Amerikanski Srbobran (Pittsburg, Pa.; Pittsburgh, Pa.) 1906-Current
August 15, 1939
Historic newspapers carry the language, views and graphic reporting of their time, including racist content. They are shown to teen and adult profiles.
The text was read from the page scans by machine (OCR), so it has mistakes and its columns may run together. See the pages · About this title · At the Library of Congress
Page 1
тЈУБИЛАРНА 10-ГОЛИШЊА КАМПАЊА СРПСКОГ НАРОДНОГ САВЕЗА 1000 ПОЧИЊЕ 1 СЕПТЕМБРА 1 939 ГОДИНЕ 1000 АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН =3\ e B e THE OLDEST AND LARGEST SERBIAN DAILY NEWAPAPER IN AMERICA PUBLISHED DAILY Except Sundays and Holldays Official Organ of SERB NATIONAL FEDERATION Entered ns second-clase matter April 13, 1906 at the Post Office of Pittsburgh, Pa., under the Act of Congress of March 3, 1879. VOL. XXXIII, No. 7302 ХИТЛЕР ЈЕ ЗВАО К СЕБИ ЛИГИНОГ КОМЕСАРА ГОВОРИ СЕ О КОНКРЕТННОМ ПЛАНУ ЗА РЕШЕ ЊЕ ДАНЦИШКОГ СПОРА. ДР. БУРКХАРТ УЖИВА МЕђУНАРОДНИ МАС Лондон. Влада Велике Британијс званично је обавештена да је Др. Карл Џ. Боркхардт, високи коме сар Лиге Народа за Данциг, напустио Данциг у петак нече за Берхтесгаден, у Немачкој, одазивајуки се по зиву немачке владе. НЕНАДАН ОДЛАЗАК НЕМАЧКОГ ПОСЛАНИКА ИЗ ПАРИЗА Парнз. Немачки амбасадор гроф фон Взлчек отпутовао је синоћ неочекнвано за Берлин 1 пошто јс француска влада од бнла његов захтев да нацнсти чком агенту, Оту Абецу, буде 1 дозвољено да гјоново уђе у Францсуску. Амбасздор је готово дирек тно са свога разговора са пре мнјером Далздјеом отишзо но [воз за Берлин. Да ли одлазак исмачког дн пломате означава прскид у ди ■пломатским одвоснма између. Немачке и Француске нли је' ■|отншао кући само ради тога да Нпрнми каквс инструкције од| своје владе, о томе се не зна' ништз тачно. Међутим, вестн нз немачких' извора умањују важност амбз-' садоровог одласка. У њнма се' каже да је отишао у Берлин једноставно радн тога да про ба нову амбасадорску унифор му коју има да носи на кон- 1 гресу нацноналсоцијалистичке странке у Нирнбергу ндућсг ме сеца. Додајх да се очекује ње гов скори повратак у Париз. Овде с₽ нзражава уверење дз је Др. Боркхзрдт конферисао са Адолфом Хитлером у Фире-I ровој планинској вили блнзу Берхтесгадена и да се до сада вратно у Данцинг. .V Лондону се чују гласовн да је коиференцнјама у Берхтес гадену између Хнтлера и наци стнчкнх н нталијанских днпло мата донет конкрстан план за решење данцишког спора. Нацистички изворн у Берлн ну наговештавају да је можда на конференција нађен начнн за излаз из садашње европске кризе, и то можда посретством једие конференцнје сила, на ко јој би се расправљало о немач кнм колонијалннм н другим за хтевнма. Има један извештзј да је Му солнни поднео Хнтлеру далеко сежан план европског мира. Лондонски “Дејлн Мејл" мисли, ла је тај план бно главни пред мет разговора у Берхтесгалену. Лист пнше да тај план обухва та економске н колонијалне проблеме и "извесне нлебнсци- Мннистарст(|о спољннх по слова нема још ннкаквог нзве штаја од Др. Бурхардта о њего вом разговору са Хнтлером. Др. Буркхарт, Швфцарац међународног гласа. често је спомнњан као всома важан чо век ако се нкада нађе пут да се отлочну преговорн о данцн шком проблему. Управо пре но што се сазнало за пут Лигнног комесарз у Бер хтесгаден, једна компетентна пољска лнчност нзјавнла је да је. пре но што су почели нтали јанско-немачкн разговорн у Салцбургу н Берхтесгалену, Пол.ска послала Италијн зва ннчан меморандум у коме нзла же своје становншге према дан цишком проблему н понавља своју решеност дз се одупрс једностраном немачком реше њу. ИДН 0 УСЛОВИМА ЗА СЛРЕЧАВАЊЕ РАТА Лондон. Народнн посла ник г Аитонн Пдн, бивши мн нистар послова. упутио је сво-; јнм бнрачима пнсмо у коме нстиче нестабилност данашње међународне снтуације. Г. Ј Iдн каже да се илада тре-1 дн да сазна фронт мира ради, заштитс цротив нападп, али да ћемо ц поред тога у току на редних недеља чути са нзвесне| стране нанзменично умнрујуће и прегеће гласове. "Час ће да нас уверарајт да' нсма ннкакне опасности. каже г. Пди. чае ћс опет да нам по ручују да се нзлажемо опасно-: стн рата ако не х^чиннмо што се од нас тражи.” I' Идн каже да онаква тактн ка нанзмсннчпих обећања п претњи не одговирн ни британ-1 ском карактеру нн британскнм појмовима о међународннм од-1 носнмп. Стога брнтанскн народ. каже бнвшн мнннстар спољннх| РЕШЕЊЕРУСКО-ЈАПАН СКОГ ОСТРВСКОГ СПОРА Москна. Совјетски коме гаријат инлустрнје гормва об јављује да’јс потпнсан сонјст ско-јапанскн угонор којн нма за циљ да решн дугн спор око јапанскнх петролсумских кон цеснја на острву Сихолину блн зу сибнрске обале, које је пола руско а нола Јапанско. Споразум, којн је у формн •рлект инног уговора између ја- ЈИнске комшшцје која нма зз ла рускоЈ полоиннн острва и Ламошњнх сонЈетскнх рзл никпЛМошао је послс ашт ме сеца п феговорм каогод п акутне заошт|с|ноегц ц цсколнко тико «вцннх улгнмитуми. Совјстски рид|lНЦ|| добнјају повншицу индиици у износу од 15 постб, сд поиратиом сншом ди I денембри 1038, те побољ шан.е жииотннх услови. Комјш »шјн се дозиољ:нш да увеш још јишшскнх ридннка. послова. убудтће иеће всрова тн ннкаквим обећањима ни уве равањнма. нећ ће да сс опрсде љује само према стварннм по ступцнми и делнма. По речима г Лша, послс сне- 1 га што су учнннли V интересу' мнра н нитересу брнтанског народа, британскн улравл.ачн I нмају само још један главнн| задатик: Да сиш да н V сваког прнлкцн уаеравају кога требп у непоколсбљкву решевост Вс лнке Британнјс ди одржн оно што је обећали. Ако британекн упривЛгЛЦЦ то буду чнинли, ка-1 |жс г. Пдн, аки ц у гом прапц\е "Тајм са” од 7' септембра. у коме се говорнло о предзјн Судетских Областм Немачкој. Те су вести, додуше, биде демзвговане. злн је позната њн.хова последнца". I Другн план, којннапада опо зкцнја. још уопшп није про-, |дро у јавност. а односн се нз поделу Кнне. Фннанснскн кр\- ЧИТУЉА СМРТ У БРАДОКУ После подужег болоања. јуче је умро у Брадоку. Пз. Стеао Срдив. оснlшзч н лугогодишњн члан дру штва број 127 Сржког Народног Саисза. Покојник је рођен 1882 годнне у Млаковну. Јупклзвија. чнју прерлну смрг оплакује њего ■ва уивиљена тупруга Станка. брз ка н ссстре овде н у старом крају. ј Саранз ве битн у четвртак 17 I августа у 2 сага по подне, од куае 'покојнога 1208' г'Керн Веј, Бра док. Па. Ожалошћеној супругн, бравн и сострама. нзше нскрено саучешће у тузн. а похојннку вечити помен. СМРТНА НЕСРЕћД У АЛИКВИП СКОЈ ПАРОХИЈИ Прекјуче, у недељу. погкнуб је наш очлалннаи Раде М. Пнлиповип |»з Клннтона, држзва Пенсилванн ја, у сулару његоног “моторииклз' са једним "троком". Покојннк јс Iбио стар 18 голина н члан је Срп јосог Нзролног Савеза. у друштву "Зорз" бр 92, у Члнквнпн. Живео јс кол свогз стригга Раде ПнлНпо пића у Клнитону. ј‘ер је снроче без 1 Погреб пе бнтн прекосутрз у I четвртак 17 зпгукта у 2 сата после јподнс. Опело ве се одржапг у нз-1 рки Алнквнпској иркви. Бог нека иростн нашег младог |п»коЈНllка н лакЈ му нриа .чеиља. ј I 'говн у владн мишљеља су дј јмнр ие може битн обезбеђен за) будућих двадесет до трндесег, годнна, ако се не поделе велнке и неискорншћене тернторије. |3ато се помишља нз поделу| Кине међу земље којима су по- (требна шнрока тржншта н из-. ворн снровкне. На крају се каже да је прего воре са Волтатом тражилз Ен глеска а не Немачка. САППШТЕЊА ПОСЛАНИК ФОГИћ ДОПУТО- I ВАО ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ I Од “Југословеиског Курнра" изј Чнкага лобнлн смо тхт која гла- Њу Јорк, 10 августа. Данас ие сгнгао у Њу Јирк лзђом “Рскс" ијз крапсог |ибивања зааничннм пжлопкма у Југославијк г. лр. I Кинсгаlгтнн Фотћ. опумачопекц минкстлр к ванринк посланнк Краљенние Југослав Ије у Влшннг тону. Л. К. Коносар Југоатовен-ј жби у Њу Јорку. СМРТ У РУШЕВИНАМА АВИОНА Њу Хевеи. Кон. Нзмеђ\ шсст Амернканаиа којн су по гннулп прекјуче када се један пттннчкн авнон Панамернкин ске Линије разбио у луцн Рио де Ханејра бно Џемс Хзјмш Роцерс, професор екиномијс на ондашњег Јсл нцверсмтетЈ првмм даними Н’у Дили. пок. Роџсрс бно јс ј.-ша ОД ПОЈНЈ гнјих фигури Вашннгтону, када је бно неи ЈННчии сивет ник ПретседникЈ РозвелтЈ. Московски Разговорн Москва. Брнтанска н фрзн цуска војна мисији којс раде На пдаионнма зп војне коопера цнју трнју снла у слтчају рата састалн су сс данас иосле подне !си офнцирнми руског генерил |иог штзби На предлог Енглсза јусиојени је да се састанцц одр ж.шаЈу Два путп днешш, док ее дцскуснје не заврше. буду иерни тумачц еадишњеl I рдспиложен.а ^ЈШтакског на ,роди, р.па кеће бшп. УППIIЧIТЕ Л УШЈЕЛНО! новсг чјанл иесвчио Acgeptance for mailing at special rate of postage provided for in Section 1103, Act of October 3, 1917, suthorized July 12, 1918, МУСОЛИНИ ЗА САЗИВ ШИРОКЕ КОНФЕРЕНИИЈЕ |ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕј ЧОВЈЕК КОЈИ СЕ ИГРА СА ЗМИЈАМА ОТРОВНИЦАМА КАЖЕ СЕ ДА ПАПА ПОДУПИРЕ ПЛАН ЗА ПРЕГО ВОРЕ ПЕТ СИЛА ЗА “НОВ РЕД У ЕВРОПИ" Париз. Овде круже гласови да се премијер Бе нито Мусолнни носи мншљу да сазове конференцнју пет сила радн ‘•успостављања новог европског реда” и да је Лапа Пнје XII готов да интервеннше у решава њу актуелних европских проблема. У пзмештаЈНма, хоји су се по^ МОСТАР, 28 јулл. Мното се' ПИСД.IО у штзмпи о лону на херие-, [гоиачке зније огровнние. Истниа-. лаина, који баратзЈу слоболно са нлЈЛ.ућкм отрониииаиз чији ујел јсобом иоси смрт Мецу хмијалов- Наролног Злраил.а нашао има их лико рали кјештиие проиаласка; иина те их хватцју. јавнли пзрнској штампн. ка -Iје се дј би .^\с»лнни могдо за- тражити од Немачке, Пшске.: Велике Бритзније и Фрднцуске да се придруже Италији у прс тресу око округлог стола међу-, народиих пр«Мsлема као резул тзт тродненне посете италијан -Iскoг министра спољних посто ва грофз Гдлсаиа ћана Фиреру Адатфу Хитлеру и немачком министр\ спољних послова Јоа киму фон Рнбевтропу. Мусолиннјев је плзн да до- У Блзгзју, 10 к>иоиетарз оа IМостарз, живи човјек који је из глсза IиЈчашио све лосалање “стручњаке” у твзтан>у отроаии |их То је М. Бзлгак. сиромашан 'lстаа1 неусграшиве ексиерммеп ге. ПАЈСТАРПЈП И НЛЈВКПИ СРПСКН ДНКВНП ЛИСТ У ЗМЕРНДИ ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА грпсксгг^јлГодног"слпки SINGLE Covy OC вмдећи за сто пег сила и дсмонстративно искључујући Совјетску Руа. ОружЈе мора бнти предзњ« у рок\- од две недеље.
Једзн од циљсва овога наре јђења. којн.м се такође пшшшга 'вјју све старе чешке дозволе 1з ношење оргжја. Јесте лз се добнје контрола над многим и\шкама старе чехословачке Јрмије. за које властн протек 'тората сумњају да ннсу предате јНемцима време нацнстичке Гокупације прошлог марта.
Page 2
CTPAHA 2 _—, АМЕРИКАНСКИ _ __ СРБОБРАН I L e iB8« it e S S B L. THE AMERICAN SRBOBRAN Fhe Largest and Oldest Serblan Daily Newapaper in Amarice Published Daily Except Sundays and Halidaye. By THE AMERICAN SRBOBRAN, Inc. 3414 FUth Avence, Telephons MAy{lower 6600 PITTSBURGH. PA. BRANKO DAYCHICH, Editor; M. MARKOVICH, As't Editor, R e i SUBSCRIPTION RATES Eor Usited States of America: For One Yeat 85 Six Moothe $3.50. For Canada and Ful“m: One T 86, Six the 39 For Pitiabureh: Oos Year 36.00; Six Moaths 33. cupy Se. ПГЕТПЛАТА ПА ЛПСТ НЕКИОДЗНАКОВАЗАМИР “Питсбург Прес," од 11 августа, пнше: Истом што се вратно са разговора са Адолфом Хитлером, наинста Алберт Фор стср прогласио је снноћ у Даниигу ла је ује лнњење са Нсмачком неизбеживо. Алн је вредно пажње ла ннје запрстио на снлиим Аншлусом. Ннје рекао како н кала ће бнти остварен "повратак кућн." Оамо је рскао да су Данинжанн "•псолутно, јасно н чврсто осведочснн ла долазн час ослобође ња.” Према томс пољуљана врата мира остају отворена. Још увек је могућс договорно рс шсње узајамннх неспоразумљења. Данашњн састанак у Риму взмсђу мннн стара спољннх послова фон Рнбснтропа »I грофа ћана могао бн нмати важног утипаја на изглсде за мнр. Јавља се да таст грофа ћана. Мусолннн, нема стомака за рат због Данинга; нзвесно је да нталијанскн народ жели мир. ћано јс можла донео препоруку опрсзностн. У међуврсмену, за Југославнју је јављено да јс рскла “не" на захтсве ла постане ско номски вазал осовине, у случају рата. Из Бургоса, Внљам Филнп Снмс, јавља кабело грамом да свн знаци указују на шпанску нсутралност ако дођс ло рата. У Москви, штабски ра^говорн нзмећу совјетскнх. бри танскнх и француских офминра су омен. ако не позитиван доказ, руског прнласка блоку протнв Осовнне. Ове стварн, порел нове солндарности н решености Брнтаније и Франиуске, ратобор ности Пољскс, одлучности стратсгнјске Тур скс, могле бн бнти довол»не да ублаже по верењс Хитлсра у напобеднвост њсговог оружја. Било је то претерано поверењс које јс од всло Наполеона ол Аустерлица до Свсте Је лснс н Кајзсра од Потслама до Дорна. ХЕШШМШ ЈУГОСЛАВИЈО О мајко Југославијо! зар ииси полјсд нако волела и штнтнла своју лсиу? Зар нисн муку мучнла за све своје си нове н кћери? Зар нисн зилала и нзградила заједнн чку школу за своје малншане? Зар ннсн ралнла и нзграднла домове за сву своју дсцу? Зар ннси изграднла н усвојнла једиак закон за свс без разлнкс имена. вјерс нлн племена? »8 Да ли си ти зндала само Београд, а рушнла Загреб, Љубљану, Цстнње и При- Да лн сн тн подизала и помагала Пра вославне цркве, а рушнла Католичке. Му слнманске и друге? Да лн сн тн бацнла под ногс Хрватску и Словеначку заставу. а оставнла Српску да сс внсоко внјс? Да лн ти кажњаваш кршнтељс закона само Хрватскс и Словсначке. а даваш иагра ду Српским кад закон погазе? Да ли сн ти крива за Хрватски и Сло веначкн народ да сс налази у Иностранству, а ла Српском ннсн? Сва горња пнтања остављам тебн мајко Југославијо и чнтаоцнма овог чланка да од говорите, а ја ћу тн казатн сам из мог уве рења шта си крива: Крива си то што сн за првих десет година од сједнњсња Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу настојала да дадеш не ограничену слободу свом народу, а могла си пре овог врсмена увидсти да твој народ ннје дорастао за такову неограничену слободу. Крива си зашто сн допустнла себичним политичарнма да осиивају око трндесет раз ннх партнЈа, којн су радили за своје нена снте цепове, а народ завађалн н цјеналн, док нн|с дошло до нссретног убиства у Парламснту. Крнва сн то што си пробада помагатн н тражитн нове “Патриоте," а банала сн у за пећак правс и искрнен патриоте. Крнва си доста. И ево долазе данн тск сад да ћеш дознатн своју велнку грешку. скором јс већ оссћаш. Дознаћеш да ннјс оио патриота ко ради за свој властитн џсп, всћ је оно патрнота којн се мучи н пати сав свој внЈек за народ и његову бољу будућ- Да знадсш Мајко Југославнјо, каковс си људе баиала у запечак н на њнх заборавнла, а 'каковнм сн људнма на препоруку себнч њака дала признање и орлење, тн бн се сти днла. н ако нисн крнва него твојн новн “па трноте" и претставници у нностранству. О мки поступак н чињенние. нагоне наш на род на огорчењс и шнри се незадовољство, ИЗ РЕДОВА ЧЛАНСТВА а то сс баш н тражи ол нашнх лашшшњих као н лзнашњнх нспрнјатсља, алн правн нскрснн ПАТРИОТЕ СВЕ ОВО КРОЗ ПРСТЕ ГЛЕДАЈУ, полносе н нсћс ла сс уплсћу, псћ чскаЈу час одлучујући, ако га дочс кају н ако не будс прекасно н за тсбе МаЈко ЈугославнЈо н за СТРПЉЕНЕ патрнотс. Ипак хвала тн МаЈко Југославијо, кад сн одгоЈнла такву снажну и одлучујућу војску, Хвала тн кад нмаш таковс војсковођс, којн сад у ова крнтнчна времена НАЧИНИ ШЕ СПОРАЗУМ, и рекошс: НАША ЈЕ ЈУГО СЛАВИЈА! НАША ЈЕ ВОЈСКА! НЕ ПРИЗНАМО ЦЕПАЊА! И даљс рскоше: Нс признамо велнкс Србнјс, Нс признамо вслнке Хрватскс, Не прнзнамо вслнке Словеннје, Нс прнзнамо вслнкс Црнс Горс. Нс прнзнамо вслнке Маисдоније, Нс прнзнамо загонстака н одгонстака по јсднннх владз. Не прнзнамо петљаннја н трговнна са др жавном нмовнном. Не прнзнамо затезања и натезања себнч ннх полнтнчара бсз краја н конца. Ми само прнзнамо НЕДЕЉИВУ ЈУГО СЛАВИЈУ, МИ ПРИЗНАМО КРФСКУ ДЕ КЛАРАЦИЈУ ГДЕ ЈЕ СПОРАЗУМ НАЧИ ЊЕН, А У ЗАГРЕБУ ПРИМЉЕН. У БЕОГРА ДУ ПОТПИСАН 11 НАЈЗАД У МАРСЕЉУ ЗАПЕЧАћЕН СА КРВИ НАШЕГ НИКАД НЕ УМРЛОГ КРАЉА УЈЕДИНИТЕЉА И МУ- ЧЕНИКА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА I. Којн нам је оставно у ама- нет Њсгове послсдњс рсчи: “ЧУВАЈТЕ ЈУ- ГОСЛАВИЈУ.” 11 мн смо сс обавезали да ћемо Његове последње речн верно, храбро н до капн крви нзвршнватн н чуватн Југосла- виЈу од непрнјатеља нзнутра н извана. О вернн офнцири. ратницн н војници, ја Взм из даљине честнтам на Вашем храбром држању н оллучностн у ова крнтнчна залле тена времена, а сигураи сам рећн да се са мном слажу на стотнне хнљада нашег исе љеног народа. Из дубнне сриа н душс желим Вам да би Вас Божја дссница увск штнтнла у одбранн Краља н Отаџбинс. У Садбсрн, Канала, 12 авг. 1939. ћ. ћ. См. РЕЗОЛУЦНЈА ЗА ДНЕВНИ С№ОБРАН С Д. Л. "Сђстн Сава," број 1 С. II С у Мокнспорту. Пснсил- I вапнја, одржало је своју редов пу мјессчну сјслницу 13 авгу ста. 1939 годнне. Сјединца је текла мнрно. Изу-1 зстно овога пуга на сједницу јс дошао неочскипано велнкзг број члаиова, што сс догађа са- мо оада када се нешто важно рсшава у коркст друштва н Са веза. Дошлн су чак н они чла-1 нови којн су удаљенн преко 20 ј и више мнља. Ова ће сједнииа, остатн за дугм ннз година у на шој успомени. јер јс показала високу свест нашега нсељеника, кдда се требају чуватн наше народне свстнње На свачнјем лнцу вндела се узрујаност н од- ј лучност да се народне светиње морају чуватн и очувати. Поред осталнх друштвених ј стварн члаиови су узелн у пре-1 трес и рсшавање пнтања нашсг 'савезног органа Амсриканског Србобрана ла лн н убудуће ла нзлазн као и ло сала лнсвно илн да буде недељни лнст? О томе предмету јс говорн-ј ло вншс члзнова. којн су дока залн велнку корист и значај АмсрикамскбГ Србобрана као днсвног лнста по наш Савез н нсељсннштво. Једногласно јс рсшено да је исељеништву потрсбан Србо-; бран као дневни лису н у томс смнслу усвојена је резолуццја, са вссслнм усклнцима нз мно-| гобројних лнчких грла: "Жн вио наш лневни Србобран!" РЕЗЛПУШИА Американскн Србобран. као дневнн лист, наша јс народна потрсба у Амернцн, јер кад бн он престао да буде дневнн лист, I наша бн народна ствар с тнме огромно штетовала, а такође и Српскн Народни Савез. Поред тога што наш савезнн ј |орган Србобран одржава нашу* БУДУККОСТ СПOBЕНА Данас се поставља Словеннма вслико пн тање: Да лн ћс они знатн да уоче и нзграде своЈу моћ н иелом двадссетом веку дати пе чат Словенства. нли ћс слично Кннсзнма н Инднјанцнма постати маса робова дру гима. Ако се код Словена и даљс буду по нављала нздајства, онда ће се на жалост обистнннтн оно најстрашннје да смо ми Словенн добрс слуге н лошн господари. Да се то нс би деснло, морамо створнти борбс ну словенску назноналну идеологију која ће нам дати снагу н моћ, да се окулнмо н да челичном вољом као један човек изградимо своју велнку будућност. Борбеност и рад. организаиија н послушност, херојство н љу бав према крвном срозству, а не паснвна ре знгнаинја и узднсаји за добрнм животом, страшан матернјализам под начелом “боље н живетн као роб па не изгубнтн живот и иман>е (видн “Богумилн н муслиманство"), деструктнвнн осећајн према организанији друштва, превелнко поверење другима. којн желе само корисност. итд. Свс пасивие осо бине морају нестатн! Ту нас лепо учи и наш песннк Љуба Ненадовнћ; На овоме свету увек се само борн Ко ће да иарује. а ко да дворн, Одважнс и вредне мнлуЈе побсда, Ко се пре обује, тај к заповеда! САВА ДАВИДОВИћ. Сваком је народу всчна ттроми сао одредила део земље да је оби (тава. ла јс крвљу иапаја и ла јс |љубављу, каг> зраиима сунчанин обасјааа. Смка земл.а јесте нсиид.ћишј обележсна сгоп. О томе чуству. којс људн назвашс љубанљу лрсма ролној груди. о томе чувству нсможе- мо говоритн ни језнком анђсоскнм I ЈОШ НЕКОЛИКО МЕСЕЦИ МИРА Читамо у “Сељачком Колу" ол 16 пр. м.: У “Часопису за геополнтику." који из лази у Берлниу н нздаје га немачки генерал Хаусхофер нзашао је један члаиак о садаш њем стању међународне политике. Треба во дити рачуна о томе, што у њему пнше. А каже у њему да је ово “садашње стање у Европи стање очекнвања, које може потра јатн још неколико мјесеии, онда ће букнути рат." Даље сс каже у чланку: “Све се је данас измеиило, не признају сс међународне обавсзе. већ сила. Дословно све се нзмсннло, почевши ол поступања са рањенилима, па до вредности уговора. За свстског рата одржавана су нека начела вн тешке игре старе Европе. У будућем рату. нико нећс битн поштеђсн, днпломатс се нсће моћн повратнти у својс државс. смрт нећс поштедсти ни жснс ни дсцу." “ТУРЧИНОВ СМРАД” Снлама осовине није прнјатно што је Тур ска склопнла одбранбенн савез са Енглеском и Франиуском. Како се са те стране гледа на тај савез, најбољс показује један чланак италијанског лнста “Ил Тслеграфо," којн носи нсобнчан наслов “Турчинов смрад" (“Ла пуиа лсл Турко”). Пнсаи чланка. по знатн нталијански новинар ђованн Ансалдо, на увредљнв н у журналнстиин неуобичајен начин пнше о ТурскоЈ. Свој напис италијан ски новннар завршава овим ријечима: "Турчннов смрад већ загађује све земље блиског Истока. То је смрад којн неће забо равнтн ннко ко га Је макар једном осјетно у свом дому. Он изазива гађење. У интересу је сила осовнне да се то гађењс не рашнри по свиЈету." 11аинонллну свест он у псто врс- I ме одржапл н шнри рсдовс па- I шег Слвсзв. I Осим тога, Србобран јс нај -1 снгурннја н најбржп всза нзмс ћу наших чланова н свнх вссљс ннка уопштс. Он брзо п сваки |Лан донаша најноннје вссти, донаша што сс дсшава у нарол ном животу у Амсрнцн н Ста гром Крају. Колнко бн ми изгу бнлн у томе, да Србобрлн не из л&зн сваки дан. вндн сс по томе кад се нешто догодн мсћу нама. I било то вессљс нлн жалост, Ср- Нбобран то одмах објављујс, н већ другн дан се о томс зна. Али кад би Србобран био нсдељнн лнст, онда бн чланство морало чекатн десет дана, да чује та кову једну важну новост или догађај, бнло то у нашсм оп штем иародном жнвоту нлн у прнватном жнвоту појсдинаца. I Зато апслујсмо на сва остала братска друштва н целокупно чланство нашсг Српског Народ- I ног Савеза да чувају и надаљс свој Србобран као лневнн лист, јср ако га као таквог укЈшемо, послс ћсмо сс грдно кајати. I Као што знате. за Србобран се плаћа само 20 цснтн месечно Н за тих 20 центн добијамо 26 Србобрана мессчно, а за недељ ни Србобран бн свакн чдан и јчланица плаћалн по 13 центн мессчно и добнјалн само 4 Ср бобраиа. Зар за 7 центи "уште |де" да продамо нашу свстнњу? II да ди се нгдс у свсту можс наћи икоја дневна новнна, за коју се плаћа само 20 центн [месечно? Србобран је најјевтнннја дневна новнна на свсту. Живно Србобран као дневин За друштво број I, у Мскнс порту. Па.: Илнја Буњевац, претседннк. Никола Внпђсвнћ, тајник- ЊЕГОШЕВ СРПСКИ ДАН оних будуђих, оних којн још чека ју на своја зашека и рођења, оних који ве јс у булућностн примнтн н :а истом љубављу одржаватн н брашпњ А ту заправо ппчииа корен јуна штва и борбемостн народа српско га. Овдг. у оној прансконској љу бавн прсма родној браздм која |јесте олнчење свега што је нај драгоиеинје. Зато, наслоњси на ■своју међу поднже мач да јс брани ј у том тренутку мирољубив н скроман сељак постаје хсрој' н лив јкоји одлучношћу саојом запањујс Дл. само иевндљиве стопе вели- |ких и светих мужсла. ‘само знамсња славе и побсда н пораза, којнма јс (обелсжеиа њсгова земља у ■стању 1 су да исо народ испунс снагом м чуством која га уздиже н која га I Iчини спрсмннм на сваки подвиг и жртву. I Зато јс срекан народ чија Јс земља обслсжена таквнм мсстнма. |У толнко, који народ има внше тЛквих места и обележја утолико је богагији, утолнко можс жнветн пуиијим душевним жнвотом. Та каа нарол нма зашто жнвети, та кзв народ има из чега ирпсти своју снагу, свој подст и одушевљењс. 1 Л тдкпа јесте цаша дллска и драга I Но мн сс налазнмп далско од тнк драгоиеннх изиора снагс. Ми счо као откннутз грана која цсма а камоли јсзнком људским а пого тоиу речима сто пута нзговореним. Таква љубав се чедно хкрива, као што сс скрива прва љубав иа ше младостн. Човек јс чудан створ. Ои нс може живсји без л.убави јср без ње он венс као што венс ивст јутарњс росе. Човек који цезаволс земљу у коју ;е дошао. било по својој вољи или по вољи чуднога живота свога таки човск сс не може осећати срекан и задовол.ан. и.т чега да црпи свој животнн сок. Но да и овдс у овој новој зсмљн I можемо жнвстн пумим народннм живогом, жицотом сиажннм, пуно крвннм, потрсбна ку нам МЕСТЛ која ћс нас потссћлтн на особеност нашу, иа лорскло наше, на дух наш словснскн. Иотребна су нам МЕСТЛ, која би нас на нски начии задахнула мнрисом далеке и нз губљсие земљс, н>сиом бојом, сиет лоцњу и звуком, да нспостансмо безкрвиа и бс/бојна маса, но да осзансмп жив народ, жцва грана на огромном стаблу словенском. IСамо затп испитујемоспоју љубдл којом љубнмо пву иову %емљу и успорсђујемо јс са љубавл» пр« ма лллекој аемљи отаца и праота иа иашнх. Није чуло, што у чдровнма так вих размишљања, постзиљаио се би питања: Колнка је љубав јед ног амсричког фармера прсма зсм љи. а колика јс љубан нашег се љака у цпог глсдања. А- меричкн фариер лиди у зеиљн, пре снега ишор свога богат- је. >lако је мења; док наш сељак внди у својој браздн жим извора насушнога хљсба још иешто вишс. Ои у њој инји или бар наслувује ону мистичну »езу између себе и оног испрсгле НIОГ низа прдотшл сво Јик којп су њу. лре њега зно јсн и крвљу напајали н љубављу загрејаоали; везу између ссбс н Такпа МЕСТА морамо себн ство рити у овој новој земљи. А икоо једно дшшо МЕСТО јсстс споменик Iћсгошен у ћлии- А такав јсдан релак трснутак обнаиљањз луха у пама, н иапаја н.ем мнрисом н звуком и бојом дл нке и драге н-мље бипе ЊЕГО ШЕВ СРПСКИ ДАН у Клнвлаиау. ЕмилнЈан Глоцар ”АМЕРНКЛНСКИ СРБОБРЛП" ИЗ НАШИХ НАСЕЉА КРСНА СЛАВА У ЛЛКАВАНИ I Врелно Коло Српскнх Состпрл у Лакапани. скупа са споЈнм чл.тнн иама нз РнасрсаЈда прослапило јс па Св. Илнју споЈу крсну славу, како то ссстром Љубнпом Грујнћ. Потом су ссстре слнка ле за успомсну на тај њихов свстн II всликн дан, кога онс занста ве село н жсљно очскују м прослав љају сваке годннс лнјепо и до стојно, као своју праву домапу крсну славу. Послс слнкзња сс јс село за укусно намештене столовс, којн су били обмлно нлпуњвнн нс само излрсним н добрим ј^лнма, иего н! зачнњенн н Iккнћени шарсннм и мнржнцм ивнјсђсм н зе^енњтом, како то само жснскс рукс знају н умнју ла створс н удесе, као што н у многнм ЖНПOПIПМ прили кама тс нст« руке змају вјсшто да уткају у оно што тн јс неопходно нужно за жнвот н опстанак н зсру оног снћушног н мислим нс потребног, али без чсга бн ти бно овај живот и сувншс ралав и' крут. Ручак је протекао у всселом расположсњу, разговору н смјеху, а по том сс је развило коло уз на родне пјссме и попнјевкс, које су нас опст жнво подсјетнлс на I нашс старокрајскс крсне славс, којс нс могу проћи бсз кола и Жнвилс иашс врсднс ссстре из Лакаванс, којс не џропуштају н нс заборављају своје св. вјсрскс ду жностн н лијепс српске обнчајс. Пропашку слободннх градова Хамзе у нсмирном ссдамнасстом н осамнабстом веку изгубно јс н град Данииг своју самосталност. Прнлнком трсћс полеле Пољске, крајсм осамнаестог вска, пао јс грал Данииг под пруску. Грал је неко времс живсо у »шру, лодушс внше нс слоболан, алн не за луго." Наполеонскн рзтови вратили су Даниигу назнв слободног града под управом француског гувсрне ра. Кад је Данпиг после пала На по.теона опет пао под Пруску, би ла је ис ла краљсвнна осиромашс на. Адн град јс ост^о отпоран као и ранијс у спојој бурној нсторији II раавио сс у јако трговачко срс днштс на Балтпку. Поме рата грал је опет добио статут слободног града, али се ње гов немачкн лсо стаиоошшнна са ла нс заловољава гимс н тражи вра ћањс у Рајх. Лакавана, Њ. Ј. о ЦРНОГОРСКИ ПРОСВЈЕТИИ КЛУБ “ЊЕГОШ" На шсстог ангуста о. г. лавао је свој првн пнкиик у прнлог фонда за просвјстне сврхс. Пикник сс одржао у Држанној шуми, на јед ној’ днвној перифернјн. Како је наш Савсзни орган “А. Србобран" СНС из Пнтсбурга, и “Уједињено Српство” нз Чнкага. донијсли оглас да ћс Клуб даватн пнкннк; то у три сата послс подне дошли су свн прнјател.и н симпа тичарн овог клуба н ове просвјс тнс установе. Внлсли смо чланова и чланнца из друштава оних: "Лн ка н Крбава —Светн Спаснтсљ", "Крал. Пстар Први". "Крал. Пс тар Други" СНС, “Витсшки Краљ Алсксзндзр Првн" СПС Јелннстпо. Књсгнњј| Зорка, Срлскн Орлови и њиковс орлнис, Пјсвачко Друштво "Слобода". ВОЈНИ МУЗЕЈ УБЕОГРАДУ Пристул Војном Музеју у бсоградсцој тпрђавн врло јс оригнналан. Са стране реке Са ве пролази сс преко многоброј них цветних н зелеиих тераса тлрђдве. поред Римског буиара и тешких сволова гпоздсннх капија. Св стране реке Дунвва прн л.чз јс не мање иитересантан и живописан. јир се проллаи нз међу зндина старе римскс тнр ђаве СниПlДуиума. поред цркве Ружннс и нзвода чудотворне Војни Музеј осиован је кап збнрка успоменп иа све момсн те који су прохујали кроз нвшу штионалну исторнју. да бн сво јнм салржајем потсећао цц ве ковнс борбе и патњс нашсга нпрода, о исто тпко и као ппт/ селшк ноиим гепсрацнјамп /а прнмнтивна сретства коЈим су наши ратннци изпојевалЈ/ нп иионалну слободу и ујеттњс- Ствзри смештене у/ВоЈном МузсЈу лотссћају нас Јна наше наиноналнс всликшlС н рнтовс за стварање иелике н’лспс Ју гословнјс. Страхнњп |пњнћ. Зна сс да клуб лрн свакој горс поменутнм органиааlШЈа*м поеје ћује њнхове забаис и свс прирс- Дбс Лли приликом Њсгошевог пикника, онн су у ислико дошли н вндн се да клуб ужива <нмпатнје код свнх. На пикннку јо било као н на бниабнк и јагњетцне иа ражњу печсне н пнве хллдне. Два младнћа су клубу помоглн као два кокола. Снн Павнћа Напнћсвића н снн Жин ка Никченића, то јс један динаи прнмјср. Нека би Бог дао да нам сс овакви млалнћи хиљаде. тиксте нли као нд лншплни ју продавао сс јсдан Пгич бсз Чак тдра, Распродавале су тнкотс чла шшс Књсгињс Зоркс три ГОСПОђе, три Јелс— Кујошшка, Лалићка н Никчсвићка. Купим и ја јслан но рачуи њсгл. али Маго Кујовнћ добн шнљога. Настлло јс народно вессљс игра и лјссна уа орксстар Бравс Попо внћа; омлддина сс проволи, мн нс кн нзгледдмо мсђу омлалнну као птн точак у колнма; прнђсмо и мн тамо ђс смо поавашг. прнђемо кол Бланушс ђс се мјсрн мссо ни кан тару а мало дошшјс посЈстимо н пивару. Проводимо сс и ми, сјсћамо се мннулик дана, гледвмо како нски ма бијеле кдо сннјежне пахуљиис (о1 ашлешlх негда власн) парку ју по рименнма, нскомс пао н снн јег по глави а попвло и нњс по бради, готово сншли у трсђу кла- СВАКО СРПЧЕ ЧЛАН ПОДМЛАТКА С. Н. С.
Page 3
"ЛМЕРИ КАН СК И Сl' БОБРЛН" ВЕЛИЧАНСТВЕНИ СРПСКИ ДАН У ВИРТОНУ, ВЕСТ ВИРЏИНИЈА у Недељу, 3 Септембра, 1939 У НЛЈЛЕПШЕМ ПЛРКУ ОВОГЛ КРЛЈА, ЗВЛНОМ М7ЕIНМЕМОРIАЕРАКК МАКУТАМВ НЕIСНТB, ^ЕШТСЖ ^ЕBТ МК6IМА 11РКВЕНО-ШКОЈIСКЛ ОПШТИНЛ СВЕТОГЛ ХРАМА "ВОСКРЕСЕЊЕ ХРИСТОВО”ИЗ МИНГО ЏАНКШЕНА, ДРЖАВА ОХЛЈО, ПОСЛЕ СВИХ СРПСКИХ ДЛНА И ПИКНИКЛ ОДРЖАНИХ ПО РЛЗНИМ НЛШИМ НАСЕЈБИМЛ У ЛМЕРИЦИ, РЕШИЛА ЈЕ ДЛИОНАОДРЖИСВОЈ СРПСКИДАН Наша се парохија спрема да У НЕДЕЈБУ, 3 СЕПТЕМБРЛ ово буде силпо величанствени народии састанак, где ле се окупити Срби н Српкиње из три државе. Охаја, Нен силваније и Вест Вирџиније, окупиие се на најлепшем месту овога краја, ВИР МЕМОРИАЛ ПАРКУ, У ВИРТОНУ, ВЕСТ ВИРЏИНИЈА, да покажу своју Српску и Православну соли дарност за напредак и среву нашег исељеништва. То ће бити историјски дан за нашу парохију и за нео овај наш крај, јер ће под отвореним небом у парку служити Свету Литургију Његово Преосвештенство I осп. Др. Дамаскин, Епископ Америчко-Канадски, уз асистенциЈ'у више господе свештеника из околине. СВЕТА ЛИТУРГИЈЛ ПОЧИЊЕ У 10:30 ПРЕ ПОДНЕ, на којој ће одговарати једио од наших најбољих певачких друштава. После подне биће величанствен програм. Учествоваке више певачких лруштава, бнке дивних уметничких демламаиија. говорићенаши и амермчки прваии и биранемо нај лепшу младу Српкињицу за “Краљицу Лепоте.” СВИРАћЕ НЕКОЛИКО ОРКЕСТРА И АМЕРИКАНСКИХ И НАШИХ ВЕСЕЛИХ ТАМБУРИЦА. А ШТО СЕ ТИЧЕ ЈЛЊЕТИНЕ, ПРЛСЕТИНЕ И ПИћЛ. ТОГА ћЕ БИТИ У ИЗОБИЈБУ, ПОСЛУЖЕНИХ СЛ ПРАВИМ СРПСКИМ ГОСТОПРИМСТВОМ. БРАћО И СЕСТРЕ! Ми очекујемо на хил,аде бране и сестара, дођите нам свн, чека вас наша топла и срдачна добродошлица. Сакупимо се сви 3 СЕПТЕМБРА у овом дивном ВИР МЕМОРИАЛ ПЛРКУ, У ВИРТОНУ, дођитесви дапокажемо нашу недељиву братску и сестринску солидарност. јер наше исељеништво иде данас путем праве, искрене сарадње и љубави, ндемо ми сви данас путем који кроз једнодушну слогу води исељеника у напредак и срелу. У Виртону ће 3 септембра бити велики НАРОДНИ САБОР, где ће сваки осетити радост и братску топлину сваки, и стар и млад. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! Детаљни програм објавиае ее накнадно. ПРИРЕђИВАЧКИ ОДБОР. ЗАПИСНИК ТРЕђЕ КОНВЕНЦИЈЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ САВЕЗЛ одржанс у Јапгстауну, Охајо 28 јуиа —8 јула 1939, у Хотел Охајо. 32. 33. 34, 35, 36, 37. 38, 39. 40. 41. 42, 43. 44, 45, остају по старпм. 46 у трсћем рстку трсба избациТи рсчи: јануара н јула месеца. 47, 48, 49, 50. 51. 52. 53, 54, 55, 56 н 57 остају по старом. Нови параграф: Ни јсдап члан Управног Олбора, Надзор ног Олбора нли Поротног Сула не може званнчно заступатн Савсз ннти њсгопо чланство, ннти говорнтн у његово нме, без прстхолног олобрења дотнчног Олбора. Усваја сс. 58, 59, 60 остају по старом. 61 остаје по старом. Нопн параграф: При Савезу н савсзној штампарнјн могу бнтн запослснн као чнновннцн илн радницн само ио Једно нз исте породицс. 62 остаје по старом. 63. По предлогу управе треба да другн став нстог пара графа гласн: ПанредИе ес.тние Управног Одбора састају се на познв претселннка ло потрсбн, нли на пнсменн захтев надпо ловнчне већнне чланова Управног Одбора Савеза. 61 треба да гласи: За пуноважна рсшсња на селницама; потребан јг прпстанак и присуство надполовнчне већинс чла нова Управног Олбора. Усвпја се већином. 65. 66, 67. 68. 69. 70. 71. 72, 73. 74 п 75 остају по старом. 76 додаје се. да се у нзвсштајнма донесс дстаљно зашта. Је што нздаио. 77 оетајс по старом. 78 усваја се предлог Управе, којн предлог гласп на по-| четку: Претселник Уцравног Олбора Савсза мора битн Србни. нли таквог порекла. бстало остајс ло старом. 79, тачка 14 треба да гласн: да одређујс замсника гл. тај ннку. гл. рачуновођн н уреднниу савезног органа у случају њн-1 чова отсуства. смртн, осгавне нлн прсстанкв члннства, о чему је дужан трамштн одобрсње и прнстанак на нлућоЈ ссдшшп Упрапног Одбора Савсза. §BO,BI опају по старрм. 82 успаја се по предложеном ппцрту који гласн: Цотпрст-' ссдннк .Iпмсњгје претседника у случају његова отсуства нли нај лхтеи прстссдшња, такођс у случпЈу његовс оставко, суспснда инЈс, прсстанка чланана нли смртн. У т«м случоју поткретссд инк има свп права и дужцостн која су у овнм нравилнма ^прописгнш за прстссЈШНКИ. 83 штаје по старом: Тајпик Савеш је сталан чннов|шк жрсзц. (Огталн део овог параграфа отпала). 84, 85, 86, 87, 88, 89. 90 остају по етаром. ^Иомн параграф: Слално Чlшоlшнштво Савсзп поставља сс пугс^-натјечпја. §^l. 92, 93, 94 остају по стдром. »Жспада под дужност рачуновође 9(597, 98, 9'l. 100, 101, 10.'. 103. 101, 105, 106, 107, остају по староЈ. НО^лр.сгн став треба да се нзмсне да будс на место 30, 10 к 0, 110, 111 остпју по старом. I 2 трсбп нтменитн ргч лругом рстку умссто нзнскиил —аахтсва. 11.1, II I. 115. 1)6, 1)7. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124, 125, Ј26, 127, 128, 129. 13(1, 131. 132, 133. 134 остају ПО старом. 135 отпада. 136, 137, 138. нстају по старом. 139 дпдатак: по овој лествнцн пдаћају онн члановн којн су се упнсзлн у Савез ло 31 дсцембра 1937. 140 додатак: По овој лествнци плаћају онн члановн којн су се упнсалн у Саве.з до 31 деиембра 1937. Лсствице Ф. Г. X, страна савезних прааила 98. 99. I’ИХ 101 остају као и досад. прсма пролиснма закона државс Охзјо н важе за све ноце чланове којн су се уписали у Савез после I јануара 1938. 141, решава сс да сс нменује нарочити Олбор дл овај параграф проучи и донссе своје мншљење. У тај Олбор ммени-, ваим су Ннкола Стнпаиоаић. Никола Вурдеља м Степо Сен.ан. У истом ПВраграфу задњн став трсба да гласн: Ако су муж н жсна обадвоЈе чланопн Савеза, плаћа н прнма санезнн орган само Једно ол њнх. Деиа таквнх роднтеља, ако су чланови Савсза, не плаћају за савезмн оргап док ,пс наврше 21 голнну старостн. 142. 143, 144. 145, 146. 147. 1 »8. 149 уп.цч по гтзром. 150. 151. 152. 153. 154, 155. 156. 157. |SB. 159 остају п“ старом. сгарим. Iћo чси.на се и трсб.l 14 гласн члана. које се догоди пре нстека ол Једне годнне ол дана упнса, бнло то у чнстој свести нлн у наступу лудплз. осмртннна се у том случају нсће исплаћнватн, нсго ћс сс само повратнтн она свота новца коју )е такав члан уплатно у фонд осортннна. без шпереса. ј 161. 162, 163. 164, 165 остају ло старим. 166 усваја ее њ» предложеном нацргу којн '6.1 да гласн Члановн којн ннсу прсшлн 50 голнна старостн «"гу повмснтн своЈс оснгурањс ло 51,000, од 50 до 55 година ло 551X1 оснгу пања. Кад члан повнсн оснгурање нлаћа за ону своп за колнко је повнско по старосгн године колико је бно сгар кад повнсује оснгурањс. осмгурање. 167 треба да гласн; Члан може менлтн са гожнвотног на 20 годнна плаћањс. нлн на 20 годнна “еидаумСlП" плаћањс нлн обратно. у ком случа|) нма право да добнје крелит у готовом за дотаданл чданство, ако је бно у Савезу трн илн внше го -Iдииа, тс у будуће плаћа чланарнну по оној го чшн старостн колнко будс стар кад такву промсну учинн. Остадп лоо параграфа 167, страна 42. 43. 41 н 45 отпада I 168 отпала Иовн иараграф Члан Подмлатка којц прсис Савсз а нма јкакву телесну ману, може се оскгуратн ко Санеза само са I правом на осмртннну, коЈа нс може битн всћа од SSOO. Такав I члан не може плаћатн Савезу, ннтн од Савеза нматн право на I осакатннпе. операцнјс н болесничкс потпоре. 169 треба дд масн: Прнчувна вредпост чј иског исртн- фнкагп бнће прнраст тсхннчкн опредс.мен према ''Лмернкан Експнрнеии Тебл оф Морталнтн’’ са 3’. и I' клмате са иред-| инћсннм олбитком прве године члапства. I (70. 171 остају по староч. 172, 173, 171 остављају се нарочlппм ол" којн ће нро-ј учптн предложенн нацрт тнх параграфа и поднс п своЈе мнш л.сње конвенцнјн. 175 остаје по ггзром са нзмсном у тачцн 1 где се мења умегто s S4OO к S3O(»Ј 177. 178. I’9. 180. 181. 182, 183, 184 остаџ н етаром Ixs ум^сто $75.0(1 џ*еба да буле 8100. 181» уместо $50.00 треба ди буде $75.00. Нпставнћс сс I тнв отрова домаких змнја огров- Иlша, којк најбољс одговара на шнм прнлнхлма. ^штжг Лз Живата Вшш Људи ПРВИ КОНЦЕРТ ШЛЈђАЛИНА Слаанн рускк вевлч ШаљашlН 1 бно Је нскад веомЈ снромашан и ишвта Шlје имдо осим свог лспог гдлса и ндде на успсх. Свој пран комиерт приредно је у друшгву с 1 једним и.ШIШ тенором. којн је (кзр тако био непоандт. Они су у]; БОСАЕСКИ ШАРГАН НАЈОТРОВНИЈА ЗМИЈА У ЕЗРОПИ Нв вслом свету жнвн око 2300 рлзша врстд мијl. л оз тогз 250 огролннх. Судбнва није мотла мн -1 мовпн Ш1 нашу земљу. па иам је удес лоаелно леп број отроашша. з прцрпда је била врло кшшис руке. пл нас је обирнлз в јеавои г Врстом отровнипа. босзнскЈпт шар ганои. Чнји јс отроп рзваи отрову ;злог.тасие иншкхе кобре. Пре иеколико голина полшпи |стручнашl ароф. Др. Ото м Др. једвој кувнин иа прсзграђу за купилн “салу", ј онда су у петро -1 градским листовима објавилн мо тииу, молећн публику да посетн кпшгсрт. То пече Шаљапнн н н>е гов друг чекзлн су оублнку. јлн дворша је осглта прлзнЈ. Закупи -1 лн су н јелан кламир и посгјннли ГЈ НЈ подиуч. Иако је кониерт био заказзн за »сдм часова увсчс. сала јс још н у девет била празна. Олјсдном су' ушла четири чоаека. Шаљапин се волео на подиум и рекзо: Рзјп у Роберт-Кох нмстмтутут у Берлину устаиошии су, дз је бо СЈН.-хп шарган иајптровниЈЛ зинј.т аелоЈ Европи к дз Је његов о |lтрев истм кав в онај злогласне I Нз територвји целс паше држа ве утврвево је досада пет врста праштх отроамица и то: босански |гјн. Орсинијевз љутица и Аспида. .јону посдсдњу врсту отрошшиз нс |уброј||тн меву сгзлне сганошиосе: Господо, молим вас дз булете Iстрпл>мви.~ Одмах кемо оочстп. Нјддмо сс ла исве дуто тра јати. одговорио је јелан од ове морни. јер читав дан смо ралнлн 1 као стокз. нзше лржЈие. ооипо сс досалз нл шао сзмо јелан јелшш прнмерак Јнл Голој Јпхчршш крај Слрајсаз. Змнјскм отров је чнста бсзбој и.l или .жувкаста текуввил (кол поскока је жувнаст, а кол шаргћна бсзбојан). чвји хечијскн састзв Iније још потпуно познат. пошто Iјс нсобично еложеи. 'I Мсмтии. нз основу њсголог |рЈ»Ор||ОГ леломњз рззлнкгјсмо га у лве прстс. Јелнз која дслује’ 'нј крв и проузрокује згрушавање (коЈгулшгпју) крвп (тзкзв Је о- ЛЕКАРСКЕ СВЕДОЏБЕ Сзвсз снабдева друштва са декарскнм свсдоцбамз којс сс употрсбљују, како за сапезну болесннчку потпору, тлко и за опсраиијс, осакатшше н отправнине. Такође Савез снабдевл друштнЈ са сведоџбама које се употребљују зд чланове који су Сзвсшс спсдоџбс у главцом су једнакс; како за болесив чку потпору и за операинје, тако н за осакатнине н отправнние. Јслlша је разлнка, што сс зз осакагниие уротребљују сведоџбе сз наиртом човечјег тсла, па комс лекар треба дј означи онјј дсо тела којн јс озлеђсн и иа комс месту. Зато кза се шаље сведоџба Савезу за осакагннне, требл лослзтн такву сведоџбу с тнм наиртом. Дочим за болесиичку потпору н операпнје н отправнние. треба слати сведоџбе без гога наирга. Зато се моле друштвене упрлве кло и члановн за се према тров кот шаргана) (г друта прстд' I<»гром која проузрокује узетост (нарализу) жнвчаног систеиа. д у. Iпрпом релу иснтрумл за днсање (тјкдн отров имају змнје огров |нние тропсхих крајсва и наш бо- .-јнскм шарган). Даиас ујед дмнје огрошцше не [прстставља инше жнвогну опас-1 иост. ако се узл се стално носн серун прошн тогј огроаз. Дјијс иам ги иис..граин ссрумн; шку ншис потребнн. Јср је Школл народиога здрашм у Загребу ири-, нрсмила јсдан оддичјн серум про-ј CTPAHA 3 Шаљанина је изнснадно овај одговор. Мислше ла кониерт нсве дуго трајагн? упнтао је. Али вн хокете нешто да чујете. ваљаа, зд спој новац? Ни говора! -г повика једак. Мн смо ра.шншl који мррмо да после конисрта однссемо клавир. Темор Капул и његова фрнзура Најомигенији тенор Париза био је искад Капул. Њега јс омладина »божЈвалз н у све му га подржа влла. У томе су младиви ишлм тако далеко да су подрзжавалн н њего ву фрнзуру. нззllвзјупн је фри 'зуроч “л .13 Капул". Једног дана Капул је допутовао у малу бању иа одмор и суградан ујутру хтео да сс ошиша. Ушад је у јсдну фршсрску рдлњу н ссо. Какву фризуру желнте? упитао је бербсрии, који шџе познавао КЈПула. .1ј 1И сте чули за фризуру “а ла Калул"? Нарзвно, одговорио је бербс 11 рии. Овде «11 носе фризуру "л лз Лспо... И ја желнм такву фризу ру. Бсрберин је дугр посмлтрло главу слданог инора. а онда јс е Драги господине, молнм вас 14 сс не л.утигс. алн Ја морам нсш«о да пЈм кажем... Шта? Вн имате чудаи рблнк глале и слспим је немогупно да взн нз прЈннм фризуру “а ла Клпул".
Page 4
CTPAHA 4 ПОЗИВ Д. Бр. 110', I С. Д. Д. "Крлљ Пстар Другн" |број 110 СПС у Руселтону, Па.. јпознна спе «еиојс чланове да лоћу на рсдонну мессчну седницу која пс се одржлтн у нелељу 20 августа I у 10 сати пре подне. 1 Опомнц,у се оин чланонн који ј лугују внше о.а једног расписл ла кпој дуг подмирс на цдућој сед ннин. Ако буту н лаљс зансмари- влли свој дуг. друштио ће моратн постулнти по прзвнлнма, што зна-, |:е нз лруштна и Савезл Молнмо да се ово узме до знана. За друшшо број 110 Управа. ОНОМЕНА Д. Бр. 188 и С. Д. Л "Внаовдан" број 188;' СНС у Ембрнцу. Па.. овим путем 1 умољавд сву ону браћз и сестре овог аруштва који су на потпору гол друштва а нису код Слвезз, као II онн који су кол Савсзз з, ннсу код друштм, ла се пријаве код лруштвсног рачуновоће н ка- г жу што желе предузети од 1 окто- бра, кал буле нентрализаиија у 1 крепостн. Ко то не урдди, губиће 1 1 право на потпору код друштва и 1 Савеза а неће ни плаћати за исто. Надаљс, чланови који дугују 1 друштпу внше месеин дз гледзју подмнритн свој дуг по могућности.; Исто н онн члановн који су при-. I|мнли опомену рздн дуговине дру- 1 '!штву, нека више не очекују опо- мену. Свлкн онај који до 25 овога-ј' месеиа не учннн оно што је обећзо ми ћемо битн пр|»снљени да се јпримнмо правила. Надамо се да ве брака разумети ј кога се ово тпче. ДРУШТВЕНИЈЛАСНИК ПС ЗИВ Д.Бр. 111 I Д. л. "Вој. С«па Степано-1 нић” бр. 11 СНС у Пикбургу, П«., п нша све своје члапопе на редоп*' ну сјслнииу која ђе се одржати у, веаељу 20 АВГУСТА у Српсхој школи на 2107 Сндни улнпа у 2 сата после подне. Моле се сли члановн којн су дужни зрунпву да свој дуг полмп-, рс пошто сте видели да је трем, конвенцнја усвојилз централиаз пијУ н пошто лс Савез од 1 окто-■ бра 1939 плаватн сву болиу потпо-; ру, а зато ћс чланоин у будуве моратн редоино пламти сваког, ијссеиа. Ни један се члан непе моћн чекатн као досад по 3 н 4 мјесеиа. Треба да дођетс спн на ову сјинииу н да саакн члан изја ни на сјелннии да ли желн плаватн за болну потпору, ла зпамо Савезу јавнти па ла нзм долазн тачзн распнс. Зато свн на сједницу па да ре шимо лобро зз корист чланова дру штиз н Слвеза. Савз Косаповнв, рач. НА~ЗНАЊЕ~ Д. Бр. 311 Дајем на знање свима чланови ма Српског Добротворног Друш тва “Србаднја” бр. 31 СНС у Герн, Инднана радн уплате споје прнстој бе н других друштвенкх послова, лз је моја нова н садан>а адреса: 722 ЈеИсгмп Сжгу. ЊЛапа Т«lерћоп«; 9007 У нме друштва бр. 31 ћуро Прмца, рзч. ПОЗИВ Д- Бр. 32 За друштво број 188 Ж. Ловренскн, рачуновођа I ПОЗИВ Д. Бр. 248 I С. Д. Д. “Југославија" бр. 2151 СНС у Тонаванда. Њ. Ј^ позива 1 сае своје чланове да неизоставно дођу на редовну месечну седницу Iкоја ће се одржатн у недељу 20 августа у 10 сзтн пре подне. 2783 Ниагара улица, Сити лајн. 1 Браћо н сестре, ово је једна взжна седннца на којој имамо да 1 одлучимо да ли ће наш савезнн' орган остатн нздхље дневннком, или дз буде тједник. Зато треба свакн члан СНС да дође на друш-1 твену седнииу и да гласа по својој I властнтој вољи. За друштво број 248 Н. Поповић, тајннк С. Д. Д. *'Св. Јован Крстмтел>”| број 32 СНС у Конема, Пз., познва I све своје чланове на редовну сед- 1 ницу која ће ее одржзти у друш- твеиом дому у недељу 20 августа у 2 сзта после подне. Драга браво н сестре, имамо главних друштвеннх стварн за ре- шавзтн. Моле се они члановн који 1 немају кредитз да подмире свој дуг на идућој седницн. Нетреба оклензтн са дугом код друштва. Не заборзвите доћн сви на седни цу. Такође моле ен.а о по- ступку у иентралнзацијн, бнти ће; свнма члановнма опшнрно разја шњено од управе з особито од нз-1 шег благајннка и делегата. Братскн вам поздрав, у нме дру-1 штва број 35 С. Г. Окљеша, тајннк ДО ЗНАЊА Д. Бр. 56 ОБРАТИТЕ СЕ НА НАШУРЕД У свако доба шжете купнти 'нли продати ваш посјел у Југо- 'славији. Пмшите нли дођите у ;мој урел и добити иете лотребнс јподатке. Израђујем све прание списе од пуномоћи до опоруке Страдалници на радњи нли ина че добију савет што да раде н какс I |да поступају у сиако доб« Моја писарна служи иашем на ј роду кроз последњих 30 гозина мо и ваш посао уреднти на ввшс .потпуно задовољство. ’1 Српско Добротворно Друштво! "Соко" бр. 56 СНС у Ванкуверу, Б. К„ Канада, овим даје до знањај свој бракн горс помснутог друш- 1 Iва за је на Тремој Конвенпији СНС усвојена централнздција кодј Ср^кког Нароллог Савеза. Иста ће ла ступи иа снагу 1 октобра о. г. Брано и сестре, имзјте на уму постарзти се н своје заостале ду- говние за чланске пристојбе да; подмирите до кониа мосеиа септем 1 КОBТО ЦККОУМД] Јавни Бнљежник РГГТНВЦВОН. ГА. «82 АтеНсжп Вжгк В!И» друштпа и Савсза од 1 октобра. чиње сс плаћати по лсствици усво-] јеис централианијс. Знања и равнања радн, сваки онај члди који жели да је члан аруштвз и Савеа од 1 октобра, мора плапатн своје месечне при стојбе за чланарнну редовнто сиа ког месеиа, јер друиггвена благај на налази се у веома слабом финан инјалном стању, што иеће мовн плаћзтн редовито расшке Савезу за оне чланове којн нс буду пла ћалм своје чланске прмстојбе у реду Дакле, молнм брану. да горе на едено приме до братског знзња. Зј дрештво број 56 М. О. Гомић, гзјник (ШТМЛРЕШ тш нзрађуЈе најукусније м .1 каЈбрже уз умерену иену 1| ШТАМПАРИЈА “АМЕР. I СРБОБРАНА" ј ЗАПИСИОЗНАМЕНИТИМ ЦРНОГОРЦИМА |ђину покронцл II угарак. А кроз мзлу жгзрнцу гава Или Куча, нли кад у Iжн њмхова прегнућа. Писзти о свему томе и онда н Iсадд је тешко. Једно због нзше ве лике индмвидуалностм н критич- јности. а друто због осјетљивостн која често и најбоље раднике оне-; могућава те се најљепше стрзниие |ирногорске исторнје још и не на ;писзше. Јер се све код нас сломм 1о пусте и прдзне полемике! зато| ђу н ја забнљежити једзн спомен 1 ма племенитог војводу Маркз Ми-1 љанова, дајући осталим лицима Цдругз имена. чиме ћс нзгубити од| историјске. алн не и од фактичне| вриЈелности. Грзиица између Црне Горе и| ДИПЛОМАТСКА ПРЕДСТАВНИШТВА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЛ V СЈЕД ДРЖАВАМ* И КАНАДИ ЕЕОАТIО^I ЈОСОSЕА^IА 920 16Њ 51«»^ «ук>и|венсlа| Консулп«. 745 511. А,«.. 14— ТигК. М. Т Турске дијелмлз је од Поштние па. жлнјебом од Цмвилна Куче на двз ј дијела. Ту на самој међи огрздио Iје куму стотинаш Пернша Туров. час с друге стране граниие, ндући Iкао четобашз чак до Скадра нли као посланик до Цвилина. Јунаш-1 |тво и чојство му цијеиили на обје-1 ма странамз. Остарао. па га синови 1у главарству наслиједили. Кучн се сједивилн и ослободнли, з његова «40 Чо Мlсl»вап А«» |[ј Сћксако. Ш 11] Мо„., О.. С-о-4. 107 B«пк ВМ» I Ио..l Р|Г.^О«МII о! Јиг>«l««и кува окнтнла орденнма, грбовима| I и сабљамз. Али Перишу олхрвала I јстарост и болест. У младостн ха; такао преко Малесије ускзкао код Малнсорха и навукзо болест. Пре јчз му била слобода, алн и вруву јуначку крн зздовољавао. А ста-1| рост то распадање смрдљнвим ра- I Iнама плавала. Синови му се гро знлн и •стиђели, а хућнз чел.ад I зазирала и иоде да му додаду. Ком |шнјс глсдале као нз урочника, а1 ]кућна им вратд. као проклетншо-1 Iиа. зжзазили. Тс смновн рнјешнлн] да га нзлуче. Близу купе озмдали |при кзмему супомећом малу зво- Нкоракну клнјет. Стијелу и без I ирата. Умутра угурнули стзриа, лолалн му троножаи, једну оре-. СВАКО СРПЧЕ ЧЛАН ПОДМЛАТКА С, Н. С. СГАП.Г ПОЉОКРИВРЕДЕ НА ПРНМОРЈУ
Гллинв пол.оприирсзна грлма нзшеl приморја Је иимоградарстио н нл Iћсму талцптински пољопрн* иред|lМl|Н, углаином ззсннвдју сиој опстанак. 1 )орел ^внх непогода ко је су биле у пролеве оне голннс, прнморски инмоградари, према до саАашњем стању, очскују да ћс овогодншњи прмнос вннограда бн ти дббар. Добар род грожђа зз-1 брнњујс, међутнм, наше нниогра-, изре н онн страхују дп бн то мо гло донетн нову вннску крнзу, којз већ гоаннама трајс н која је, донекле, на тај начнн учирстнла иснс далматинском вину Пласнра ње далматннског пина нз тфжишгм 'ма која су раннјс трошнЛа вспе |колllчине данас Јс у пнтању због полктмчке смтуаиије у Европн н нема нзгледа да бн сс оно могло решти у корист промзвођача. рИIВИНКМIIIII У ЈУГОСЛАВИЈУ ВКЕМЕМ ""7"'"""ЕикОРА СОИЈМВIЈS МЕ^ТОКК НАМВВВС НАНBА ВЕиТбСНЕАКО I М\||>| 111 1\ I \М II Н\IРЛI Ц.ам! ИIШИI ОЦЕЛНСКЕ ЦЕНЕ за прнсте и путнпие трспс! раарсаа, којн иутују Енропу н 1И Европе у љсlу и Јесени. Задржање огрпничсно на чепфн тјсдна 'чо^М/ООВ бТ., ПТТбВПкСН, РА. ®1 ИАМВВВС-ЛМЕВIСАМ [§2)иовтн СЕВМАИ ЕЕОТВИ 111111ММ!ВИ Сзмн пнноградарп ннсу у сгању ла побољшају свој положај. Је-|| днно бн 11И држава И ■самоупрлве могле помоћи Они с правом тражс 1а им се даду свс онс повластпце које имају осталн пољопривред ннцц у зсмљи. Помоћп винограла-1 ј ре значи поиопн државну благај- ну, јер оснгураном продајом внна оснгурава се приход држзнних благајна од такса и порсзз. Треба учиннтм зз впмоградарс оно штој је учнњено за произвођзче пше нмце, којој се преко “Иризада”. одржаиа иена и скигурава продаја. АгмшнЈв утемељена 1908 |одипе Т«1.1 \УАТКIђЗ 9-7Н87 МАТО КIЈСЕК 5 Т Е Ј М 5 Н I.Р Т О ИКISТ ЛСЕ^СУ 466 ХУев! 23гЈ 81гее» Мезу Уогк, М V. ШАЉЕМО ПОВАЦ У ЈУГОСЛАВИЈУ У ДОЛЛРИМА ИЛИ У ДИНАРИМА ПРОДАЈЕМО ШИФКАРГЕ ЗА СВА ПАРОБРОДАРСКА ДРУШТВА Дочекујемо путнике на станицама у Њујорку Пнсмено и усмсНо дајсмо све потребите ннформациЈе и упутс у погледу путовања, цијене шнфкарата и ллазак пароброда, резерваинје добрих кабннз као н упуте зл нзбаву Пз со ш а и Поиратннх Пермнта. ИЗРАђУЈЕМО СВЕ ЈАВНО ВИЉЕЖНИЧКЕ ДОКУМЕНТЕ СВОЈ К СВО МЕI МАТО КУћЕР. Виноградарн са прнморја већ годинама тражс дз се осигура пла-1 1 смзн вина на сграним тржнштимаЈ 1 која су раннје увозила наша винд, ззтнм да се утврде иене вину н|' грожђу. Далмвтннски впноградари су примораии данас да плаћају скупље пшеннпу из наше земље иего ону из Јужне Амсрике. Треба, дхље, предузеш све потребне мере I за повећањс домаве потрошње вн- ј на, која је страховнто пала. Да бн се повећзла потрошњз у нашој! држави треба укинути све трошз- рине н таксе на вино, које Је глвв- ј ии производ најснромашнијег де ла пољопривредника из најткив-! ннјих крајева земље. Затим. требзј осигурати сталне веие контмгенте। вина за извоз, тнпнзнратн вина, I дати извозннцнма оне повластиие ОГЛАСИ ЗШЛЕНДАР Ових дана послалн смо некоЈнм друштвима и поЈе диниима коитракте за скупљање огласа за КАЛЕНДАР АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН. Молнмо и све остале наше нредне друштвене раднике, да нам што пре јаве да лн желе да се прнме скупљања огласа за календар, тако, да нм пошаљемо пропнсие контракте н остала унутства за скупљање огласа. Свакн онај који се прнми тога посла има нраво да за свој труд и дангубу наплати ‘25 процената од скупљених огласа. Да би календар био што боље уређен и што већн по броју странииа, потребно је да сс за календар добије што нише огласа како бн се то могло постнћи. У главном, Једнно огласн могу покрнти вслнкс нздатке око издавања календара. Свима коЈи се приме тога посла бићемо много захвални. Пншмте за ннформациЈе на: АЕМА^АС АМЕШСАИ бНВОВНА^ 3414 НГТН АУЕГЧСЈЕ, РIТТSВIЈНСН, РА. које нмају извозници у друпш ви нородннм државама. Треба онемо-1 гућитн сасвим увоз грчких сухви-1 из од грожђа, које се код нас мно го увозс и од њих пронзводе већс ј колнчине внна н ракнјс. Најзад, треба онемогуђити и трговнну ви-1 ном од хнбрида бпло зз лиректан I I конзум, нлн зз производњу ракије.. Виноградзрн су већ сад забри- 1 нути шта ћс радити са вином које; добију од овогодишње бербе ако се њиховнм олравдапнм жељзмз и. потребзмз не изиђе у сусрет. Бсрба бадема, кога нма иа прн-1 му је пашкодио мраз, који јс ове годинс грајао до кзсног пролсћа. Смокве су услел честмх кнша дале одличаи род. Уколико потрз-' је лепо време за брањс и сушење, принос ће бити много бољм од| прошлоголишњег. Прнморци ‘Сва кс годнне посиећују сие већу пз жњу сиокви. Чнии се н јача про паганда за потрошњу домаће смо-] кве. која се у све иеђии количи нзма појављујс на нашим дома иим тржиштнма. лепо уређена и, I пзкованл, тако да ће, с обзиром на квалитет наше сиокве, успстн да; ззмени и талијанску и грчку смо кву нз свнм тржиштима. Пропа гзнду зз смаквс вршс иајвише зз- НАТЈЕЧАЈ На основу рсзолуције усвојене на Трећој Конвенцији •Српског Народног Савеза њ на основу прописа нових савезннх правила, овнм Унравни Одбор Савеза распнсујс натјечај ш уредника српске секције савезног органа. иви натјецатсљн треба да докажу да су квалнфикованн да се прнме ове дужности. То ће моћн доказати тиме, ако означе свбју досадању спрему н пошаљу неколнко својих радова из поља журналнстике. Управа ће одредити плату према способности са пра ном на повишнцу. ако се изабраии покажс вредан н спо Оба Прописе н увете који сс односе на уредничку дужност, Управни ће Одбор пролнсати накнадно. Такође се распнсује натјечај за уредннкп у ,г с секпиЈе савезног оргшш. који м °Р а скн тако и српскн језик и да познпјс ак омладнне и да буде сам активно заинтересован за сае омладинске нокрете (културне. спортске. Снн натјецатељн треба да поднесу својс молбс пиЈ касннЈе до 25 тембри т. г„ на адресу Српског Народног С њ грсба форсирати са-, ђсње кромпира У јессн. Јсссњи кромпир сл приморјМ масирао би .е Иll сиа тржшита и усрел зиме| могли бисмо продаиаТИ млад кром пир. За о»у с'Ф*У ђ>*бо спроаести погрсбну проплгаиду код сељака, 1 и аагнм уреЈИп! Н СИНЗНШ ир<ш"' •шу гарифу грошарВЦУ на кром- Кромпнр Јс нз приморју, кзо и |у Загребу, заиснио, лобрим делом,] хлсб код ссл,ака. Како су клнмат- "АМЕРII КАН СК И СРБОБ РА Н пир, којн је нароана хран/ а не луксуз. Аитун М. Безић ЈЕСИ ЛИ ЧЛАН СРПСКОГ НАРОДНОГ САВЕЗА? АКО НИСИ ПОСТАНИ!