilе чудл, иа прог.шсу и име М. С Дјакошн!. Је ли то оно исто имс шгo уређујс једлппут нсдсљно једиу ,|рашшу у “УјсдШћвмом Српству", дд рачун Срнског Поl СавсЈЛ “ЈедннСтио"? ду Политичких Кажњсннка у Ју гослзлијк, која ћс сс одржати 23 фебрулра у Кливлацду, Охајо. Имс дслеглта: Адрсса..... Мјссто: Колико орг. има чллнола:„..„и Имс и адреса Iајника. Опаска: Умољанз сс свикоје друшгпо или органнззција, дд нзс обаијсстнтс, шта стс лодузсАи на овоме питању. Иншнтс нз опу адресу: Пстар Млргсгнћ, 1081 Адисби Рд„ Клншм*, О. Олс три "стпарчнис" гопорс сл мс јз себс и нс требл им НIIК4КИНХ ибјашнжњд. А имам н пар 110111111.1. И ту нма депнх ствари. Јешл сс нипииа зо ,ис "Прадда". њу јс уређнмо нс -Iки Мнлс Дјлкошњ, н то слмо нс- КОЛИКО путз. Клжу ла је постојаллј н цонина "Јединсгво" сл 'уснехом. ЛН Цто 1., Јс мој оиопор II.) гр.l I.|" \м> ц. >l'

и ц|„ IИIК.IКП

пи п.г.ро дсли К И111.1.1К.1, Охајо 1 Богдмн Дршиш^М Клинлаил, О. 1931» Мр Константнн Фопнl Југослан Амбасалор Вашиигтом, Д. К На релоиитој сједннии нлшсга друштна, одржзној дис 1936 иашс члансп)О јс закључнло да иајстрожс прогсстира пропш уби» Јдња .с.взкл по крнатским н Iру гим покраЈиилмз Јуlос.ипнје. Мн гражнмо, да се кршше >а то мл.шн. Мн тражнмо, јз сс укине "За коц о Заll|уитн Држаис" и да сс иада свелпћз АмеистмЈа аа €»е по лнтичкс н иојне клжн>еикке у за њорнмЈ Југосллинјс. Мн тражимо, да Вн кда престап иик Југослонснскс ллзле у С. Л. Амсрике, Уручлтс оилј протеа

Page 3

“ЛМЕРИКЛНСКИ СРБ ОБР ЛН ПАНАМСКИ КАНАЛ Кал би сс члк и лссило да исприја тељска флотл дођс на домет Клиа ла, оболскн топови би осули такву пољбу иа бродове да ннјсдаи ие би могао .та умлкнс смртоносној киши. Алн даиас има и другнх иа чина напада. Од иапала из иаздуха бдбрана се вршн нз лруги илчин. Зато су пслнкн асродроми скабдевеии свни тсхничкни одбранбсним срелстви ма. Вслики број авиона може сва- Јког тренутка полетети ла открнјс |Сlрани млтични брод, коЈи би до нсо опасие бомблрдсре у близнни' Кандла. Противавнонске бг&рнјс! густо су поснЈанс по обалаиа оба I()келнл. О сфектниности прогиваписш скиж топова прнчаЈу у Панами ову| |исторнЈу. Један појинк-стрслаи изј Кснгукнја био Је додељен Једном' протинлвионском гнезду. На веж-ј бама лвионн су пукли зл собом на лугнм коноппима мете. које су! 1 противавиоиске батериЈе рсдом и чалс ла погађају. Офииир јс наре лио КеитукнЈаниу да и ои пуцд.. |Тобџија је нанишанио и опално. IБсговн погош! су бнли беспре корни. Он је наиме опално четири метка у авиои н прксилно пилота да се спусти. Кад су га питалн за-' што јс луиао у пнлота, одголсрио I јс ла иијс вндео мсту, али Је при- I мстно авион, гаЈ јс лако могао јда погоди. |Сваког даиа долазс иови и бо љн гопови против звнона. Али и стрелцн постају све веигп|јн. За граничву обхту Паиифнка потрсб* 1«а је безгранична количнна ааио- Лмсрички кашрсс јс одобрно нопе крсднтс за појачањс одбран бсног нлоружањд Панлжког Кана -Iл. Важност Каналв за амсричху маролиу олбрдну смкн пут пала у очн, кал год сс запршс манепрк лтлдмтсме н ллинфичке флогс. Ка нал јс глаина всза америчкс мор иарннс. Бсзбвдноет Сјслнњеиих Држаио јс нспосрелно исааиа за оиај узани лсо холна. Физичкн, ооа всза мзмеђу дпа Окслнл јс свмо пелесст кнломстара, лугн канал кроз џуиглу, са рсзср-1 иоаримд за волу н блзеннма за из ранањс ннвол. Алн кад пупшк про-, ђс кроз теснац Гдјард Ката, илн о! ромнн резерноар Гатунл, осстн пе коликн Јс значаЈ овог техничког лсла саврсмсног човска. Плнаиски Канал скравујс пуг од Атлангиха до Паинфика за пуинх 13.000 мн ља. Бсз њсгз амсричка флота нс бн могла контролисатн лалекс оба ле лва океана. Пролаз кроз Канал грајс осам часова. Улази се у Крнстобдлон Залин, пролази кроз сатуискн рс -Iсрвоар, гдс се брол дигнс иа ниво, Гатунског Језера, затнм сс прола- 1Н кроз нсииачкн канал порсд брда Кулсба н Пслро Мнгел. ла би сс ј поново спустнли на Мнрафлоресо-' вом уставу олакле води обнчан ка-' нал до Паннфика. Највеће техничко дело данашн>ице На хартнјн то нзгледа всома једноставно. Али иза овс “јсдно сгавностн" лежи дсло, коЈс јс про гутало 300 милиона долара, леже бсзбројиз постројсња, машинс н 1 апараги. Савршена органнзаинјз 1 иодн надзор над нормалним функ-1 инонисан.см Канала. |На. који ћс слрсчити сваки локу .шај страних апарата да продру до опасних места. Напад са атлантске стране, ми слс стручњаии, бно би много тежи иего са паинфичкс, јер флота Сје- ЛНН.СИИХ Држава нма добре базе у Гпаитанаму и Куби. Сеи тога, уски пролаз поред Девичанских Острва може лако да се држи под контролом. Упркос томе и на ат лантској страни сс врше исте при лреис као ина суседној стрзин. Инсталаније Ннко не тнрдн да Јс ПанамскЈ!, Кана.l неоштепш, алн је ман>е о сетљнв нсго што се м>гслн. Кад би неко хтсо ла Клнал онеспособи за пловидбу, морао бн да загоспода ри воденим жшима. Кал би бомбар деру пошто за руком да нападие I гатунски резсрвоар н брану, не би бродови остали без воде и насу кали се. Прво сс све поправке могу 1 изнршитн за рслативно веома кра тко врсме, а затнм постоји резерв 'но Језеро с иеликнм количинаиа водс, којс можс одмах ступити у дејство. И саботажа бн бнта комллико-' вана. Прс свсга, Једна група људи. којн бн ималн “картбланш" лз рдде што год хоћс, морала би да радн даннма да уништи построје ј ња, коЈа би бнла таквс прнродс лл' онсмогућс саобрзћаЈ у Каналу. ј Кдд бн некнм случајсм бомба пала 1 на слсктрнчне ннсталаинјс за пум 'пања иодс н уннипнла нх. онда бн [одмах ступнла на њено место ре- зервна нашшнрија на пару. А кал бн II оиа пропма. постојс урсђзјн Пролазсии кроз Канал нигдс сс нс внди узбуђена ужурбаност. 1 Ннгде нема викс н дозивања. Ту н тамо одјекне звиждаљка, чујс сс телефонско звоно нлн светлосни снгнал. То јс све. Остало сс догађа нза кулиса. Пиво једног и другог Оксана није нсти. Брод се, даклс, мора дини на внши ннво Гатунског Јсзсра и опет спустнтн на прави Ш№o Пзнифнка. Са нсколнко јсдно сташшх гсстова брод долази у га тунскн резервоар. Вода уЛазн у резсрноар, брод сс днжс. рсзер ноар сс с друге стране отвара и брод заплови слободно у језеро. Постулак сс иаставља у обратннм размерама. Све је просго, чисто, сјајно на тропском сунцу. I То јс последња рсч мнжењерскс нсштинс. Симфонија чслика н с лектрииитста. Џунгла Само еколнко корака даље лсжи џугла, дивља, непосредна, права 'уунгла! Путник сс пнтз, нспе ли порсд машннс искочнти днвља 1 звер нз густиша, из којега сс дижу опојии тропскн мнрисн. Упркос утрошсним милионима за Канал прнрода је остала нста. какву јс загскао још Балбоа, кад је првн ј пут углсдао Тнхн Океан. Друга нмпреснја, која снакомс пала у очн, то је потпуна видљи во?т војске н одбране. Зна се да сс ту негдс крију иаЈмомшјс обал скс батернјс, да хнладе војннка будно чувају стражу. Па, опст, нншта сс не внди! I Где су? Познато јс да 4500 вој- ника нспрсстано лежи у гарннзбну 11анаме. Снаки покрет бродоиа за бслежсн је у ншховин идвешгајн ма. У нсиидљшшм хангарима се на лазс тешки бомбардери н мадн ло иачкн аllllони. Тирђдве, Рандол н Колом, аатим Дсинс, Амадор, н друпђ иссталн су козна гдс... I Алн иза кулнса... Пролазспи кроз Канал прнмети ћетс емснтуално малн број воЈнн ка, којн ноншзлантно седе порсл својнх колиба нли чувају стражу, нс са тако вн.и>ивом рспндшпу. I Код резсрноарл стоје стражарн. такођс само ту и тамо. С нремснЈ на врсмс сс прнмсћује на путу ло-. рсд Канлла по који воЈннчкп ка-1 мнои са зиезданом заставом. Тек толико да амерпчкн путннк у томс I “оаликом нпшга" осстн ла лосгојн |за пумпање руком. I Мормарииа Јс извршнла пробс аиишшма, којн обавнју цсо Каиал у густи облак днма, тако да авнони протвннчкс странс не могу да на иншане нијсдји објекат. Ипак су нзрађени атановн за нзгролњу ре-; зсраннн барджа н устава. коЈе ће бнтн заштнћсно против напа.и нз| наадуха. Исто тако се стулнра мо-! гувност нзгрддње још јсдног па 'рЈлслног каиала, ссцсрниЈс од и нашњсг, коЈи бн пут нј ЊуЈорха у Саи Франииско скратно још зј два дака. Новн буџет за Панамскн Канал прелвиђа поисћање људства за 7000 воЈннка и нздаткс за граћс њс од 23,750.000 долара. Генерал Дсвш Стон рекао|ЈС| “Панаискн Канал је једна од ндј важннЈих одбранбсних сгопу бедбсд- Приврслна важност Канвла ^■Прнире шл важжнт Кјнјјј п.> слмоЈ ЧIIН.СIIIIIIП 1 "и> Г". бролоиа 1 111 I|'"' ,р» -ч» |lи н»,'\ нтгубилн пндј ^■Којцц стручц.ацп Јс ^Жнм.нl н.111,ц нј Канал нсмогун.| _ ЈЕСИ ПИ ЧЛАН СРПСКОГ НАРОДНОГ САВЕЗА? АКО НИСИ ПОСТАНИ! БШАДА Ц СНАБДЕВА ЊЕНЕМАЧКЕ У Лопдомском "Дсјли Теле-1 графу" бави сс Ричлр Кии пи тзњсм ефсктм блокнде коју Је' прилремили Еиглсска с Фраи цуском прсма Н> мачкој. Ои по смзтра послсдиае блокздс у вс- 1 СИГФРИДОВА ЛИНИЈА 1 Послс 1933 године у Нсмач-. ј кој сс почело почИшљатн да н !са нсмачке сТране треба сагра дити једну овакпе дииију утвр 'ђења, која би осигуравала ис мачкн западЦи фроит. 1 радн ТОГВ СС већ 1936 године у пролеће. када је завршеиа н«- 1 градња линнје Мажино. почело са изфађиванлм Сигфрмдове лимијс Мсђутим. тгк почетком 1 1938 године ИОГЛЗ је Немачка 1 да располаже већич бројсм ра дника и мзтериЈала који је био потребан за изгрздњу ових у-' тврђењњ На. основу уиапред зи с ноним стањсм ни источиој гралици и зближењсм измсђу Немачкс и Русије и всли> Вслнка Британнја улази, ис сумњИво, у овај рат бол,с при- 1 прсм.|,сни него у прошлом ра ту. Британска и француск.ч мор |'|шрииа господарс морнма. То нажа бродова сш леске морна рнце једнака јс укупној тона жн немачке, италијанске и Ја- ИЈНСКе морнариш- док ј- фр.ш- Јцуска морнврица јсднака ита 'лијанској. Ссм тог.l. у докови јмз сс налази око 800.000 тона британске морнарицс. Дејство јнсмачких подморница н "оеп |них" крстарица може бити сз- 'детзљио изрзђ^них планова приступило сс изграђнвању о-‘ вс линнје која јс била сасннм |друкчиЈе замиш.l,ена нет ли 'ннјз Мажнно. 1М “Мрежа смрти” Немачки плановп иису бази рани на кошктрисању одбран-, бених ашга у малом броју ве ликих хтврђења. иего на дсцен трализацији одбранс у дссети- мо од повремсне користн. Оваквим оружјсм Енглеска је органнловала блокаду. Постав ља ос питањс коЈс су шаисе Не 'мачкс против овлкве блокаде. ||У почстку Свстског рата Нека ,[чка јс имала више иовцз н дс* Јвиза. Она је била поверилзц. Зз четири годннс рзта увозила је внше него што јс извозила за. отприлике, 16 милнока злат них марака. Пасивни дсо рачу на покрнвала Је продајом деан* за и злата. Данас јс Немачка дужнички народ с малим резер вамз злата н дсвиза. Немачкз производи у зсмљн око 81 1 хранс, као што је г. Хктлер кон [гтатовао у^своме говору пред [Рзјхстагом'фсбруара ове го-. дине. Немачкл домлћа произ водња треба да се допунн за време рата нз суссдних зема.ља, као што су Данска и Маџлрска. Али зз обезбеђење довољинх колнчина хранс морале би се ангажовати сувишс велике сна ге. Јсдино иј Русијс могла бн [Нсмачка добавити онолико ре-' зерви храие колико Јој јс ствар ио потребно. Иако претпоставимо да ће се иама хнљада лојединачиих у тврђења. Свако од ових поје днначиих утврђења је тако из-( грађено н заштићено да може' одо.шти и иајтежо) артнл>сри ској ватрн. мгврђења су тако [раслоређеиа да стоје у међу |собној вези и кадд сва утврђс-' ња отворе ватру. ствара се јс-' |дна "мрежа Офтн", тако да це- локупна линија постаје једво пламсно море. До сздз изграђсно Јс око 22.600 ових утврђсња од бето-' на и челикз, која су распоређе |на стратегиски дуж цеае гра ниие. Иитсресантио је да су сва ова утврђења. у форш полу кружних кувола сличних воЈ ничким шлемовнма. испод ко |јн* се иалазе само отвори за топовске цсвн, тако смештсиа, да су готово ШУтнуно нсвнхљи ва. Цела окодНнј где се про- СТИру ова утврђсња ддјс изглед романтичног »Јсажа. са њива •ма. лнвадама. пропланцима у којима сељацв чувају своја стбда, док сс у дубннн испод ,тнх њнва скрнваЈу огромна у тврђсња. подзумнн ходници. ■|Немачка снабдсватн иа Руси је г ипак оба мора да оссти е фскат блокаде. Из Русијс Не -Iмачка може дд добије магне знум, храну, маст и иафту, али ,не бснзнн за авноне. Јер рускс 'Рафннерије не проивводс тако [добар бензнн н та зсмљз сс са-, I ма служи америчхнм бснзнном. ЈАли Русија не извоаи гвоздсну руду. Затим нсма гуме. ннклз. бакра н цинка, свс самих про нзвода прворазрсдне впжно СТВ за случа рата. Немзчка ра јчуна на Пlведску н н>сно гвож ђе. Али се ссћамо да Јс Швсд ска давала НемачкоЈ за време стоварншта муинциЈС. топовн. мнтра-ксзн и стсгине хнљддз I ВОЈНИКЈ. Прн нзграђивдњ) ове од бринбенс лнније водњјп сс ра ,чуна о прнродиим особшима самог терена. Тдко су угврћења |прилагођенв теренским узви шењнма н вешто пМуф.lИранЈ. а тдмо где се није могла изве сти природиа камуфлажа. ку поле су покривене травом нлн грањсм Челнчне ђелнје Стотинама и ЛоУиндма ки лометара дуж граннцс пру жл ју се ове чедвчне ћсзије у мре жи џииовске одбр^Мбсне лини |је. Свака ћелнЈЈ Је тако ндгра >ђена н подешена да са својом ј посадом можс свмостално да дсјствује. а нстовремено је у везн сј целокуЈШОМ одбранбе ном мрежом 3. нзградњу сва ке ћелијс бнло Је Цотрсбно по 10 вагона цемснта и око 200 ва гона другог материјвла. Прсма томс.за нзградњу целокупнс лнније са 22 хн.l>алг појсдннач ннх ћелија. утрошсно јс око 1.5 милнона вјгонд цсмента. н рата само трн и по милиона то |на гвожђа годишње. Ова квота је фиксирнlш пос»е привредног; прнтнска Велнке Британнјс на Шведску. Међутим, прошлс го днне Немачка је увез.lа 23 ми- Јлнона тона гножђа, од које ко личнне јс 10 милиона топа до |шло' нз Брптанске кмпериЈс. јфранцуске н Бслгије. I Нема сумњс дј јс нови однос између Немачке и Русије по 'пранно положај Нсмачке и с фскат блокаде осегиће се тск l миого доцније. То може бнпг разлог за одужење рата. I око 4.5 ми.lионл вагона разног [другог матернјлла. Свакн од ових 22 000 оклоп л.ених челичннх торњева. чнјс се Једнко куполс наладе на по вршини, снабдеаен је тешким топовнмз, мнтра.љезима н о-, Iсталнм оруАп.м. Испод овик I Сад Јс велико пнтање какав ће сфекат имаги спорааум и е- нстпуалио пакг о нскападању нзиеђу Јапана и Руснје. Као |взволннк за Немвчку Јапаи ни* |је иитсресшгтан. али Руснја тн ме добија чвршћх познцију н |не мора да држк стално око на нсточној гриннцн, Преимућство нндустрнје Вс лнке БритзннЈс лсжн у томе што се нелнкн број моћнхх фа брика налази у домнлноинма.! 11,111 домлшај.l напада нз анмо на. Колони Јално царство сЈВез-[ ница оргаllИзоњlНо јс у пвомс рцту далско внше и апират ње гове упрдве дслује много пре цнзниЈс нсго у прошдом рату. Оштећсње иидустрије артиле рнскнм н ваздушннм бомбар- торњева у дчГчшн зем.^е леже многобројне друге просторм јс. Ту су слаг.|лишти муницпје, I затнм машннски уређајн. кухн-, нл', псрноннц«. воЈничке собе за спавање. ра мзлоду. трпезз- РИЈС нгд Сви торњсвн ПОВСЗЈ ни су подземним ходинцнма. и цслокупон саобрвВвј кроз хо днике је мсхавНЗОван н елск-Ј Iтрнфнциран. ГКЈединн подlсм нн спратовл н одељења спојснн 'су днзалнцама (лифтови.маl којн ПОДНЖу Н.l површнну зсм |љс не само вој»нкс нсго и му- ннцију в остали матсриЈад. [дован.см нроузроковаћс конти нснталноЈ Нсмачкој осетније губитке нсго ВсликоЈ Брнтанн-. јн п Фринцуској. Инак, динцс јм готоно немо-, гућно чнимти инше нсго самој прогнозе н служнти се сТатнс-1 тнкамл Решепост домииионај дл помогну свнм сидама Вслн-| кој Брlгганијн претсгдв.ђа јсм дан огромин фактор поуздања за дал.н развој рати. Вестн н г Канадс н Лустралпјс вншс ст м него поваип. Моћна брмтан ска м о р н а р Ц а..обезбеднћс трансиорт Трула и сировнна нз ненсцрпних нзнора људн и ма тернјхи Но. Једно Ј«' >нгурно, рат иод иинм условнмв неће битп крл кограЈаЊ ВкглеЈн вер\Ју ди ћс време раднти зј њнх. ј ТУЖНА ВЕСТ Опим јављаи свој мојој родби-1 }мн, кумопима и прнјатсљимл шн- |ром Америке, да сзм добио пре кратхог времсна за мсне велику н |жала ста рог оиа, двл брата и сестру, а ооае ивеке сз фамилиЈом. Драги мој непрежаљсни брте, нска ти јс лака груда оне светс земље. а тво Јој доброЈ и пдсмеШl гој аушв рај :ко насеље. Тзпј ожа.и>шпснн брлт Милош Никшив са фамилиЈоч 2802 Ј.в« s«гиl. РШАигжк. Ра Унутрашње уређењс Унутрашњи урсђај поЈединнх IутврђСЊа извсден је тако да свако утврђсњс претставља зв-, себну Једипицу која самостално функционишс и која јс снзбдс- ш-на специјалним машинерија мз које производе слектрично, сие Тло, дају погонску снагу за жеЛезнице, лифтове и дизали це. СпециЈалис иисталаиијс о безбеђују довођењс свежег ваз- ј !духа у спе подземне просторн-' |је и то тако да је онемогућено 'да се са ваздухом помеша и о (Тровни гас. Ту су затим кухи !ње, магаиини са животним нз ■мирницама, војничке собе са радно апаратнма, заједличке јтрпезарије. читаоиице и бнб лиотеке Спаваће собе и остале просториЈе у којима се крећс посада, удешене су тако дз вој ницн могу не само месеиима не јго и годинама остзти унутра а да се потпуио удобно осећзју. Собс су обложсне са тамносме- I ђим дрвстом. врата, која се хер метнчкн затварају обојена еу 'Живим бојама, а сви пролази и [отвори тако су удешснн да о тровни гас уопштс ие може про дрети у унутрашн>ост ових по- ДИПЛОМАТСКА ПРЕДСТАВНИШТВА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСТАМОЕ У ОЕД. ДРЖАВАМА И КАНАДИ Јутословенско Посла>КlВо: стројења. Поред тога испред ових по- Јсдииачиих утврђења повеза них подземним ходнииима, пол земним телеграфским и теле фонскии лниијама. са телеграф ском и телефонском радио слу жбом. постојс Још три врстс у тврксња чији јс циљ да спречс ■шдирањс непрнјатељских тен кова. Дуж целе границс испрсд линиЈе хтврђења подигнуте су* спец»Јалне зупчастс и ребра сте препреке од армирзног бе тона којс онсмогућују пролв зам борних кола. затмм дубок канзл испхњен водои којн има истн ци.l>. најзад широма мре жа бодљикаве жице. Сва ова гтврђења. поред тога што су међусобно поиезана, по везана су и са позадином тако да је омогућено њихово нор мално и несметано смабдева- Питање одбраие од поплаве Le b e TGO RR AA L e LECATION of YUGOSLAVIA 1520 I6th Street Washingtos, D. C. Jyrocsonesan Kovcy s Rayal Consulate Genersl of Yugoslavia 745—5th Ave, New York. N. Y. Royal Consulate Ceneral of Yugoavia 840 No. Michigan Ave. Chieago, UL Royal Cogsulste General of Yagoalavia 1440 Se. Catberine St., Weat Mentreal. Que., Canads Royal Conmlate of Yugodayia 607 American State Bank Bldg. Pittaburgh, Pa. Royal Vice-Canaal of Yugoslavia Engmeenng Bldg, Cleveland, O. Утврђења коЈа се нљтазе по ред Рајне удсшена су тако да су оснгуранз протнв поплаве и у случаЈу кадл Је водоетај реке НЈЈВИШИ. Челични зидови купола поје-, диних утврђења које једино ви ре из земље дебелн су око 4 ме трх ј засвођенн су тако да то повска зрна која ударзју о њих не могу имати сигурао упори штс. нсго се увск оклнзну. У свакој хуполи може дз се нор ма.тно креће преко хн.т>зду воЈ никј. Отворн на куполама. кроз којс се аутоматски извлаче н увлаче топовске цеви. подеше- ЦЕНЕОГЛАСАЗАДРУШТВА.КЛУБОВЕ И ПОЈЕДИНЦЕ Бесплатно прдао ог.’иШlнван>а у "Амернкаисхам Србобрану" нмаЈу само друштвв в подмладдк Српског Народиог Савеза. за позиве на стднине. трзжње и ооомене члапоза и друштвеие кзпештаје. Све ММло наплавуЈе се по овим иенамд: Тражља рођзка нлм лрнјвтеља: Јсдно уврштеље SI.OO Дса уврштгња р 150 Трм уврштењв 2-00 Гражља ралника и проддЈа радље: Једно уврштење 00 Јза уврштења 3 Три уврштеља 4 00 Оглашивање шпечајз н познва нл селннпе: 1.) Иркве к просиетнл друшгва 25с од инче 2.) Остали пљњјју ЗОс. од ипче Оглашнван.е забава: 1.) Савезнз друштва за смко уврштење 10с. ол кнче 2.) Остжти _Ј 25с. од инче За тужве вестм: За умрле чланове СНС се не плава. алн Тужна Вест ие сме ваузети вишс од по стушта простора. За не чланове, Тужна Всст н Јаши Захвала. пдам се ЗОс. ни су тзхо да је всома тешко директно у њнх погоднти, а у случзју када се не пуца ови о-; твори сс херметички злтварају тешким челичннм вратнма. Да лн се утврђења могу освојитн Немачки стратези тврде д« Сигфридова линнЈј цретстапља, гакав одбранбсни објекат да Је могућс на овом фронту година- ма воднтн рат бсз икаквог уе пеха. Мећутим. последњн Фран цуски извсштаји иам говорс да се баш ту, ндмеђу овнх дзсЈу линијј. прнпремају оддучне од ииче. Ижштаји ззбзва, воииерата н Јавме благодзрностм: За аахог прнлагача Ј— 5° За остали део, гиапа се 306 од нич Женмдбене поауде: Једно уврштеље Два Три 5 00 ИмеКа прнлагача треба дз су нсписана тако да су сви прилагачи од највеве свогс зајсдно, па онда све мање своте дј буду скупЈ. Нд примср имена од $5.00 прнлога треба аа су зајсдно, лз ол $4.00 зајицо, од $3.00 ззјсдно нтд. Ако саставЈк нијс тјко, в ЧИСТО н ЈАСНО сз масти лом напнсдн иеве се уважитм. Огласе пмшнге увек МАСТИЛОМ (тнмтом) и то само на ЈЕДЛОЈ СТРАНИ хартиЈс. За цене огласа који оддс вмсу ваведени обраппс се на адмннистраинју листа. СВИ ОГЛАСИ МОРАЈУ СЕ ПЛАТИТН УНЛПРЕД, чек М.IН Монв Ордср трсба да глзсм на нме Амсрнкалског Србобрана (у латиници). Унапрел не паввеки огласн иеве се уважитн. Руколнс сс нс врзм нимоие. Новаи увек шаљиге или у ЧЕКУ нли .МОНИ ОРДЕРУ, ахн ахо шаљете готоаипу онда прспоручите (региструЈте) Огласс, нсплату и питањл за иеие зтласима шаљите па ову адресу: АМЕКIСАН SКВOВНАК. Iпс. 3414 НЛћ Дуепие. РШчБигрН, Ра. биткс. Ако дође до тнх борбн. всроеитно јс да ће Сигфрид и ЛПжино постати пакзо Европе, сг[>зшнији од Вердуиа. гдс ће свј ратнд техника бнтн коицсн-, трнсана на јсдном мссту и у (срсдсрсђена у Једном једшГом иапору: да униигш противнн чку војску. Ако бк пак дошло до продора једне од ових линн ја, то бн ЗНМЧН.IО страховнт мо ралшг удараи за нобеђене, уто лнко вишс што сс на обема! страиама верује дл су њмхове линнје нсосвојиве и иепродор- МОЖДА СУ У ПРАВУ Кдд Је чувенн енглески профе !спр Внлсон посшо лнчвн ЛеКЈЈ>| мраљнце ВикторцЈс. гордо јс На- писао ову објаву на цриој уи»- вершlТсској таблн "Профсо>|> Вшсон обаиештам сае студептс., 1Ј јс именоиан аа личиог лСКара Н>. В. ћра.клис ВнкториЈе". Кад је сррадан прошао поред ибле, прнмеп|о Је да су сгудвнш ||м њој шкшсалн: "Боже, чундј краљмиу!" (Почетак енглеске Лмте) СТРАНА 3 ИЗПОДОШАШУСАВЕЗ Ооа сликз претстлЕ.|>з тшенМ члздипа, Мнту Фнлипошил, сина IП>штогаиог г Душзнл и г-ђс Милосавс Фнлипоиив. Наш кгзди Мито прешао јс из <ко.и Подмлатка бр. 77 у Српосо Доброгворно Друштвл “Св. Јовди Крститељ’’ бр. 210 СНС у Ф.ишт, КЈО блзгајник. Нјш -Мито говори (гачнб српски и по.игсвс што Је 1 .•рлско иако се родмо у овој зсчљи. Зато лршидз хвзлл №етог.мм родн тељима којн су васпигали свога сина у чисто српгком духу и увелн ГЗ У НЈШ ДIГЧИН Српскм Ндродни Сзвез лд нјстзви њсгов користан рлз кзд родитељи пресгану. .Млто лочзђа внсрху шкп.ту; сада се на ллјн у П-Е рззреду и имз добре оисне у свему кјо и у школсхом фмбол тмму где је јслан кзмсђу Мн же.тимо нзшсч ноаом млздом ч<ину успех у шжолској струнн и дд буде на.корист н понос кјко својнм родитељши. тзко и друш гву у којс је ступно. Добро нам Тодор Игњатов, сгаратс.к СВАКО СРПЧЕ ЧЛАН ПОДМЛАТКА С. Н. С.

Page 4

СТРАНА 4 ДРУШТBЕШЛАСНИК НА ЗНАЊЕ Д. Бр, 16 Таје се на знпње чланопима С. I I "Југ Краљ Пстар Друти" бр. 16 СНС у Герк, Инд- ла сс Јс ра чуновођа лрунггаа прсселно на 1429 Вашннгтон улнцу. Свн онн члановн који су уплаћнввти код рачуновође н желе да уплате сво- Ју члзнарнну, нека се обрате на горњу адресу. Такође даЈе на знање да Је ч гннца од 8 октобра решнла ла спи члановн уплзте своју дуговн-, ну дз ндунег месеца. У нме друштва број 16 Павлс Барив, рачунопођ«, НА ЗНАЉЕ Д. Бр. 23 Ј по леколнко месецп, да свој дуг иа встој селннци подмире, Јер су пре шпис мнсмарнли своју дужност прсмз друштву и Слвезу. Члан бп тм само ва броЈу у лруштву н Са [веау а нс плаћати споје месечне 1 уплзте по 6 или 7 меседн. то ннЈе могуће да се тако можс радитн. Са ИћНма ве се послс му»е сешпше постунитн по правплимл. У нме друштва број 122 Н. Лазарсвнћ, тајник НА ЗНАЊЕ Д. Бр. 168 Ном адреса С Д. Д. "Нони Па зар” бр. 156 СНС у Снатл, Ваш. [Овнм јааљам члановнма поменутог друштпа, као и свпмз занитересо ваним. да Је досадашпЈ адрссз ре- I ченог друштва промјсн.ека. Од |сада па у буд)-ћс треба свс слатн. што се тмчс овог хруштва. на ову| адросу 5. а 5 РА2АН' 4826—27Л Ате.. 5о^.5~«1е. КС.Л У пмс друштва бр. 156 Јоваи Парсжаинн. рачуновођг н благаЈник Огнгм сс дајс на знање чланови ма С. 1 Д. “Краљ. Алексашар" број 23 СНС у Алвкпппз, Па.. та је на прошлој синиин од 17 сеп течбра рсшено ла спн онн члановм; којн до сад ннсу били код друштва нл болссннчхој потпорк а са сту- [ОПОМЕНА Д Гр МЗ С. Д. Д. “Вој. Стсми Синђелнћ"' број 241 СНС, у Миамн, Аризона,; оппмиЈћс све своје чланове м у-| плјггс свој луг лруштму најааље 'до I новембра. 1 Брапо и сестре, свнма Је вама 'познато дв је Трела Конвенцпја! усчојила иснтралlоаиију, штозна-1 чи да почетком месем новембра 1 ‘саа упддта коју члановн пллпзЈу; ј кде у Савезну благајну а за код Јзруштаа ие остаје ннигта ако по-| једннн члан не уплати своју редов- 1 Ј ну месечну уплату на време свако- Јга месеиа, како иожс рачуиаги л! Iје оситуран. До сад јс друштвсна 1 I благзјнл плавала за већи број сво-. јкх чламовл по шест и внше месе-| цн. што у будуће неће битн, јер се неће мови кад. као што рекох, ваш новаи крјега чланови плате, иде Савезу. Који гбд члан не будс платио' ј слој старн дуг до новембра н од ј пањем пентралнзаинје у хрепост, желе сс поврапгти на болесничху логпору, ла ћс почети за исту пла ћвти од 1 иовембра. Даље је ре шено да са ступзн-ем пентралнза није у крспост сви чланови пла-, Мју по 15ш у друштаену благајну «а вођење лруштаених послова као што је плзта друштвсној упрзви, «а дворзну, паппр, мастнло, бот управе, поштанске иарке итд. Дакле, молите се, браво и се- 1 стрс, да долазнте на седнипс у што аепем броЈу. Срамота је за једно кслико друпггао као пгго јс наше, п на седнипу доре само 30—40 •шнова. Такође се моле они члв нови који дутују друштву по вену своту да почну плавати нли да пре ладу свој цертифнкат друштвеној управи као залог за свој дуг дру штву. Дођите, брано и сестре, снн ко ји можете. да чујете надзорни од бор којк је прегледао књиге за 1 трелу четврт ове годнне. До ви вења на седнипн! У кме дртштм број 23 Стево Маџаревић, рачуновом НА ЗНАЊЕ Д. Бр. 37 1 новембра не буде реловно пла-' јћао уплаггу сваког месепв. друш тво ће бнти приморано таквог чла- Јна нли чланнцу лд суспенаира. Ово вам ће бити потоња опомена. За друштво броЈ 241 Љубо В Пурлнја, тајинк 1 ПОЗИВ Д. Бр. 242 С. Д. Д "Крвљ Петзр Карзкор-1 С. Д. Д. “Југосдавија” број 37 СНС у Стнлтоиу, Пенснлванија, са овнм даје иа знан«е свича -својим члановима ла је редовва селнииа одгођена јелаи тЈедан пана касни- Је. Редовна седнииз спада да буде у недсљу 15 октобра; али на тај истн дан не црквена дворана битм иузета Стога селпша ће се оар жатн у недељу 22 октобра у 1 сат после подне. Желили би ла што ви- 1 ше члзнона посете ову седницу. Опоммњу се сви они члановн ко ји лугују друштву дз свој дут у плате у реку од 30 дана. Ако се ово неучини, онда друштво ће те исте чланове посллти ги Савез. Незаборавнте идгћа седннна ће се одржати 22 октобра. За друштно броЈ 37 Мили Зимоња. тајнмк ћевив" бр. 242 СНС у Бони, Мине сотз, позива све своје чланове на ндуву селинпу која ће се одржатн у недељу 22 октобра тачно у 7 са тн у вече у Вклит халм. Решаваће се доста важних ства ри. Сдимд је познаго да ће пентра [лизација, која Је усвојена на Тре ћој Конвениијн СНС, почетн 1 но всмбра. Потребно је дз сваки члан 'буде присутан нв овој седниии. 1 Моле се сви они чланови којн ду- Г УЈУ дрЈтитву да уплате свој дуг, како би нам лакше било започетм 'наново сарзђивати са Савезом. У име друштва број 242. Никола Димнћ. претс. НАЗНАЊЕ Д. Б Р 54 С. Д. Д. “Св. Петар н Павле” бр. 54 СНС у Ст. Лунсу, Мизурн, ре-1 Iш вас да сви дођете нз селницу јер на нстој имамо да рсшдвамо многе друштаене ствлри. Исто ее опомн љ> чданови који дупју лруштву НОВА ТЕОРИЈА 0 ПОСТАНКУ ЗЕМЉЕ ЗАБ АВУ са оптгфмштlЧ комадом “ГИ-IОМ ЈРАК" У Бсчу по. п |ч Један нпванре-| јно интсресат т нзучни завод т. Јћ "ХербНГср ПНСТИПI" V КОЈСМ Iрпзн шпие љуш И где сс марљижо| [скупљдју доклш за јсдио ново Чхватањс о по. мнку спста и нлро-. •чкlо о постанм и катаетрофама [Земљс. Из опо! нпСТипта вчашДа је и чупена тсоријл “о космнчком лету" м о скорашњој песрсћн која С 1 Д. п Г.пб; \IГ БР. 35 снс .V АКIЧМП ОХАЈО У НЕЛЕЉУ 22 ОКТОБРА у Српском Лому, 244 Ајра евњу. 1 Иргају нчЈ^пчм ••*глЧ(| Трсће позннпм СтагО, мчимо с"г србе и Срп кнње као н лстжч Југословеие даЈ иас у шго •рОју т»сете. Ово сс прнрећТlе V иогист друпггаенс! блапјнс: с» чинп покушај и гобпјемо л.'!»от члзнз. У нче IР*П|пц ђрој 35 Н. Снмпћ, чии от^лра за прирелбу (окт 12 17-20.) чрскгоЈН наш Ј плаиети. По овој’ теорнји исбеска тела сс >.»с спорцје кр.м Губсћи брзину окрстањз, млн л те.чд долззе по степено у Сфер' привлдчења већнх н спајзју сс с« п нма Ово х-пајање потсећз на стрзхоппте сударс не беских телз пр» чсму се мања сур тмју на већл току земл.нне нсториЈе у внше мдхова ппали су мсссци на Зсм т у. Оваква катастро фз задесиће п наш сддашњн Ме сец као шго је задеснла и јездн ;старији мссеи који сс прс 10— 12000 годнна сурвао на Зсмљу. -н» ЗЛБАВУ коју приређује 'ЛПДМЛЛДАК КО.ТО БР. 90 СНС V МЕКНОКЈРТУ. ПА. I уместо 15-ог забава пе се одржатн 22 ОКРОБРА у црквеној хали на 1509 Хезел улипа. Почетак у 7 сати Позпизчо сву браиу н сестре нз честа и околкке. да нас посјсте те вечерн V што всће.м броју. а осо ;бl(та" рпдател>е зз ловсду сноју !децу и се деца пронеселс и про кграју те вечерн. Нз забави ће се нзнгравзтн врло лел “фанта пен" и “пенсл" у ко рнст дјетиње блзгајне. Свкраве добра мтзнка. I СВИ НАМ ДОБРО ДОШЛИ! I За лобар дочек. јамчн ОДБОР. Уколико сс Месеи буде внше! приблнжзвао Земли. утолнко ће сс његов утнил осећата свс внше. Цкновска плнмз преллавнве огро-, мне просториЈе дуж окелнских о ,бала. Алн, прс него шго почне да •се суроава. остзћс нзвеско време, “као ла ииси о свнленој ттГ, са свим блкзу Зсм.ће, нзазнвајућН страховит тлдс на океану внсок! као љтзншш, који се у еквзторскнм областнма ижзпжс нзнал нмвоа мора за 1500 2000 метара, док се у ттлрни'' областнма иода по- Мессц овако прнблнжсн Земљн 1 не изазива само џнновску плнму |на окежнима. него кзо да усисава чврстс континентзлне делове, кло бучз н» и стварз планнне. Најзад, као да се откзчи, натло се сурвава и уз страховиту ексллозију пада у океан нзи «з кеки континент. Једзн од нзјњззнатнјих заступ |ннка овс теорнје, Хннцеггтер. сма ј гра ла је на Земљу до данас пало тзчно 10 месеца. Како сс положај екватора мен.зо у нмше махова. то су овн месеии за време ззстоја у прнблмжавзњу проузроковалн стварање високнх планмна. Зз вре ме пада, онн су ствзрали огромне кратере чнј« се останн мргу ири метктн нл ммого места, напримср на острвима североисточно од Нове Гвннеје у Тнхом Охеану, нзмеђу Лзбралорл н Нове Шкот ске у Селерној Америци, у Јужној Африин, итд. Али од остатака ових мссеиз нкје се на површннн ни штз задржало поипо су се всћина |ад њих лубоко зарнлл у унутра !шњост Земље. У изпесннм краје кима постоје иеке стене, лес и ла«рит. које би се могле сматратм као прашина од распаднутих ме- ПАРАСТОС Јављамо свој браћи и сестрзма |С Д. Д. “Свгп! ћурађ" број 41 СНС, Колу Српских Сестара и I Црквено-школској општини у Ле банону, Па., као и свима осталим I кумовима, пријатељнмз и познднн- |цина из ближе и даљне охолинс, да ће.мо одржзти ГОДНШЊI! ПАРАСТОС нашој драгој и никдд непрежаље ној сутфугн и мајпн ј Драгињн Црно Јевић у недељу 22 октобра у Српској православној цркви Вокресенија Христова у Лебанону, Па.. одчах после св. л>ггурпlје. Молимо све горе помен>ле да изполе прису ствовзти овоме тужном помену. Ожалошћени супруг ГаЈо, снн Јован н кћери Милка и Јулка (окт. 14-17-19.) СВАКО СРПЧЕ ЧЛАН ПОДМЛАТКА С Н.С Сви органнзми, биљке и животи ње, пз чзк човек, доживели су више окаквмх катзстрофа. Извесне ,грађсвинс Ннка подигнуте на ви соким бреговима претстав.љају, по кишљењ) заступника ове теорије, зграде у које се склан>ао народ пре вего што би се Месеи сручио на Земљу. Али требз нзпоменути УЧ. х ч. X САДА ЈЕ У ТОКУ ЈУБИЛАРНА КАМПАЊА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ НАЈВЕћЕ СРПСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У СЈЕД. ДРЖАВАМА С стшмјјшогшш УПИШИТЕСАМОЈЕДНОГ ЧЛАНАМЕСЕЧНО У ВАШЕ ДРУШТВО И ПОДМЛАДАК ШИРИТЕ РЕДОВЕ СРПСКОГ народног савеза ПОЗИВ НА ПРОСЛАВУ ЗО-ГОДИШ Њ И Ц Е Опстанка Српског Потпорног Друштва “ПРОСВЕТА” Број 19, С. Н. Савеза, из Кембела, Охајо којв ћс се одржати У НЕДЕЉУ 29 ОКТОБРА у Црквеној Дворани “Сп, Троице” у Јангстауну, Охајо. ПРОГ Р А М Први дсо СВ. ЛИТУРГИЈА И ПАРАСТОС помрлом чланстну за Е АБ\'-КАЗЕМ, богат трговаи г. Псро Смољаиовић АЛЛДИН, тргонац н сусед њихов г. Никола Невпјда СЕЛНМ, Абу-Каземов шегрт г. Никола Рубсшић ПРВИ СУСЕД г. Душан Смољановнћ ПРВИРИБЛР. г. Божо Лазић ЛЈША, његова жена гђица Хелепа Басара К ИИА, су I.КI Дј (11.(11 1 К вајда ДЕРВIII.II. I'рски шш г. Богдап Мирпћ ДРУГИ СУСЕД г. Драган Вукслић ДРУГИ РИБЛР г. Светозар Басара ГРУПА ДЕЦЕ: Душанка Смољановић, Хслеи Боговнћ, Сестре Грубнћ, ћорђе Рубешнћ, Вука и Бранко. Улазница: Банкет Добровољни прилог; Забава ЗОц. СВИРА РАЈШИћЕВ КВИНТЕТ Iдп бм ра^парчанн лелоlш нзшсг Мссснј пикрГМН пслу Зсмљнцу 'лопту јеитм слојсм стсца чнјл бн I тсбљнна прелззнма 43 кнлометара, гако 1.1 би се и најкраћс ирсме нсла њенл попршши кашда у громнпм аувпнама. Оснм тога, нај страшннје дртплериско бомбардо- бн, као пгго каже всмзчкн иаучннк К Хумел. мајска кнша прсма ката чтрофи којучбн проузроковали делоин распарчаног мессна. Гра ћспннс Инкл отмшле бн са трсн ока здјсдно са људнмл којн су се склонилн у њнх. потНуно у прах, п сарзховнти потрссн кдазвалн бн прсклњс Зсмљнме коре и тбнја њс оргромннх нулкана. Опи уларн проузрокопалн бн такне трусоне |дз нн кајмзња купа на Земљн нс [бн остала поштеђеиа. Несумњнво је до нцЈслно жнно бипе не бн могло прегрпетн ову катастрофу п да бн можла јелино могле оста- Јтн у жнвоту нзвесне бактернје. I Овој теорнји су учнњене многе 'занста оправдане примелбс. н ла нашња наукд чак Је уотите не сматра озбнљном. Алн Хсрбнгеров ннсппут стадно штампз нпне пуб [лнкаиије н наволн нове доказе за ову теорнју. Ови доказн лнче на схватања нзвесних лаика о по станку Аустралнје по којнма јс Iона стропоштани мссви, а талас паде којм је пошао из Тихог Оке ана нзззвао јс потоп о којем го вори Бнблија и који је чак сачу »лн у предзњнма многнх нарада нз острвима Океанија. Свз лосадашња нслнгнвања нн су уопште могла ла утврде ннгдс I ниједан траг ол неког раннје стро поштаног чссеиа' Исто тако иема никзквкх зиакова некнх ранијих џинонских плнма илн осска коЈ'е ие мзазвало приближавзње земљн ног сателита. Деловн теренз који личе на фрагментс велнкнх крате рз нису устмари то него резултат рззорног лејства таласз, кише и ветрз, спнрања н температуриих променз. Осмм тога данас ие по стоји ннједаи знак ла иам се Ме сен приближава и дз сс наша Зем ља налазм у почетку једне страхо вите катастрофе о.т кзкве су се некала Инке. као што тарде за ступници ове теорије, бранФли лоднзањем огромних тнрђава. 1 939 ЦЕНОВНИК 1939 КЊИГА, МУЗИЧКИХ НОТА И ГРАМОФОНСКИХ ПЛОЧЛ Шаље се свакоме на захтјев бесплатно: Целокупна Дјела Петра Петровнћа IБегоша, тврди повез $6.00 М Целокупна Дјела Љубе Ненадови- Ж 4ИМл ћа, у 2 књиге 6.00 Исторнчки Роман Цара Душана, са 1250 страна 4.00 ‘1 ТА" Трагичка љубав Краљиие Драге н ж Краља Александра Обреновнћа 1.25 Хајлук Станко, велики роман од Јанка Веселиновића 2.00 Целокупна Дела Војислава Илића, у две КН.ИГС, луксузни тврди повез 5.00 Прадедовско Гнездо, Роман 75 Балканска Царнпа, од Кр. Николе, државно изд. 1-00 Роман Кобна Сграст, са 260 страна у латиннцн. 1-00 Пслагнћ: Велнки Народнн Учитељ, у тврдом новезу 5.00 СЛИКА СВИХ НАШИХ ВЛАДЛРА којн су до сада владалн, са ознаком године и до кала 1-00 САВРЕМЕНИ ДЕЛОВОЂА, како се пишу молбе н остало ОГЊЕМ И МАЧЕМ ЗА СЛОБОДУ, у 11 песама, ол 1912 ло 1919 50 ГАВРИЛО ПРИНЦИП, или Убнство Фердинанда и Софнје 26 НОВИ БУКВАРИ ћирнлиие н латиниие, најновиЈе издање Судска Медишша, од Др. Св. Пешића са 50 слики 2.00 Југославнја, вел. књига си сликама наших крајева 2.00 Њ. Вел. Кр. Марија са Синовима, слика у бојама.. .25 Слика Краља Петра 11 у 12 боја 60ц и другс по .50 Буивар са живописним сликама на свакој’ страни.. .45 Највећн Ненмари Југославнје, са сликама 50 Гњездо Слоболе, од Ст. Вујовића, песме 50 Најновнје Српске Лире, по 25ц и 15ц, различитс Зборннк Проповеди, за свс недеље у години Дими тријевнћ Ступан>е на Престо Краља Петра II 2 Прнни Павле у наролним песмама Ннкола Пашић у народпим песмама Трагнчна смрт Краља Александра УЈединитеља -20 Смрт Карађорђева, ист. роман 2 у° Тужбалниа над одром Внтешког Краља Александрв .20 Са наруџбом н новаи шаљите на: СIНОУIСН ВООК SТОКЕ С. Р. О. Вох 216 у гк Заоуошш свијах вњижара и музнчких фнрма у домовини ПОСЕТА ТАМНИЦИ Гувсриер једне дмеричке држа ве посетио је тамницу дл кажње ницима. који се лримерио владају, да амнестију за нреме празмика. Нз њсгово питањс зашго су лошли у тахикшу. кажњениии су одгово рили да нс знају, односно ла су ие- једног који се искрсно кајао: Похарзо сам јелну банку и због тога саи овде. Гуиериер се обратио сасвнм о збмљно днректору тамнице јер он ие да покнарн оие невнне! СВАКО СРПЧЕ ЧЛАН ПОДМЛАТКА С. Н. С. НАРОДНО ЗДРАВЉЕ УТИИАЈ НОГОМЕТА НА НЕРВНИ СИСТЕМ Утицај ногометз но неврнн сн- стсм II но иснтралис и псритсрне нерикс функинЈе вроучЛМр јс но јрочитп руски нрофесор ЛуМШМ. |којн је у томе пнљу нрсглсдао о- И1 р .Ч;> пре И ПОСЛС УIЈКМIIИ« Резултагс својих истра-1 жниаи.з о нјс објапно у 'Јасопису •‘|С llП Н|ч««..Ја маишша". Вво за -1 гучака ао КоЈих јс зошао нроф. I Лукашеа. После утакммис опада гежнпл Iеаи стпрнлнкс. зз 4001 јо 800 ји«м. )’а.| -I>ил се унадл.и-1 о убрЈаиа н пењс 1С Д° I’o удара! "А М Е РИКА НС К И СРБОБРАН" у минуту. Код спортисте којн ни је нспрапно треннрдо повсћана ја Iко.lнчипа резсрвног назлуха, услсд чсги жииотни кпплннтет плућа о- I >1(113 у .твтноЈ мери. У нервном по г.н 1\ снортиста који је преглс.и^ 1е ногометнс утлкмнпс 1101' Ј, OШК'Јl самч мит.