Amerikanski Srbobran (Pittsburg, Pa.; Pittsburgh, Pa.) 1906-Current
February 24, 1939
Historic newspapers carry the language, views and graphic reporting of their time, including racist content. They are shown to teen and adult profiles.
The text was read from the page scans by machine (OCR), so it has mistakes and its columns may run together. See the pages · About this title · At the Library of Congress
Page 1
АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН THE OLDEST AND LARGEST SENBIAN DAILY NEWSPAPER IN AMERICA PUBLISHED DAILY Except Sundays and Holldays Offlelal Organ ol SRAD NATIONAL FEDERATION Entered as second-clavs matter April 13, 1906 at the Post Office of Pittsburgh, Pa., under the Act of Congress of March 3, 1879. VOL. XXXIII, No. 7158 63 УГЉОКОПАЧА НА ПОДЗЕМНОМ ШТРАЈКУ Траже да нм се исплате заостале надниие пре но што изађу на површину. Компанија обенава да ће ствар уредити данас Хазлетон, Па. Окупљени око парних цечи ради топлоте, 63 рудара тврдог угља остали су дубоко у роновима угљокопа Онеида, протесутјући што нису добили плату. Државнн ннспектор рудника Виљам Џ. Ботомли иосетио јс, синоћ рударе и всли да су до бро снабдсвсни храиом. Каже да сс људн находе у дубинама; од 250 до 500 цогу нспод повр-: шине. Једна група је у паром загрејаваној амбулантној сек цији, док за друге кажс да гра де заклонс око парних цеви да се рдржс у топлоти. Људи су на крају јучсрашње| поподневнс смсне послали по-I руку на површину да намсрава ју да остану у руднику. Часници компаније кажу да су текуће наднице у заостатку за пет да на и да су направљенн аран-I жмани да сс ЉЈШнма плати су тра. Рудари веле да су сазналн да је Волфова компаиија обавес Iтила пдееднике зсмљс да ће им прсдати закупне листове и за творити угљокоп. Даљс, они тврде да има заосталнх плата које им се дугују за више од годину дана од ранијег компа нијског рсжима. Садашња ком- Јпаннја је успостављена реор Јганизацијом послс банкротства прошле годинс. 1 Другови радници и становни ци Тептона и Оненде почелн су да прибирају храну да јс ша -|љу људнма у угљокопу. ПРЕДВИЂА СЕ БРЗ ИЗБОР ПАПЕ ПРЕСТАЛО ЈЕ ЗВАНИЧНО ЖАЉЕЊЕ; ПАЖЊА ЈЕ УСРЕДСРЕђЕНА НА ИЗБОР НОВОГ ПАПЕ Ватикански Град. Јуче је престало званично жаљење за покојним Папом Пијем XI када је наређено да се папске заставе опет вију на пуном копљу и данас је цела пажња римске цркве скренута на избор њего вог наследника. ће његов кандидат имати шансу' да добнје потребну већнну од две трећине Има снажннх нндикација да ћс конклав кардинала. који ће се састати 1 марта. бити необн чно кратког трајања можда само два нлн три дана. Обзсрвс рн мисле да ће римокатоличка црк в а показати јединствен фронт упркос политнчке по двојености у свету н може да учннн досад невиђен напор да убраа нзбор. Чињеница да још ннсу сти гла два кардинала из Јужне А мернке и један из Сједнњених Држава дала је прилнку за ви шс њнх од 50 кардинала који су всћ у Риму да успоставс лични додир. Ма да до сада нијс било диск}'снје о нарочитим канди датнма, опет се сазнаје да су проучаванн проблсмн са којн ма треба да се суочи новн па па, с обзнром на то да се нађе достојан наслсдник Пнју Јсда наестом. I САОПШТЕЊА ИЗ ИРВИНА, ПА. Наша дугогодншња чланнца н сестра Савл Ивошевнђ, оперисана је у болшшн 14 фебруара и пома ло се опоравља. Такође је оболела н наша дуго годишња члашша, сестра Љуба Гаковнв, која се налази у болншпl у Гринсбургу, Пенсплваннја. Драге нашс сестре. ваше брат стио као н сви прнјатељи н родбн на желе вам што скорнје оздрав љење, да се што пре повратнте здравс н веселе својој фачилнЈн, јср мн вас свн жељно очекујсмо. Илнја Дошен, тајлнк С. Д Д. “Напредак" бр. 64 у Ирпнну, Пенснлваннја Прво гласањс биће у јутро I марта. Гласаће се свакн дан једанпут у јутро. једанпут по сле поднс. Ватикански обзер верн мислс да ће прва два илн три гласања. у сагласности са тралнцнјом. бнтн формалан нз раз личног нзбора сваког кар лнналз, без обзнра ин то да лн IЕСИ ПИ ЧЛАН СРПСКОГ НАРОДНОГ САВЕЗА? АКО НИСИ ПОСТАНИ’ ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ ВАШИНГТОН.— СЈслнњене Државе ие траже свађу пред ту ђнм вратнма. Доњл Кућа је |уче одбнла да одобрн потребнн но- вац за утврђење свога малог острва у Тнхом океану Гуам. Ово сс острво налазн 1200 мнља далско од Јапана. Конгресменн веруЈу да бн грађсњс утврла на Гуаму нзазвало сукоб са Јапа-1 ПАРИЗ. Данас Је у ннтању опстанак Деладјеове владе. Лс внчарн се буне због рсшења владе, да се прнзна Франкова вла ла у Шпанн|н. Данас у петак о томе ћс се гласатн у скупштнни. ДеладЈс Јс готов да дадс оставку ако скупштина одбнЈе прнз нање Франковс влале. ВАШИНГТОН. НаЈбољс плаћснн фнлмскн глумац у про шлоЈ 1038 год. бно Јс Џемс Ксгнн, тако Јс Iучс обЈављено. Њсго ва Јс плата бнла 234 кнљаде долара. За њнм долазн глумнца Ке| Фрснцнс са платом ол 224 хнљада. БЕРЛИН. Јуче Је обЈављено ла Нсмачка спрсма "воЈску пропагш|де". Ту ћс бнтн прнмл.енн иаЈбољн немачкн студенти, коЈн ће бнтн послаш шнром иелог света да "обЈашњаваЈу на цнстнчку ндсологнЈу". THE AMERICAN SRBOBRAN PITTSBURGH, PA., Friday, February 24, 1939. Петак, 24 Фебруара, 1939, КРВ НИЈЕ ВОДЛ БОЛИТ ВЕЛИ ДА ЈЕ НЕСТАЛО АМЕРИЧКЕ ИЗОЛАЦИЈЕ ОДЗИВ НАШЕ ДЕЦЕ НА АПЕЛ ПРОФЕСОРКЕ ЛАЗИћ Из Мидлаила (Пнсмо бр. 29, писано ђирили- ■ДМЕУНД У лос жм Лос Анђелес. Маса од окој 2.000 лица лрвредмла је синоћ, аитинаиистичке деионстрацијс, ;пред немачком двораиом. Док I јс полиција растеривала демон- I странте, Херман Твин, западни директор Немачко змеричког Бунда. стојао је на вратима дво |ране и мотрио рад полициЈе,- I реиавши: "Не бринемо сс ни најмање. Ако полнција не рашчисти у-| |лину, тј ћемо урадити ми са-ј ј При том је показао на групу униформисаних плећатих чла нова Бунда који су стојали иза њега и чекали његово нареће- Полнција је успела да после једно пола сата растсра демон странте, алн су ови прс тога за- Поштомни г. Пекиђу: Могу Вам јавити да сам пИсала профе соркн Мнлинн Лазип у Нови Сад. пошто сам читала у нлшсм днчном Србобрану ону лепу идеју од го-1 спођипс професорке Лазиђ из на ше мнле домовине и одмах сам јој писала и Вана јављам и шаљем моју адрссу. Са Српсхин поздравом члаиица Подмлатка коло 6р. 16 и чланина пев. друштва у Мидланду, Пенсилванија. Јелисавета Ратковиђ 152 МНl«пан. јер је острво сувише удаљено и осамљено После оштре и доста дугс дсба-' РАДИО новости те. протнвннцн тог пројекта најзад су успелн да. са 193 про тнв 164 гласа. брншу мз пројек-, га од $53,800.000 за поморске 1 базе ставку од пет мнлнона, ко-, лико је бнло предвиђено за у савршењс базс на острву Г уа.му. Гласало се понменнчно. Претстзвничкн Дом одобрно! је. иначе све друге ставке нз пројекта за поморске базе, ко јнх је посдвнђено Једанаест, у кључујућн и поморску вазду шну станицу у Тонг Појнту. О регон. Љубитвљн музике и песме ту нујте вам радно на 520кс. Јонгстон стешн у недвљу 26 о. м. тачно у 6:20 после подне. Чуиеге Јонгстон Снвик чешовитн хор од 200 пешча п певдчииа, и мушкн хор са 90 пе мча од Јонгстон ЦЈијт енд Туб Ко., I Програм је врло богат са теш ким песмама од велнких компози гора меву којима је део нз оперс Ал Троватор н Кармен; такођс чу ђс се н црквене други део Светог Пдма Ораторио. Обадва су хора под днрекинјом’ професора Г. Ценкннса којег су хшоги Србн упознали на певачком слету прошлог лега у Јонгстону када је "Алексашар Први" под' његовнм вођством добио прве оце-' РОДНО МЕСТО ПОНТША ПИЛАТА Парнз. Грчкн мсгоричар, Мо тоцудос отхрно јс ооводом Тдра гоне, о којој се толико шгсхто пожиом последњих војннх опера-; шџа у Шпанцјн, један ивтересзн-1 I Тарагонд је родно несго Понгн ја Пњтата, који је постао црховшт суднја у Јудејн н мврскао смртну Iпресуду Исусу Хрнсту. И данас сс у Тарагонн налаве трагаин једног 'римског дворца, у коме је некада боравио нмператор Август. нс. Послс тог* горња два певачка лруштва под управом г. ЏеМкннса добише прве награде мсђу трн хн- љаде певача на народно.ч певачком слету у Ворену, Охајо. Дакле чуј-1 те у нсдсЉу ова два одлична хора чнјнм је чланом и доле поптисанн са још цеколико чланова и чланн иа "Александра Првог". Јонгстон. Охајо ПвЈо Г. Перенчсмђ Acceptance for mailing at special rate of postage provided for in Section 1103, Act of October 3, 1917, authorized July 12, 1916 КАЗАО ЈЕ НА БАНКЕТУ У ПАРИЗУ У ЧАСТ ВАШИНГТОНА ДА ЈЕ АМЕРИКА ВОЉНА ДА СЕ БОРИ ЗА СВОЈЕ ИДЕАЛЕ. ПРЕМИЈЕР ДАЛАДЈЕ ИЗЈАВЉУЈЕ ДА НИЈЕДАН КРАЈ НЕћЕ БИТИ УСТУПЉЕН ИРСКА ЈЕ РЕШЕНА НАНЕУТРАЛНОСТ I Даблин. Премијер Имон Де Валера наглашава у изјави ко- јју је дао данас да ће Ирска по- кушати да одржи неутралиост,. у сваком будућем рату упркос Ј тешкоћа које могу иастати због 4 одржавања трговачких веза са. Британијом. 1 Дс Валсрина изјава имала је за циљ да објасни говор који је '.одржао у парламснту 16 фсб- ј руара, у коме је изразио боја- зан да Ирска не би могла оста ти неутралиа у случају рата. Данашња изјава каже д» Ир- ска нема обавеза према Брита- нији и да има слободу да сс др- жи онога курса који могу да диктирају ирски интереси. Париз. Амбасадор Сједињених Држава, Виљам Болит, изјавио је синоћ да је завршена географска осамљеност Америке и да се Сједињене Државе нао ружавају да бране своје демократске установе. Амбасадор је говорио на бвн-" ј хету који је Амсрикзнскн Клуб давао у почаст Вашингтоновог Рођенданз у присуству преми -1 јера Едвара Даладјеа и других, чланова француске владе. Амбасадор је изјавио да ви ше не постојн заштита коју су СЈедињене Државе уживале у: Вашингтонове дане од Атлант ског и Пацифичког океанз. Из-' међу осталога, рекао је: "У овом тренутку умовн Аме рикзнаца баве се полагано и пажљиво аажним проблсмима. I Све већа бојазан да ако дође до рата у Европи н ми би мо гли бигн увучени у њ изазива НАЦИСТИ НАРЕђУЈУ ЈЕВРЕЈИМА ДА ПРЕ- ДАЈУЗЛАТО Берлин. Генерал Херман Виљем Геринг. директор чеги оигодишњег плаиа. издао је на Г ре*сње да сви Јевоеји мопају до 7 марта ппеддтн све злато. Iплатнну. сребоо, дпагопености и бисер јавннм цеигрима за ку повање који су тспогтављенн 1 'зз лнквидирање јевреј'ске имо- Декрет не обухвата ивостпа не Јевреје. Поема њему. Јевре ји сада треба да ликвилирају све своје драгоиеносги које се дају уновчити плус оне које су дгжни да поидонест у општу 1 “глобу" од мнљаоде маоака за г убиство Ернста Фон Рата. тре ћег секпетара немачке амбасадс I у Пзризу. које је нзвршко мла ли пољско-немачкн Јеврејин, Хершел Гриншпан. У декрету се додаје да ће мн- нистзр привреде доиннје изда- ти нарочнте инструкцнје које ће регулисати вредност, испла- ј ту н отштету за предзте драго- цености. Српски Народни Савез Је наша народна организаиија којом не 1 упракљају странин! ј 7660 ЈЕЗИКА ПОСТОЈИ У ЦЕЛОМ СВЕТУ Плрпх Франиуска академија нл}-ха сгавила је недзвно себн у ј Јддатак да тзчно утзрди колнко живнх и ирвнх језмка постојн на целом свету. На овом послу сара ђнвалн су нзучннци нз свих зема ља свега. Сада је тај посао завр -1 шен и. према послатмм и провере ш<м подашша, кзгледа да на целом свету има 7660 које жнпа које мрпгнх језнка. Број жнвих језика мзнмн равно 2796. ФРАНЦУЗИ ДРЖЕ ВОЈСКУ СПРЕМНУ У АФРИЧКИМ К АСАРНАМА ГЕНЕРАЛИ У АФРИЦИ КОНФЕРИШУ И МОТРЕ НА КРЕТАЊЕ ИТАЛИЈАНСКИХ ТРУПА Алжир. Шефови француских оружаннх снага Африци састали су се овде у ванредну конференцију поводом појачања италнјанских трупа у Либији. I Генерал Аугуст Ноже. коор-*' 7 ни консулат у Туннсу демапто- I вали да је бнло нкаквог суко-ј, ба. ипак се ова војна конферен-,, ција сматра за веома значајну. (Извештајн које су добили 3 дипломатскн круговн у Паризу 1 ,и кроз днпломатске канале нз' .Туннса тврде да је у прошли петак погинуло на гуниско-ли-..' бијско; границн 80 Италијана!< н четири Француза када су ита- лнјанске трупс упале у фран- I енерљт луI.УСЈ пмж«;, лимр динатор француских афричкнх трупа које броје око 100.000 људн, иамерава да авноном от путује у Париз одмах после састанка да поднесе директан нзвештај премијеру Даладјеу. Сазнаје се такође да је фран- цускнм трупама у Алжиру н Ту- ршсу наређено да остану у сво р<м касарнама у прнпремн за сваку евентуалност која би мо гла настатн услед сумњнвог цуску територију из Лнбије н биле бачене натраг’. Јављало се да је прошлих не-1 деља бнло н другнх погранич иих сукоба. алн ниједан од њнх није званнчко потврђен. Један од тих извештаЈ'а јављао је да је ј'едан италнјански авион бно оборен од француских анткави онских топова када је летсо из-1' !над туш<ске тернторнје. кретања нталнјанскнх трупа. Ј I Вестн о сукобу До хнтног састинка франиус кнх војннх шефова дошло је баш у часу када се упорно по државају гласовн о крвавом су кобу нзмеђу францускнх н и тзлнјанскнх чета у Јужноисточ-. ном Туннсу. Премда су и фран-1 цуски резндент генерал, Ернк 1 Лабон, н нталнјански генерал-!1 НЛЈСТАРИТП И НАЈВЕНИ СТПСКН дпгвни лист у лмкридн ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА SINGLE b 1 много размишљања код куће. Заиста. од када постојим ника ла се није више и интелигентни- је расправљало о иностраним п и т а њ и м а. Распрзвљање јс скроз реалистичко. Само незна таи број фанатика аргумеитира ~у термннима “нзама”. Амсри канци као нарол подржавају всру а нс верске ратове. “Проблем одбране Сједиње них Држава данас н сутра јесте предмет дцскусије”. Набрајајући благодати неза висности и слободе, за које Сје дињене Дожаве много дугују Вашинггону, Болит је рекао: 1 “Ми верујемо да су оие вредие одбране и ми намеравамо да их бранимо". Премнјер хвалн Розвелта Наздрављајућн Даладјеу, Бо лит је завршио: "Подижем ча шу лрнјатељству које је значи ло много за обе ианије у про шлости и које значи много )'са дашњици. Нека би наше прија тељство послужило успостав 3' љању мира на зсмљи”. г Францгски премијер поздра вно јс Претседника Розвелта, Ј “кој’к је једаи од вођа светске* мирољубнве воље и кој'и пру жа Француској толико много докзза његове искрене забрц нутости”, па се онда осврнуо на међународну ситуацнју. Изјавио је да Француска мо же да примн само “мнр са чаш ћу". да не може да примн “нн какву абднкацију” н да неће никада уступити пред претња ма силом, уиенама или обма ном. па је продужио: "Францускз је непријатељ н деје рата. јер знамо унапред да рат не може да донесе никакво трајно решење проблема који сгоје пред нама. Али баш збрг тога што тако мнслимо. мн не можемо да примимо ннкакву абдикацнју. Мир н слобода за нас су нераздвојни поседи: мн не можемо да платимо за један |жртвујући други. Заговара смањење наоружања "Наша љубав за мир није до каз слабостн илн куканичлука. “Имам лн потребе да понав (љам вечерас да Француска неће никада устухнути пред претњом силом, уценом нлн обманом? |Француска неће допуститн ни коме да оштети њену баштину, I да оштетн оно што је сабрано и освојено напорима Француза. Ми смо решенн да се огледамо !са претњама било које врстс које бн угрожавале независност Јотацбнне и њен тернторијалнн интегритет. То је ради чега смо решенн да чувамо једннство свнх Француза и да усредсреди- мо све наше напоре на одбрану I нацнје". Далздје јс рекао да је Фран јцусха ипак готова да учествуЈе у ограннчењу нли смањењу на оружања. Осврнувши се затим на француско-американске од [носе, рекао је да СЈеднњене Др- Јжаве и Францускв стоје заје -Iдно V мирољубнввм напорнмал “Не треба да будемо всзанН текстовима н обећањкма да ра 'днмо за добробит човечанства рекао је Даладје. "Ми не треба ;да преузимамо обавезе јсдни према другнма. Ми смо Већ вс занн самнм фактом што служн мо истој ствари слободе н прав |де".
Page 2
CTPAHA 2 СРБОБРАН bet F oarartiiras PR TN BB THE AMERICAN SREBOBRAN Lm"zmommmmnm THE AMERICAN SRBOBRAN, Ine. 414 Filth Avenue, Telephone MAyflower 6600 PITTSBURGH, PA. Lo i o SPTORR, BAA BRANKO DAYCHICH, Ediver; M. MARKOVICH, Ass't Editor. EONO DAVCHICH Edver, W WARKOVICH, At E37r SUBSCRIPTION RATES For United States of America: For One Year 85; Six' Months Canada Fe 3 ‘&“fg AT T 5 ПГЕТП.ТЛТЛ НА ЛИСТ СЈ««*""'' Лпжм.- тохпиу »5 пмчт м.г«пв ЕИ. 2? s“ жд ■сним путем. А нмамо примјера и з? наооде. коЈи су због помањкања свнЈести с себи, пропали и несталн. Ј. Ј. 0 НАШЕМ САВЕЗУ Већ одавно од како је у нашем Савезу уве деп снстематски рад ц слвремсне лествние на разнс суме н врсме оспгсрлвања осећп се напредак у матернјалном поглелу. Из из вештаја Главног Одбора недавно објавље ног видм се, да Је наш Слвсз коракнуо на прел н да Је то данас једна моћна и снажна организаинЈа са јаком резервом. Кад се се тнмо лрошлостн кад су нам бнвшн савсзн бнлн у дефнцнтнма по 100.000.00 долара н кад ннЈе бнло реда нн снстема, кад јс те саве зс олржала само чнста родољубнва луша нашег чланства са жртвама л ванрелинм рас- првенствено одговорна управа и опште н лично. Несавеспн онда трубе да Управа нза зива парннне н ако та управа Је морада бра нитн углед н напредак Савеза. Тражи се од управе да Савез буде чувар нашнх вер скнх н наиноналннх осећаја. И кад Управа чини н ту се догоде парнние за коЈе се крнви Управа. и ако се зна да та Управа заступа осећај 90% чланства. Несавеош нападаји н нечасна критнка на Управу ’не чине добра Органнзацнји. јер може доћн време да онн којн су делнма доказалн успех н напредак буду замењенн са оним који умеју само кри- тнковатн, а до дацас не показаше стварног услеха. Један дневнн Амернчкн лист којн је наклоњен Републнканској Партнји комеита рише говор бившег Претседника Хувера из речен недавно па вели: Знамо како је Хувер I умео владати и “усрећити" зеиљу, о његову знању у прошлостн не треба нам говорити, алн у овој својој крнтицн на Претседника Розвелта нн речн нам не рече како би он по бољшао стање у земљн... То би бнла добра поука и за нас члановс С. Н. Савеза. Суднмо људе којн су данас живи по прошлостн. О ценимо непрнстрасно њихова дела па за кључимо можемо лн нх вероватн у будућно сти. Не вређајмо оне који ствараше н ство рише, јер можемо дочекати да на њнхова места дођу они који умеју рушитн. Онај коЈн У исто доба вели; уписујте се у Српсми На роднн Савез а свом својом снагом ради за неки туђи Савез. не може бити прнјатељ том С. Н. Савезу. Заједничка тековнна исеље них Срба је С. Н. Савез. И то највећа теко -Iвина са којом се можемо поносити пред но- вом н старом Отаџбином. 11 то најкориснија тековнна која Је много сум Јбрнсала. Тамо је наша војска. тамо је наша снага, тамо је наша комуна. Тамо Је поносан од свега члан ства демократским начином нзабрат штаб, коЈи треба поштовати све дотле док часно дижу организаинЈу напретку. И кад саџу са својих положаја н оида их поштоватн за њихова дела у прошлостн. Ст. Луис. ђ. КОВАЧЕВИћ. БУГАРСКА И ЈУГОСЛАВИЈА Бугарскн миннстар спољних послова, у '•-вом експозеу о вањскоЈ политиии казао је ово о односима нзмеђу Бугарске и Југосла чије: “Влада води полнтнку мира и спора зума, потпуно свесна своје одговорности ко •у носи пред народом. Ова полнтика омогу ћила је сарадњу на одбранн заЈедннчких ин тереса Балкана. Ова политнка Је омогућила 'сторнЈску промену у односима с братскнм 'угостовенскнм нзродом. Учнннла Је краЈ теслози и крвавим борбама, које су наније •е велнке штете нашоЈ домовини. Вођењем ^вакове политнке могло Је доћи до закљу ■ења пакта вечног пријатсљства с Југосла чЈом. ТаЈ пакт Је од велнке важностн по будући развој односа обмЈу земаља". ИЗ НАШИХ НАСЕЉА Прослава Је одржана у Радсни |чкој Дпоранн у Харвнку, Пснсил јпеннја. Спчаност јс почсла са банкетом, коЈц јс бно богато прњ јрсђен за гопс. Дворана јс бнла 1 лупкс пун> народа нз места п око- Јлlшс. Бнло Је многа пиђеннјих на '|шнх људи прсстапника наишх 'орЕанпзацнја из Пнтсбурга н око лнне. За богато прирег.сlПlм сто јлом ннјс бпло меетл за све тостс. ге су ее неколнко лута напзмепцс Јчоралн рсђатн. Наше вредне жене н лепојке, по нашем лспом тралн- ј СВЕОСАВСКА ПРОСЛАВА У 1 САУТ СТ, ПАУЛ, МИН. II оас гоишс Друнппо “Светн 1 Сава" број 47 СНС одржало јеј Спетосавску прослаг-у у Српском Лому. 5 5 еап! ло поане отпочео је програм. Брат Саво Ппсареппћ. 1 претседннк друштва. поздралља прнсутне са лепнм н крлхим го-ј, воро. Браг Саво Сганковнђ, тај- нпк, у јсагровмтом говору лознна^ омлдднну на зајсднпчкн рад са нионалном обичају, као прапе до -|Маlшие послуживале су госте. 11 ако се ннје очекнвала толнко всли к.l посега, јела н птња олст јс бнло у нзобмљу. Јер, на српској славк 'шора ла буде у нзобнљу, треба да Чпрстекнс... |l»анкет јс отворно г. Бошко Ива ноиић са јслннм краткнм гониром н прелао јс сталорапматељспц« старешннп Подмлатка. вредноК н заузнмљином трудбеннку но нацио налђом послу, г. Фншцту Мнлато вићу, којн је врло лепо поздравно старнјим члановнма труштва, да! сс постепеио упознају са дужно стнма, јер т»с онн једног лзна пре-! узеп| озговорност. С. Кагарина Богатић, прстсед-! нниа Кола Српскнх Ссстара, по-1 чравља госте н претставн децу| подилатка која ће судеЛђМТН у лрограму. Дсиа су врло лепо де- I »стамовала н бнла су награђсна бур ннм оплаузои. Отпевањеи Свсто савске хнмнс м “Ој Словенн". Одмах по слршеном програму одржала се Божја служба и рсза-Ј, ње саавског киддча У лоњој дворанн бнла је по стављена трпеза, и дворана оки-> пема цвећсм н амсриканском н ју- гословенском заставом. Свештеник, о. Ј. Датииов очнтзо је молитпу пре вечери, н гости су зауаелн своја места. Ималн смо те вечерн' одлнчннх гостију. Нзнмс: Стет Се- натор г. Л. Берг са госпођом, мајор града Саут Сг. Паула г. Демисон; алдерман г. Ј. Алер са г-ђом; г. Земан; г. Мајерс са г-ђом; г. Елдер са г-ђом. Ималн смо гости чак нз Евелега, Дулута, Калумета и блн же околине Мннеаполнса н Сснт Паула. Бнло је прпсутно око 350 1 госте н објасино значај Светосав ске прославе. На банкету је гово 'рнло неколнко мештана н гостнју, |СШI у просветно иацпопа.тном лу ^ху. Главнн говор, о улозн Св. Сапе н његовнм нелнкнм заслугамд дз нркву ц српскн народ. одржао је прнсутнн, који је од стране Подмлдтка бно позват, као парох ге маше колоније. Исто тако, о раду Св. Саве олржао је леп говор ч прота, г. Мнлован Шпсшћ нз Внлмердннга. којн је на прославу тошао као гост. После банкега настао је дечЈн програм. Прво је отпевана Аме риканскд пз Српска народна хн- После вечерн б. Сава Пнслрс внћ. нл енглеском језику поздрзви уваженс госте и у кратком говору нзиосн значај С. Саве зл Српски народ. Мајор г. Демнсон одговори сл бир&ним речима и подвллчи за слуге н сарадње југословенског марола у овој ииоиијн. Нсто и Сснатор г. Берг у своме говору мстакао је лојалност н нскреност нашега нзрода. мна. Обе врло лепо и складно. Затим су се ређале једна за дру гом декламаиије н изродне лесме. Деиа су изговарала речи врло из разнго н правнлно. Њнхов српскн језмк заиста чннн част н роднге љима којм их васпитанају у срп ском народном духу н учитељу, којн нх јс за ову лелу Светосав ску прославу спремио. Порел де кламацијс н лепих народних песа- ма. гостн су ннали и то задовољ ство да на тој прослави посматра ■ју како наша даровита деиа из Затим б. Писаоеаић пре^гавља младог Пстра Вујовнна који са лепнм товором поздоаиља г-ћт К. -јПодмлатка лепо нзводе боксова г њс, тејп-денц н како дннно на му зичким Iшструментмма свирају. После завршеног програма наста ло јс народно весељс, које је тра а јало до дубоко у ноћ у најлепшем расположењу. Морална корист на овој прп- I славн била јс потпуна, а надамо сс и материјалнз... Вреани трудбе ници, пријвтељи Савезног Друш тна н Подмлатка, су за лрипремање .овс ирославе уложнли много тру |ла. Они су за. програм скупљалн I, огласе и добровољие прилоге, дл- Богатил н захвали јој у нме “Јунг' Серб бескетбал тнма" на њеном ннтересу н сарадњн и за њен успе лн рад сл онладнном уопште, пре дајукн јој амвну кнту ружа. Г-ђа Богатик, веома дирнута овом ле пом пажњом, мхвжљује се и из-| рази чврсту веру у лепу будув ностнаше омладнне, која у после-' дње време нступа са поносом ма скоје југослсвенско порекло, до стојна да буду иаследниин вели ккх српских јунакж. Прочнтају се телеграми, први. нима и недељама трчсћи од једнс до друге радње м од једног ло дру гог човека и од тога прнкупилн прилично добру суму моваиз. Сви су члановн Савезног друштва и остали иаши људи из ћесвши, Харвика, Рулриђа и околине. до приноскли ла се ова лепа прослава олржм што свечаиије. Алн иајвишс труда уложмЈШ они. којима су Друштво и Подмлалак повсрсни. а то су: лретседник Друштва, г Марко Кдран; претседник општнне г ћолс Папић н старешнна Пол ^млатка г. Фнлип Мњтатопнћ к су колонисти: гг. Бошко Ивановнн, Никола Рајновић, Васо Петкоинћ, IКоста Радић, Илнја Зец ц Живко з|Топаловић. Бнло је и шшго лру гих, који су марљнво радилк иа од нашег младог брата Данила 1 Аидрива из Вашинпона, и друга оа г-ђе А. Снкелс, претседнмие Пнтернешнал Инститјут нз Сент Паула. чесгитајупи славу Св. Саве. Говори још и њтадн брат Душан Вујошш, претс. Југосл. Просвет «ог Клуба, и мајор г. Демисон за хваљује чланмиана Кола Српских Сестара које‘су тахо иаирсдну и укусну вечеру прирсдиле. Треба да се похнале и брапа којн су ра лмли и трудмаи се да ом свеча -1 ност што лепше испине. Не треба заборавитм ни мл«ђе члжнине Ко- I ла Српских Сестара и наше уми-* љате девојке, које су раднлс н служнле око столом. После аечери почела игранха уз! уз звук Тамбурицд м всселило сс |Припремама, али имена им ие знам, те их молим да ми олростс, што непе н оии у оиом чланку битн споменутн. И њима свима лрнпдда благодарност за овај родољубмви срлскн рад. Хвала цм! Докле год се иаша дсиа булу ло касно у мов Свс је прошло у| најлепшем реду, слози н љубавн. 11арочито нам је било мнло видетн «ашу омлиину на окупу. весело. певајувн и нграјувк. цесме м игре ило су их старијн научилм. Зар то није знак дл ве омладнна ивн нашим путсм? Живела свесна на ша оиладина! ПриЈатељ васлизала у наиноиалмом луху, као шго сс васпитлЈу у овој на шој малој родољубивој колониЈи, ис треба страхооати да ће нам се омладина одродити. Алн, нс смемо иикако да остамемо на оиоме где смо сада. Морамо за дсцу да чм нимо много више. И ако се у ис ким фамњшјама иаша дсма плспи тамју у нарозиом духу, то «ије довољно за сис оио што од њнх очскујемо. Иаша дсил морају да прођу кроз српску школу, јер са мо у њој она могу да утврзе до бро срцски јсзнк и да се упознлју са нашим Светосавским Правослап љсм и са иашом нзродном исторн |ои. Околши ћесвика ииа преко 30 српских фамилнја. Подмладак нма 50 чланоиа. Све наша расна бистра српска дсиа. Оип не би смс та дд остану без духовне и нацио- ндлне хране. На иадлежнима Јс ,га СВЕОСАВСКЛ ПРОСЛАВА У НЕСВИКУ, ПА. Савезнн Полмлшшс, коло број 140. одржао је Светосавску лро славу у иедељу 29 јануара. Оче кимли смо да ће неко ко је позва ннји, из редова тамошњнх наших људн, којн су акгинни у друштву, нешто написати преко Србобранз о тој лепој прослапи, али пошто то све до дднас нмје учнњсно. ре шнсно се да ту лепу и родољубиву прославу макар ц укратко олише мо. Она не би смела да сс преда забораву. И по самом обилном програму и по саиом религиозном, просиеп!ом н наццондлном знача ју њсном, ис бн се смоло преко те прославе ћутке превн. 2"АМВРИКАНСКН.СРБОВРЛН- ПЕСМЕ ИЗ ДОМОВИНЕ Дпнлс штлмпамо у Србобраиу л»е ролољубине песме од шнисгд песннка г. I'адс Раллковнћа, ш села Дољави, срез Лоњи Лапаи, у Ј угоиипнЈн. Пссме су упунсис Србобрапу преко нашсга врелног! Савезниг пнонсра брата Саве Подунапцо, рачуиовођс нпшег Са нозног лруипвд "Сарајсио" број 76 у Лукнну. ПенСнлпаниЈа. П е с нI) к Радпконић је рођеии брпт нашег Савеаног пионсра б.' Луке Радаковићо, нз Дукена. Брат Лука, његопа супруга, 3 сннд н дие кћори свн су члановн у "Сарајсву" Докле год јс овдквих ролољуба, наше пмс угасиг сс нсће. |Н"Т ће тљс лАМИГТН И'" М»елг I, јВарлЈу се нсћс ц немогу [На тсветп исеглга прнјс |Крал. сс од њн у дстсту кријс ,Кад га сидга дететом получн Власт од брапс у руке докучи |Б|lе слика Свог Оиа н Деде Смрт пслнха неслоге н бјсде |5 торнни губе бнти нећс Пз лпнашње суае рашње иаеће |М|фИСДћс свуда па спс сгране Сллнен лнјепе ломриетн данс. ПЈЕСМА О БУДУћНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ Србобран браккн поздравља нашега песника, поздравља брата Полунавца, лохтравља брага Луку и целу њсгову чсстнту пороллиу. Живели нам на понос н днку иа шегд лепог Српскш нмсна. Песмс гласе: НАРОДНА ЖАЛОСТ НА БАЛКАНУ На хпљаду н дсвет стотнна Ннтко нсма на свнјету ИсториЈс слапнвјс Као шго нарол Краљешше Југосл&шгје Ми славенн порођенн па пису Балканл Нмддосмо догађаја н тсшкнх дана Судбоносни преокрега Посрнупа н снлних полета Бранећ живот Сне вредноте Сноја права свсга Док нас борба псопрости нопп црна мрака I (еокруни дело пророк н нашнх Лванаест вјеков раздељевв Племскн злоби за пас Јер прнвлачнс све држапе удараше Девет СТОГНII ослнаесг гоиша Рат сагрдди н сгвори државу О.т запада на нсток иаућн На Балкану н Јалранском мору За пођу Јој дадоше јунака Праоу слнку Краљсвтта Марка Краља Пстра снна најмлзђега Александра Карађорђевнћа Војсковођу славна н чувена Од Солуна у рагу светскоме А кад царство н господство лрнмн Стародревнн барјак двора сннми II све друге што су у ватри билн Само једаи остави у свнлн Да здружену браћу под њим бранн И господстно туђс дд одстрани Пођс стазом иајмулриЈе људн Чнста срца н широки грудн Свуда санма право гласа дао И народну душу прсгледааа А слободн лустн дд се ширн Да јоЈ лакшс у срцс завири {Колнко је с њоме породниа Неспособннх умннх пропзлЈша Шнћарџнја викзш галамџија Којн радн нзд«а луше цјелс Да нас с браћом нашом подиЈеле Па кад виђс да имз такнјс Тко би дао народ н државу За напитак внна и ракијс ШнћарџиЈе стаде да прогонн А неуке у школу логони И ако смо вишс пута ЈСлабим бнли равии Ал смо нЈеком остаЈалн поносни н Видовита свнЈест брзве јелна лругу спаси Ла се мнса зајсдннцс славенска не гасн И ако Јс злотвор сто пут угаснги проба Сметхта га је мнсао нашнх најбољих синова Па када се старије племе за опсганак лосебично борило Прдвду снагс око ссбе свстског рата створнло |С н.ом славенске дворе диже Борбом похаране Ломи, крши све запреке вјековнма вјсштачкн стваране У завршноЈ периоди Крвн борбн II жсљезноЈ чорби Нсжалсћи ссстра брата Мзјка свога сина Остварн се јединсгвсна Краљевнна дивна Једиа браћа Једна плаћа Јслна мукз свнју бије Јелно сунце свиЈу грије 11а н оном тко пе к намн Том ће бlгти као н нами тхо нене тај се шаље Нег робује другом даље Нек се знање окористи прнјс Ал невоља хтедс лругачије На хиљаду и левет стотина Девет стоти тридесст четврте Пут прсдузс да народ обнђе Не мнслећн зло да оком судн Већ дд љубав у народу буди У РусиЈн и у Аргентини Салвадору н ЈужноЈ Африкн У Египту, Турској н БугарскоЈ У Румунској н ЧехословачкоЈ А кад дође у зсмљу Франиуску Сгдде ногом на лаклену муњу Сна Мађарска уилетена у њу Крв Његова светску корду днра Сне унута што пева н свира С прозора се зсмљн бјело снима А Франиуска жнг срамоте лрима Звона звоне на молитву зову Да нзЈдве тешку жалост ову Од свакула саучешћа стижу БарЈаим сс ирни у вис дижу По снем свету венцн се плету Зд ту лушу иеумрлу сзсту У почетку дсиембра осамнаесте Карађорђа плсме славно Од свачнјсг славннЈе Алсксаидар још нс постз Краљем ЈугославнЈс Зхтеђено наше море поче да сс кравн Гзздарнна нашег ропстаа у мору се лави Осамнаести јула двлест прпс Трн племена једне крви Једнс братсхе родбнне Мнстло сс нз способност да булу у стању Уравнати н крчитц Путе благостањз Алн се је већ спочстка опазптн Дд слаленско нме ннје На сном мссту стало Нит Јс бнло прве снаге злЈсдннчкс целс Всћ одлазс тамо гдс иас оне 13 Као ла сс аа једшктво ннјс у бпј слало Н живота мнлнЈона најбољнЈе Сне у сусрет иође гвожђу лруну Свк се спрема за натру горуну Зрак напуњен олопом и лрахом Ц[>на земља испуњена страхом Од стра трну ноге у плссача А промукну грло у пЈсвача Н«ста посме вслнке и мале Гусал, цнтрс музике остале А брига се-кроз душу уннрс Глас славенске пЈесме нзумирс Гледа ноћу а гледа по дану Свлђс вндиш сузиа ока нану 11лачну снашу нл дсвојку младу Нзбрисану сву њезнну налу Сие с' одигра у Једноме лану Врело суза иоста на Валхапу Из срца се Краљнчинз цјадн' II слдиеиски народ озлоједи ВнЈест тужна н жалоснз гласа Изазнвљс крвн до појаса Собом иосн гроиовс м муњу Када станеш и угазнш у њу Вндиш стрмо ал нс виднш равно Нл то злбтвор очсхује давно На Балкаиу да сгпоре пакао Без пастира дл учннс благо Пд да раде што је њимл драго Ал то нећс циком попи руни 11з могоемо савллдлтн Сис злотворе слољнс Али своЈе немогосмо НрошлостМ невољне Што СлапиЈа собом више Вјерне брдће броЈн Лелша су Јој недра с млеком Да нам дЈецу доЈн Пд кал лјетс снса млско Од матере леле здраве ДожннШlе Србо-Хр|lДl и Слонснап СРБОБРАН ЈЕ НАЈВЕЋИ НАШ ЛИСТ У АМЕРИЦИ 3АНИМЉ И В 0 С Т И Ко пзгн ол гцрушнце греба да избегава сва кисела Јела, тсста н Висшlл нушкарчспог тела до стнже обичцо у 25-ој голжш сној ирхунаљ Жена псћ у селамилестој илн осамиасстој голшш лостижо максимум сиојс Iслсснс инсннс. се о томс нрло иажном питању [поаабаве, да својој дсии створе сриску школу. Пнтсбург. I 11рота Даиид X. Попошњ
Page 3
А М Е Р И КАНС К И .СРБОБРАН" МИНИСТРИ У ВЛАДИ ДРАГИШЕ ЦВЕТКОВИНА |до ланзс, када јс заузео рссор| просвете у кабинету г. Драгише Иветковива. др. Мехмед Спахо Мшшстпр саобраШја г др. Мсх мсд Спвхо, рођсн јс 13 мартп 1883 годнне у Слрајепу. Зв локторо прдпл лромоансм Јс на Уиивер зитеу у Бсчу. У Сарајепу јс нај прс био сулскм прнпрвшшк, .1 за шм се одао олвокагури. Ускоро изабран за секрсгара Трговачко нндустрнјске коморе у Сарајспу. После ослобођенл) г. Др. Спахој постајс миннстар шума н рудннкл, у првој шлшенграциолој влали пок. Стојаиа Пролтл. Нд мабормма за Уставотворну скупштмну изабран је за маролнш послдника у сарајенском и бдн.л лучком округу. Годннс 1921 по стаје мшшстар тргошшс и инду стрнјс у владм Николс Пашмћа. Те тоднмс постао је шсф Југословвн скс муслиманскс органнзлннје. У влали г. Љубомнра Давидо »нпа г. лр. Спахо заузима порт фељ мнннстар ф|lнанснја и иа том лоложају остајс пет месени. У ка бинету Веље Вукмћевнпа 1927 годннс г. др. Спахо, такође за узима ммннстарскн положој. У влади г. лр. Стојминовмћл, На положају претсезннка Наро лне скупштиис г. ћнрић јс нспо л.ио способности јелиог одличног парламснгдриа. За послсдижх не колико годшш у више млхова јс узимао учешпп на разним интер парлвментарннм ме ђ у наролним к>>иферСlшијам.l, на којима сс, та кође, видно нстипао. Г. ћирии је Јсдини од нашнх плрламапараиз члан Сгалног извршног одбора 11нтерпарламентарне униЈе. Др. Михо Крек Мшшстар грађсвина г. др. Мнхо Крск био је мннистар грађевина и у претхолној клади г. др. Стојади новићз. Рођен је 28 септембра 1897 голиие у Лесхоннин у Срезу Краш. Гимназнју је свршно у Сент вниу код Љубљаие. Права је сту дирао прво у Загребу а затим у Љубљани где је дипломирао и докторирао. Џафер Куленовић Мшшстар без портфељл г. др. Цафер Куленовнћ рођеи је 17 фе-1 брулра 1891 годнне у Рајиоиши код Босанског Петровна. Основну| |школу свршио јс у Кулсн Вакуфу, а гимназнју у Мостару. Права је студнрао у Загрсбу. У јулу 1921 године промовисан је на Загреба чком уннверзитету за д-ра правз. која је образоввна 24 јуна 1935 годннс, г. др. Спахо је посгао мн ннстар саббрапаја, којн је поло жај залржао н у вллдн г. Ивстко внпа. Г. лр. Спахо је на конгресу ЈРЗ нзабран за другог потпретсел- НИКа странкс. Генерал Мнлутин Недигl Мнннстар војскс н морнарнне зрмиски генерал г. Мнлутин 1). Недни, који је н у влали г. Цветко внћа задржао положај миннстра војске л морнарнце, рођеи је 26 октобра 1882 голнне у Сопогу у Срезу космајском. По свршетку више н ннже шко ле Војне акалемнје н гснералштаб мог курса истакао се као веома' спреман офниир, привлачепи па жм>у својих старешннз. По ззвршеној демобилизацији био је члан у плебнсцитној коми сији у Корушкој као војнн екс псрт, затнм војнм изасланик у Бу гарској и Француској, командант 36 псшаднског пука "Јслачнћ" у Фраиц Сној Миипстар без поргфеља госп.' Франц Сној рођен је 1902 године у Срезу Лнтнја. у Словеннји. Још јод ране младостн зктивно је учс ствовао у Орловској оргаииззин ји, и свнма таборима и слетовиил. Своју каријеру започео је као ■секретар Консумиог друштва у 'Топлиин. Од 1924 године налази се на раду у Штедиониии у Гор н,ој Ралгони. Активно је сагра ђнвао н у ватрогзсним друштвнма. Др. Внктор Ружић I Новн министар правде г. др. Виктор Ружнћ рођен је 1885 го лине па Сушаку. Његов отац ђуро Ружш. био је једап од најуглед -Iнијих привредника на Сушаку. Г. 'Внктор Ружнћ завршио је гимна ј зију у месту рођеља, з права у За •гребу. После завршеннх студнја о.тао се адвокатури н бно јс више јгодина адвокат на Сушаку. ј Александвр М. Цнниар- Марковиг, Загребу, Одељењу за ваздухоплоп ство Мннистарства војске и мор- ндриие, у штабу Четврге армнјске областн као начелник штаба, онда, војни изасланнк у Италијн, са кога! је положаја постављем за коман-I данта иаадухопловства војске, а одатле је дошао за начелника Главног генералштаба. Са тога лоложаја, на коме јс, унапређсн у чнн армијског гене-, рала, именован је за мннистра. војскс н морнариие. Анте Мастровнћ I*. Александар М. Цнниар-Мар ковић рођен Је 20 јуна 1889 годи не у Београлу, где је 1911 године завршио Правнн факултет. За пн 'сара другс класс Мнннсгарства н -Iностраннх послова постављен је 1 марта 1918 годнне, нсте године |постао је сскретар пете класе прн посланстиу у Брисслу. Од 1 јану |ара 1919 годтк до 1 мзрта 1920 |г. Цшшар-Марковнћ био је секре тар у Краљевској делегацнјн на Конферениији мира у Пармзу. У јуну 1921 године налазно се на {положају конзула прас класе у Задру, а иаредне годнне био јс 'експсрт у Крзљсвској делегаикјн на Конференцијн у Св. Маргзрнтн.; За конзула прве класе у Трсту по 'стдвљен је 6 јула 1922. Као члан Краљсвске делсгације за евакуа-1 цнју трећс зонс радио је у Деле гацијн разграничења, л до.шшје је бно секрстар прве класе прн по сланстиу у Тирани, гдс се задржао прво као сскрстар а послс као са вепшк до марта 1924. Као савег-, ник био је затим у Анкари, у Бу дlшлешти, у Софнји, Бсчу, Рнму и Парнзу. Потом је иаименовзи за посланнка у СофиЈи, а прс трн го-1 шнс премештен је за посланнка у Берлнн. С тог положаја долазн за шшистра нностраннх послова. I Јован Алтнпармаковнћ Мнннстар без портфеља г. Антс Мастровнћ рођсн је 25 маја 1898 годние у Макарској. Пр завршетку Трговачке акалемнје у Лугану о дВо се бамкарству н тргошнш. Стеван ђирић Новн мниисгар просветс г. Сте ван ћнрш! је смц нстакнутог на иноналног ралмика пок. др. Исе ћнрнћа, главног сскрегара Срем-, ско-карловачке митрополије, којн је био и познат песник. Г. Стеван ћирнћ са својом брапом дошао је у Нови Сад, где је свошио Српску праиославиу гнмназнју. Студирао је, затнм, фмлозофи ју на филозофском факултету У шшсрзитета у Бсчу. По свршетку уннверзнтетскнх студнја, дошао је у Сремске Карловце, гдс је у. Видну улогу је нграо у Ма тици Српској, као члан женог Кншжевног одбора н нсколнко ме свШl као и. д. секрстара. Када су основанс бановнне. г. Кирић јс постао блнски исћник п градона челннк Сремских Карлошша. На изборима за иародне посланнке. 1931 годнне, нзабран јс за Народ ног посланнка за срсзоне Сlаро пазовачкн н Срсмско-карловачкн. За иародиог послаиика за град| Нонн Сад нзабран јс првн пуг иа шпомајским изборнма, 1936. На дсцембарскнм наборима лрошлс, годнис г. ћирш> је нзабран поново^ за наропног посланнка за грал' Нови Сад ца лнсти г. др. Милана I СтрЈшшбВИћа. Нззбрин јс велн ком иећнном, добнвшн 8475 гла- СОна. На ПОСЛСДН.ИМ изборнма г. ћирнћ јс нстоиремсно изабран аа Г. Јован Алтипармаковић роћен је 1891 годннс у Бнтољу, где је ззвршно гцмиазнју. Правне науке сиршио је у Екс на Провансу у Француској. После свршсних сту днЈЈи у Мацар Оварт. Још кзо омладииаи .чсствовао је н полнтнчком раду з пушпадао је групп Млиог Србиил у Колу младих Срба у Булихтеплн, где је >lника за срез Битољскн вмброн је г иа листи г. др. Стојадиноћићз Јеврем Тоиии Нопи министар трговlше г. Је-ј прем ТомИћ рођсн је 1894 годиие у Ваљсву. Гимназију и правнн фа култет зааршио јс у Бсогралу и гу је био адвокат спе ло нзбора за потпреттелникл Наролие скупшти- још као студевт заузнмао поло 'жај потпретсединка. По ослобо- ђељу стално је учествовао у полм тичком ралу и прнпада« је радикал ној страини у којој ;е ззузимао по.тожај срсског и окружног прет ј ссдмикз. 1 Као стручњах ннжер хидро-, техмике мзрађИвао је пројехтв за -{нсушеље: Нетотинск!које је спроведеио иа гемељу ље (гових пројеката. Резултат љеговог стручиог рада -{најбоље сс анди што је по њего- Кво вдвоклт г. Јеврем Тошт у- живао је врло леп углел у грађан ству н смзтран Је као олличан стручљвк на прввиом пол.у. Још као врло млал човек г, Томни се почео бавити политиком у којој јс својим здравнч поглелимз н разумевољем достигао завндну вн сину. Непобнтан доклз .овога је сте, његов избор за обласног л>>- сланика 1927 године, дзкле кадд му је бнло 33 године. Од тада па све до лаиас г. Томип јс узимао' сгално видног учешпз у полнтнч-; клм животу. 1935 године па понопо 1938 го- 1 јннм проЈектнма исушсн« прехо 1100,000 кат. јутара плавног зем- љншта. 11 Послсдљнх избора био је канди-1 'дован у срезу Вел. -БсчКереком н I граду Пстровграду, гдс Је сз огро-: мном вемииои гласова изабраи м наррамог послзиика- Војпи ђуричиг. Рођен у Беогрзлу 23 фебрулрл 1888 гознне. Његов отзи Мшин ђуричић био је професор гимна зије н к».ижеввllк. а синоваа је почнвшег Мзркл ђуричипа дуго 1, го.тмшн>ег инмистра празде и рл -1 рШкалиог првзкз. Гнмиазију је свршио у Нишу, а права је студи рзо у Монпеље-у и Паризу. Прав -1 нн афкултет је завршно 1910. У Мннмстарству фннанслја је сту пио 1912 годнне где је стално о стао у рзлмнм звањимд сзе до 3 диие, дакле по други лут г. Томии улазн као народни посланих у На-, Iродну скупштину да ту заступз и брани шггересе јелног по историји важиог Дела Војволиие званог! ‘■ЦЈајкашка". Као добровољац ои се без ре- зерве залагао за своју отвџбину. 1 После рата г. Томии је внше годн на био претседннк Савеза добро-' вољаиа. Видан доказ великнх за-! слуга г. Јевремз ТомићЛ на лољу} Јавие делхтности посведочује ор >ден Лсгнје частн којим је неддвно 'О.тликоаан. У свима је ратовимз учествовао н свуда се истакао кз храбар и исправан ратник. Јак на перу и оллнчан говор 'ник г. Томнћ се истицао у нашем обновљеном жнвоту н љегов ула зак у владу г. Цветковића намшзо је на најбољл прнјем. априла 1927, ша је иаименован зз управиикл Држзшт .\lшотекар-[ не банке на коме је положзју о- 1 стао до данас. 1 У својству владнког делеглта г. ђуричпву поверена су од 1932 на |овамо решавањз врдс крупннх и делнкатних проблема плаћаљд на шкх спољпих обавеза, спеинјал- х но са повернлачким групамз нашс Јдржаве у Парнзу. Лондону, Њу јорку и Швајцарској I Г. ђуЈШЧИћ зктиви, учествгје у 'мнопт културним, нашгоналним н соиијалпим установама. Пореклои 1 Ваљевац; ћурв Чејовић ђураЧејовнл је рсђ«в 1902 го- тне у Зетн у срезу Подгорнчком. г Свршно Је гимназију м трговдчке 1 Др. Бранко Мнљуш Г. др. Бранко Мкљуш, миннстар без поргфеља. рође« је 1900 годн не у Босзнсхом Шалиу. После свр шене гимназије у Бихаћу, Прдвнм факу.тгет завршно је у Парнзу, где је и докторнрао из области мећу народног права. За време студија бавно се нови нарством. Као студент бно је иа: |челу нзционалне омладннске коло- није у Паризу. После свршених студвја 'постао Је секретар Оп-' шгинске штедионнце у Београду. а ззтим и секретар Минисгарства тргов»пlе и нмдустрнје у заводу за унапређеље спољие трговпне. Ра ннјим стрзнкама г. др. Мнљуш нл је прнпадао. За народног послагшха лрви пут нлуке. Он је јсдзн од наЈмлађих посланшл којн је нј нзборнма од ,11 децембра 1938 голмне изабран ,и по другн пут у исгоме срезг. По Iброју гласом он је нзЈЈачн оосла ник у Црној Горн, ошоско у целој I Зетској банозгшн. НД децеибар- I скпм нзборнча лобмо је ^вострукн број гласовз него 1935 годнне. То I најбоље покдзујс колв« је ои у- изабран је на петомајским нзбо рнма у срезу санском. а после тога нна нзборммд од 11 сепг. 1938 го-1 днне у нстом срезу. Љубоммр Пантић Новн мннистар шума и руднши г. Љубомнр Пантнћ рођен је 31 јула 1896 гоите у угледној свс штеш'lКоЈ породнцм у бсјечаннма |крај Добоја у Боснн. Основну школу завршио јс у Загоинма, срез Бјељинскн, з гншизиЈу је у чно у Вннковцнма, Сремскн Кар ктовцнмд ц Сарајеву, з студирао јс у Бечу II Загрсбу. Још као гнмиа зистаЈ-шзо је у полнтички жиоот, учсстиујуии у синма омладинскмм полнпшклм мдннфестаинјзма. У Сарајеву је ступно у ољидмнску ЈорганИзацију “Млада Босна" н “ПобрдтИмство" радсћн тако врло актнвнц на јачаљу наииоиалиог л\ха н иа ослобођсљу Босие. По сле атенгата на аустрнског прссто .тонастедника Фердинанда, г. Пан- |тић јс бно аатаорсн и двс годlше шпершфзн. Из затворз је одведеи у војску с иарелбоч да буде стао љен у први борбош! ред као “по- литкчки сумнлш”. Алн, он успевз НА ЗАБАВУ СА ИГРАЊЕМ, ВЕЖБАЊЕМ И ПO3OРИШНИМ КОМАДОМ које прнређује АМЕРИКАНСКСМХГОСЛОВЕНСКО СОКОЛСКО ДРУШТВО X АЛИКВНПИ, ПА. УНЕДЕЉУ.26 ФЕБРУАРАI939 у Српској Дворани на Хопвел Евњу, Аликвипа, Па. Соколн моле сач наш народ да нх посетнте на овој забави. пРОГ Р А М I. ПОЗДРАВНП ГОВОР ОД СОКОЛСКОГ' СТАРЕШИНЕ- 2 ГОВОРИ СВПИТЕНИК СТРАХНЊА МАЛЕТIIЋ. 3. 11ОЗОР11ШН11 КОМА I “Н ЕСРЕТ НИ К, у 3 чмна. ЛИЦ А да то нзбегне к развнја нслкку актнвиост међу своЈпм суТрдђзнк ма, омогућаиајув« да се не боре за IтуђННl. Такмш својнм радом он је 'шнрно крут својнх прнјатеља, ко ји сј* са велккнм снмпатпЈамз пра тпли љегопу делатност. После ослобођеља г. Пантнп је радио на кулгурном, просветном м и.тноиалном поднзаљу свога крд ја, а такође јс радно н на иолнтк чком пољу. Огуда долам Iћђгоил кандмдаииЈа нд нзбормма од 1935 годнне, кди јс нзабран за нлрод-, ног посланнкл Среба бнјељивског. Прнликом форш|ран>д Југослоиен ске Ринкмне Зајслшше. ок је ступио у н>еме рсдовс, а на земаљ ском конгрссу Страше издбран Је за члзма ужег Г.ииног лдбора н .|Ј сскрстара Гловног одборз. Наl нзборими од 11 дсиеибра г. Пан-[ IШ| јс ионоид нзабраи за шридног; Iшсланкка срсза Бје.ћннског. 1 Мцдан Раднћ. трговдц Зора Радуловмћ Душац Мкдка Зрннћ Милкца ДСЦа) Наталија 11в »н Живић Нелељка Коздина Мнлан Раднћ Сава Зрннћ 4 СОКаПСКТ ВЕЖБЕ лј НаДпа женски нараштај: б) Наступа мушки нзраштаЈ. нЈ М^ВИ СВИРаЈх ОДАБРАНИ СВИРЦИ "ЗОРА” ИЗ ЈАНГСТАУНА. ОХАЈО. којн свнрају н амернканске комаде. Улазна ценз 25ц. ол особе Шеца у пратн>н родшеља бесплагоо) Почетак У Увече Зи добар дочек јамчи Одбор. ГРОБНИЦА ПТИII.А I Нз пустим н далеким обалама! јСеверног Перува у Јужпој Аие I рипв путник којн залута уте крз- б 'Јеве може да присуствује једном с јзаистз чуднои призору. Имаве у- тисах као да хнљзде и хиљие мор-1 ј 4 скнх лтшш долазе т>; дз на пустој I ј Јобали нађу себн гроб. ј Путник их прво вмди кахо лете! у огроимкм и веселим јзгнмз. ме-[, Iрздио за сној срез и колнко н,его ви бнрзчи иеие стап с«гл послл-| ннкл и љегов рад у Плрламенту. Карзктернспвшо је да је г. ђурп; Чејбвиђ при! пладин посланик би-! рзн у сре^у Барском, који је све до 1935 гол>те лавао опозниио нзра. I После свршепот школовања о -1 дао се пословима у трговинн и тиустрпји свога оиа, л папггиком' се лочео блвиги врло рапп. Још као онлхитаи припизо је Рмн- Јђутнм, нешто касиије, са изнема- ђењем он прииспује као неку за-Г буиу пеђу њмиз, а затим нх вмди клхо миакслле падају на земљу.ј! И ту, нл тим обалама, оие налазеГ своју смрт. Скоро сре пешчаие плдже по-;, кривене су неко.-шко пута годи-1, ||шн>е лтичијич телииа. која се неl -1 могу ии пребројати. Путнике обу-! а јанма очајна туга пред тужним прн-! -■зором овог птмчНЈег гроб.ља! I Када је ноја жена ија пришла; |јелној таквој малахсалој птнци.l г учиннло нам се да је овз лепа птн-1 иа, с огроишш крилнма, оболела, кллиој сграиии н радно је као њен члаи врло акгивно. Постзо је веп у 25 готинн претседиих Сресхог одбора омлалине и потпретседник Сресхот одборл Наролге радикал |пе странке зл срез Барски. Рад г. Чејовнпа ниЈе познат сл- I мл сл полигичког поља него и сз културпог и нацноналмог. Нл нд-, ј инонинон Сонирању м културном! I поднзању Црме Горе и Зетскс бл -1 ковнне он је гакође урално врло много. Г. Чсјовнћ је оргдшзатор н претседник Ногомегиог потслвеза аиЈ Цетнњу (лод чијц делокруг потпада скоро иела Зетска баио- од нере досада непознате болестм. Птнlи се једва вукла по песку, сва изморенл, сва измрцварена. I Моја жеиз узела је ггпшу у руке, раширши јој крила, као за је тгелз да јој покаже кдко се летн, ии је оболе-то сгворење брзо у гину.то у њеном Наручју. Научннцм имају за ову поЈаву једно обЈашњење. У нзвесна нре мека снажнк ветрови доносе огро мнл јлга птмил изни оае обале. А када се ти ветрови сукобе с Јед иим другим ветрои који доноси иеку оплсну заразну болест за ппше —з пј вепр дУва у овој земљн бзр трипут годишње тада се ова пуста обала Перуз претва- 1 ра у птмчиЈ‘е гробље. Од озо г умпрања птицд страдд-! ју н људл. Влада држдве Перу до-; бнја сваке године велнки број. вина), стлрешина соколсксг дру- штвл н једак истакнути соколскн |радник у Црној Горм. Миаоје Рајакоиип Г. Мнливоје РаЈрковић, нови мшшстзр сопнјллне политпке и народног здравља, рођен Је I апр. 11895 годнне у селу Перумху, у .Срезу рачаискои у округу ужнч ком. Основну школу свршио је у I Бајиној Баштп. пшнззију у Ужи цу л празие науке на универзите ту у Кану V Францусхој. После рзта, 1923 годнне, г. Рлја ковић је ступио у дшиоматсху службу, ХIН је као секретар Ми-Ј нистарства кностраних послова поднео оставку на државну сзуж-, бу. После тога посветно се новн-| нлрству. Уређивао је “Трговкнски Гласник”. а запш н "Беогрлдске Новости". |жалби од фармера нз тих крзјева. I који се туже да им земљз наг.то осиромашн када наступм помор међу птицдмл. Смрлу птнца, које иначе у извесиој мерн доприносе; ђубрењу земље, страдају н флр- мерм, јер нм посна земља не даје: ута доба онолико плодл колнко е обично даје под такозвлннм нор-] малнмм прилмхама. Внлнјам Лавар У државну службу понсво се вравз 1925 као шеф новообразо ваног пресбироа прн Мииистар ству унЈ-трашњих послом. У том времену г. Рајаковип је бмо ре фсрент за штлмпу Нихоле Пашићл. Из државне службе вонозо је и ступмо 1929 годнне н иосаетмо се прквреди. Исте годнне основао је Сдвез домаае шумсхе индустрије.! Отада г. Рајдковнв се сшио ба-Ј вио ноаинарством. Прм пут зд народног пос-имнха у Срезу рл-; чанском клидцдовао се 1935 годи не нл лнсти г. Богољуба Језтши. А друш пут нзлбран је у жстам срезу нд пос.телнЈlМ нзборима нд лисгн г. др. Мпдзка Стојлдинови-ј САТПРА 1 ј Еио гл матрпчвр којн нас је 1 је венчао. ј Хопеш лн да му распалим два Iшзмарв.
Ко је разбно прозорско ста-ј Мој' муж?.. Слгмуо се ки сли, гз гађала пег.тои...
Женз с Мотхом: Ховеш лп 113Јћн испод креветз, гм... Муж: —Е 6јш иеву! Неха се знл чнја је старијл у овој’ кувн’ АКО ЖЕЛИШ ДА Б У Д Е Ш ПОТПУНО ОСИГУРАН ЗА СЛУЧАЈ БОЛЕСТИ, ОЗЛЕДЕ ИЛИ СМРТИ, УПИШИ СЕБЕ И СВОЈЕ У СРПСКИ НАРОД НИ САВЕЗ. I*l соколи ВАС ЗОВУ Иван сељак Боснљка Таталовић' Добрн, учнтељ Даннца Радуловнћ Морнц, крчмар Недељка Шепесђ ПРЕДИГРА CTPAHA 3 ТУЖНА ВИЈЕСТ И ЈАВНА ЗАХВАЛА Сј болон у души јављзм свој брани пријатељима н познаницима широм Америке као н моје старе 'домовние, да је неуиитна смрт истргла из иојег снротног дома ио ју никад непрежзљену супругу Јелену која после дводневног тешкот бо ловаљз испусти своју наиучену јдушу у нзјљепшеи добу свога жи вота, на саму Бињу Вече 6 јму зра 1939 год. а бн предзга матери !аемл>н 9 истог месенд у Српско 'православно гробље у Хазлетону, Пенсилванија, уз многобројно у чешве пријатељз, кумова и познј- Покојна Јеленз рођена је у Кл зан, у Русији, годнне 1901, а до- шл* ј’е у ову земљу 1924 године. Не иогу пропуститм а да овога путз, путем јавности, не изјавим Јмоју ијечиту благодарност сааком [онои ко је овогз пута ма како уче ствовзо у овој мојој највевој тугм гн жхтостн. 1 Нека је мојз вЈ'ечита благолар иост браћи Црногориима и оста лим Југословенима којм на глас сиртм покојниие дођоше м па дзи погребл спровод увелнчаше н са гијем мени ожалошненом туту у блажкше. Хвала Лебанонском свештенмку о. Мнлану Мрвнчину на одржанои опијелу као н одржамом говору у кј ћи над покојкмиом. Хвала певач ком друштву нз Лебанона на пева њу за вријеме опијела у куви и ј на гробљу. Нека је моја вјечита таала доуштву “Влиикз Раде" бр. 166 СНС из Хазлетона, Па. на по тоженн внјенаи као н друштву ■Слобода" број 4004 из Махоној Сиди на положенн вијемаи којих је друштава била чланнца до свог -1 потоњег минута. Хаала г. н г-ђн ј.Павлак као и г. ђуру Јовнћевиву .Iна положени виЈ’енаи. Хаала брату Нику Роловнву. 1 хоји нслред друштва “Владнка Ра :|де" одржао говор на гробу и са ј покојнниом се опростн. Хвалз г. '|Милу М. ђоновиву који се мспред )Ачерикзнско Југосл. Дем. Кдуба са дмрљивим говором опростм са покојницом, нстаче њене врлине |кдјј добре м врнједне римине у јдруштву и хлубу. ј Особнту благодарносг дутујем роавм ЦрногорШ(ма са Фраквила. [Петру, Филипу н Милошу Вукми јровићима, ђуру Јоннвеаићу н Бо жу Татару са фамилнјом који се Јсаојски око покојшше заузеше да |бн јој живот спзсили, н који за врнЈеме њезнна тешхог боловања јза све врнјеме уз покојницу бшие. Још једанпут нек вам ј‘е вјечита хзд.и, брало Црногорци, на вашем брашим учешву којег сте поема /чене увијек показалм а особнто оаога пута на што ве ваша успо меиа остатн да вјечно живн у иој‘е /тужно срце. Много вам хвала! Почивај у миру, моја драга Је лена, ги си мене оставила сдма м снротна без игђе нког свога, да за тобом вјечнто тугујем. Нека ти проста буде моја мука и све што ј смо ИМД.IН у двиесет н двије го гине нашег брачног жнвота. Лака тн бмла нрна земља а твојој' наму -1 ченој души рЈјско насеље у цар ство небеско. У Фрдквил, Пз. Ожхтошвенн супруг Александар Степановић— Аукстолов ЈОВАНКА ОРЛЕАНКА фрамиусхд светниа м наииокзл ни херој Жаиа д’ Арк. коју још зову н Јовзнка Орлеанскз, мај светлнЈи је женсхм лнк фрамцуске исторнје. Рођена је у сељачкој породним V Домремиу 1412 г. Своје летнњ- у домремну м |д г. ивоЈе легшо стзо провелл је у чувању оваиа и посећнвању цркве. Била је верски. злнесењак и веровалз је у вмзнје. Тако је поверовала ла су јој сз. |Архангел Мнхајлб м св. Катармна ндреднли да спасе Француску од |енглеских напада. Из тих рззлога јоиа ступа у Франнуску војску м водм јелап одрел. Верскнм мисти цнзмом з н храброшпу њеки су се војишш храбро борили. 1429. ш су Енглези опсађивали Орлеш, Јовднка је огерала непријагеља Iиз градз' и потукла га затим код Пожтнјеа. После тога спаслд је Шарлд Шестог. одвела га у Ремс. где ј» крумнсан. Јовзнку су најзи код Кдмпијс вЈ ухоатм.ти Бургундм н приали Еиглезнма. Непријатсљн су Је о (судилн ма смрт и спалилн 1431 у Руану. Каголичка црква прогла јсмла је заго за светнцу.
Page 4
CTPAHA 4 ДРУШТВЕНИ ГЛАСНИК ОБЈАВЕ—ПО3И В И —О П О М Е Н Е [млвтка разгранато по цслом Чи кагу. Зато сгаратсљ ннјс у стању I нвн од купе до кунс ла купи упла -Iту, шго нн правила Подмлатка не прсдвпђају. За коло број 61 Видак Јаничнћ, старатсљ 1 НАЗНАЊЕ ЛБр. б С. Д. Д. "Балкан" број 5 СНС у Пуебло, Колоредо, дајс на зна њс својнм члановима да јс на го- дншњој сједншш рсшсно, да ако члан оболн н по сугласју праанла! не прнјавм сс на врсмс претседни ку Одбора Болестн да му сс ненс нсплатнтн болссннчка потпора. 9733 Сотт«гс>а| Ат«.. Зо. Сћ|с«ко. Ш. ПОЗИВ Коло бр. 74 Подмладак "Српска Омладнна" коло бр. 74 СНС у Саут Чнкаго, Илннојс, позива све својс члановс и њнхове роднтељс да нснзоставно присуствују нашој рсдовној сјед-1 ннци коју одржавамо у суботу 25 I фебруара у просторијама Српске ј школс, 9807 Комершмал Евњу, Саут Чнкаго. тачно у 7:30 увече. I Као што нам је свима позвато,, да због снажне буре, велнког сни-1 јега н вијавнис, ради чега је сав[ јпромет у Чикагу и околннн био об.устављен, баш онога дана када' |је н наша јануарска сједнииа бнла; сдзвана, те тако и мн наше сјсд-( нмие ннјесмо моглн бројно одржа- Саакн члан ако нсма правнла, нска нста трзжи п друштво нс сваком уручитн. Друго, нмалн смо случајсва у коме болесни члаи одс свомс лс кару н нсти му направн лсчннчко| увјерењс на простомс папнруЈ Оваква лсчнпчка увјерења друш тво ненс вншс уважаватн. Друш тво има лечничкс сведоџбс за дру-' штвсне болесннчкс потпоре као н за савезне. Исто имамо лечничке свелоџбе за осакатнине н у томс' болесни члан трсба Ја од друштва тражн онаково лечничко уверење какво му је потребно. Адреса прет седннка Одбора Болестн је ова: Зато је управа кола Подмлатха I дошла до споразума да сва она дјеиа, чланови нашега кола, којн ј 1 буду присутнв овој сјсдннин тс надаље ндувим сједнииамн у овој; годlшн нмају право да добнју ка-[ граду као што је н наша скулштн- на ријешила. Зато понављамо свн весело на, сједннцу у суботу вече. За Коло број 74 Јово Мрђеновнв, старатељ Софија Жужмћ, тајннца ј Илијв Невренчав, рач. Илија Метнкош, благајник ђукан Новковнћ, 1705 sсМау Аге., РиеБЊ. СоЈо 1 У будуне који се члан нстом нс прнјавн када оболн, онда не треба да на сјиннцу доносн своје леч ннчко уверење, пошто неве кмати право на потпору. Браћо. молнмо вас да ово прн мите до знања н да сс држитс про писа правила. Члан којк сс не држи пропнса правнла и нзгубн код друштва потпору, онда нека не смене кривнцу на друштвену управу. него кривнте сами себе. I За друштво број 5 Вох 2011 sт. А. РиеБЈо. Соlо. Јово Павлниа, претседннк Исо Томковић, тајник ПОЗИВ Коло Бр. 26 Одлуком м споразумом братских ИЗВЕШТАЈ Д. Бр. 92 I Годишњн извештај С. Д. Дру штва “Зора” број 92 СНС у Али-1 квнпа, Па. за 1938 годину: Примитак: 11здатак:1 Јануае $166.53 $311.21 јФебруар 198.03 198.56, Март 168.02 151.101 Апрнл 186.42 167.22 Мај 196.91 167.22 1 [Јун 179.90 174.79 Јул 150.50 121.04 Август 201.57 171.30 Септембар 741.78 680.77. Октобар 251.30 172.32] Новембар _ 160.55 175.82 Децембар _ 237.52 262.29 друштава управа од. бр. 7 н бр. 25 СНС као н старатељства кола решено Је да се одржн дан посве ћен овом колу н то: ведеља 26 фе бруара 1939 године. у халн Српске иркве у Вилмердннгу, тачно у 2 сата после подне. Овнм се познвају родител>и н старатсљи деие у нашем подмла тку. да заједно са својом деиом— члановнма поаилатка—нензостав- но изволе доћи на овај састанак. На овом састанку прире»>ен је ру чак-банкет у корист благајне ва шег кола, а истовремено биве до говор о бољем раду за коло под млатка, да се ово коло очува м Укупно_ $2.839.03 $2,753.641 Примитакза 12 месеци—s2B39.o3 11здатак за то врсмс 2753.64 1 проширн н да се наша дјеиа упуте да постану добри и ваљани будувн члановн Српског Народног Савеза. Апелујемо на иео наш народ у колоннји, а у првом реду на дјечје родмтеље да се одазову овом по зиву. Немојмо се дијелити кад су у фгтању наша деиа и њихова бу дувност. Прот. М. Шундин, старатељ ћуро Каран, благајннк НА ЗНАЊЕ Д. Бр. 35 Друштво унапредовало за 85.39 Пренос из 1937 године... 1034.29 Укјпно 1 јан. 1939_ >1,119.68 Дуг код чланова 1 јан 227.231 Имовина са дугом_ $1.346.91 (без друштв. инвентара) |б На дан 1 јан. 1939 друшгво броји Е 70 чланова у добро стању. 18 За тачност вођсња друштвсннх;! књига и рачуна Надзорнн Одбор овог друштва много захваљује б.јј рачуновођи Мнли Б. Мнлановнву I и благ. Пстру Ресановиву, као и! претседнику -болеашчког одбора б. Мнли Брдару на њиховом тач ном и марљивом раду у 1938 го днни. 1 Дај Боже да се на њих угледа и новоизабранн Одбор за 1939 г. За све горе наведено у овом С. Д. Д. “Србобран" бр. 35 СНС V Акрону, Охајо, дајс до внања да јс рсшено на редовној седницн, одржаиој 19 фебруара, да сваки члан којн дугује братству два нлн вншс расписа до ндуће сјелниис, т. ј. 19 марта. мора да преда свој иертификат као јамчевшгу за ду говину братству. У протнвном I управа је присиљена да код Савс за стави забрану на његов кредит. Истодобно сс члановима даје на знање да је управа попуњена, и то: за претседннка Надзорног Од бора изабран је брат Нега Симић, извештају јамчн са својсручним потписима Надзорни Одбор дру штва “Зора” м 1938 годину. У име Цддзорног одбора Стојаи Ц. Павловнв, тајннк ПОЗИВ Д. Бр. 122; С. Д. Д. “Југославија" бр. 1221 СНС у Варем, Охајо, познва све своје чланове на редовиу седнкцу која ће се одржатн у недељу 12 МАРТА у 10 сати прс лодне. Драга браћо и сестре, на истој а за претссдника Одбора Болесги ј брат Аркаднја Велемнров, чија је^ адреса 826 Хурон .Стрнт. У слу-1 чају болести чланови нека се о- 1 браћају на његову адресу. За друштво број 35 С. Г. Окљеша, тајннк седниии има да се рсши за добро- јбит нашег друштва. Морамо каи- дндовати дслегата за наше друш- тво, јер се прнмичс Конвенција. Стога јс дужност сваког члана да дође на ову седнниу и да слободно даде свој глас за кога жсли а да ннко не слуша поједине наговара че јер историја каже: ко год слуша »Уђз уста њсгова су празна. За ОПОМЕНА Коло бр. 61 1 Молимо роднтељс деие Подмла- ј тха коло бр. 6! СНС у Саут Чикаго Илниојс, да доставе својс адрссе старатељу кола на доље означену адрссу. Ово је потрсбно да сс у веде тачна адрсса свс дјсие кола у матниу, да у сваком случају управа зна за саоје чланове. Вевн- овај позив ја лично сам одговоран а нико други. Братскн вас поздрављам Н. Лазаревнћ, тајинк Највнше ће те уштедитн ако се упишете у СНС. на нх нема адрсса у матнцн; некн су се прсмјештали више пуга а ннјесу својс потоње адрссс јавилл Тако исто молс се роднтсљн де це који сс налазс нзван друштве иог седншта да шаљу своје уплато нз сгаратоља. Нашс јс »шло Под- ПЛЕМЕНСК А СОЛИДАРНОСТ КОД ВАСОЈЕВИћА Плсме васојевнћко грана сс на троје, нлп н на четворо, јер се јсдан од огранака рачва опет у двоје. Овн “трбусн" како ј рвде кажу чнне такође као неке целннс. Свакн Васојевнћ |зна и за свакога се зна, коме ,А 11 по утледу на сва остадај племсна. јер се у тнм прплнка-1 ма и тпм времсннма ннјс могло остатн ван оквнра: Нскомс је плсмсну, комс бнло, ваљало прнпадати. Васојсвнћн н Аша« ни су сс носнлн међу собом. Ва- ј сојсвићн су бнлк јачи н често прсма Ашаннма насртљнвн. А-{ >ли су сви бољн н увнћавннјн [људи и мсђу Васојсвнћнма н мећу Ашанима раднлн. да нх јсложс н да сукобе нзгладе. а поводс за њнх уклоне. Наро-; чнто када је трсбало раднтн на ј I огранку прнпада. Помало сс о !сећа блнжнм људима нз свога [огранка него оннма дрЈтим. ЈЈДруге какпе всзе, која бн везн вала цео огранак. нсма. Нема чак нн назива, којнм бн сс о- I значавало, да неко прмпада јед !ном огранку, онако. као што сс ।рсчју братствсник означава да I нско прнпада братству. Брат- Јства су, много нзразнтије уоб лнчена. него ови “грбусн". По дела на огранкс ннје никад на- 1 еманциповању ол Турака нли одбрани. Углавном су успевали. 1 да V свима важнијнм прнликама н Васојевнћи и Ашанн нступају I 'солндарно. као једно племс свн као Васојевнћк у шнрсм сми- слу. Али све досада, и сада. по- 1 дела постоји. Зна се ко јс Ва-; шла много нзраза у органнза [јцијн племсна. војној нлн гра- Јћанској, ннтн у јавном жмвоту Јуопштс. Алм јссте једна друга Јподела: На Васојевнће у ужем [смнслу н Ашане. Васојевићн су. у ужем смисду, они који су од јелног нстог градоначелннка Васа. Да лн је тај Васо нскадг у правдавннни постојао. н дз лн су свн Васојевићн од њега заиста, то практично не значн ништа: Васојсвићи су увек нма :лн осећање, да су од исте крвн и увек у важнијнм приликама сојевнћ ко је Ашаннн. И нсма! апсолутно никаква начина. да' Ашаннн постанс Васојевнћ, нли да Васојсвнћ престане бнтн Ва сојевнћ. Ни дандаши то нијс баш сасвим снтница у животу ових људи и њиховнм мећУсоб« I ним односима. јс лн нско Васо јсвнћ илн Ашанин. Има људн, којн су на тој подели н супрот ностн, направнли добре полн-! тичке каријере. н има људи, ко-1 1Н су. засннваЈтћн свој полити чки рад на тој разлнии рхтин- I лн туђе полнтнчке карнјсре н успевалн у томе. Та подсла свс ј внше губи практнчнн значај, те. иеће внше ннкад моћи битн по-1 вод каквим великим сукобима.' Али ће остатн. јпонашалн као људи, који су ол нсте крви. Бнли н осећали се повезани међу собом као пле меницн. Ако су који пут забо- I рављали на то, бивало је то са мо у њнховнм унутрашњим од носима. Према спољном и не пријатељу и пријатељу иступа ли су увск као солидарна цели -Iна. Чак и према истокрвннм н I једновременнм суседннм пле менима. Обично тако и према Ашанима. са којима су много !измешани у беоанском срезу и доњем делу андријевачког. Већн дсо Васојсвнћа прнпада пределима зеленог шумског по-1 јаса. Мањи, онај у коме је васо-1 јевићка старнна. всћ прнпада предс.тнма љхтога крша. И клн ма је друхча: Селнма с јсднс стране трешњевнка кишу доно си ссвер, а селима с другс стра-, не југ. Раздвојенн су Комовнма и огранцима Комова. Већ вишс Ашани (Хас Хашанн) нли “Србљаци”, како нх са нешто омаловажења хоће ВасојевиН ;да назове, досељени су нз раз |Них племена. и.тн су старннци. које су Васојевићи при досеља вању затекли. Али нису племе ници по крви. Живе измешани са Васојевићима. Васовим по томцима немају неко своје издвојено земљиште. Немају посебних “планинз", ннти по себних сеоских шума и нспаша. Нити јасно издвојене своје ка кве посебне историске традици је. Али су се н они бнлн пома |ло уоблнчили готово у једно племе. То због Васојевића да би се боље бранилн од њих. немају нн заједннчких планина. 1 нити заједннчког средишног; свога града, нитн су у слнву исте реке, па ни истог мора. Е-! кономски н трговински су упу-1 ћени на три разне стране. Па н пак Васојевићи сви узето у ширем смислу н Васојевићн и; Ашанн желе и сад, као што су хђск желели. да су у истој; административној јединицн. Да: племе буде основа свима орга низаиијама. Ако већ нс могу да буду сви у истом срезу, пошто ј је то простор повелнки. нс же лс да буду раскомадани н доде- ј љени срезовима нсвасојевић-! ким. У ратовима су чинили две ј бригаде горњовасојсвићку и доњовасојевићку, али увек тежили да те бригаде буду је- дна уз другу, као што су и би ;ле. Од те племенскс прнпадно- ТР А Ж Њ Тражим мога брата Дану Вуко јбратовића, нначе званог Дане Баиоа, родом из Грабушића, кбр. 88. којн је отишао у Америку још 1905 годнне. Молим да мн се јавн, Iили ко би знао за њег да мн то јјавк. Биће му много захвалан Урош Вукобратовић сти не могу да се отргну нн љу ди образовани н учепи. И нај- ј бољн мећу школовании људи ма. они који нису насртљиви према невасојевнћима, ни нс- 1 праведнн, имају свој племевскн! понос и чувају традицију. Мно-. ги и од школоваиих људи буду Грабушнћ 88 Ксрениоа, Лика Југославија (феб. 22-23-24.) и неправсдни к пристраспи, ка да што нмајуда судс или да го-1 ворс што о односнма нзмеђу; Васојсвића и невасојевића. Не-1 васојсвнћи се на то жале и са да. И најученији Васојсвнћи, ј којн поживе десетинама годи на у свету. сачувају свој карак-1 теристични васојевићки нагла сак. У свсту Васојевић осети нн- ОБРАТИТЕ СЕ НА НАШУРЕД У свако доба можете купити кли продати ваш посјед у Југо слиији, Пишите или дођите у мој ури И добити ћете потребнт податке. Израђујем све правне списе од пуномоћи до опорукс. Страдалниии на ралњи нли ина че добију савет што да раде и како да поступају у свако доба. тимно свога племеника, ма он бно из Васојевића само по сво-1 јим прецииа. У време црногор ског режима чиновници. који' нису били Васојевићи. прили чно су се тешко сналазилн међу њима. За спорове нзмеђу Ва-' Моја писарна служн нашем на роду кроз последњих 30 година Пишите или дођите особно, мн ће мо и ваш посао уредити на вашсу ђурђевн Ступовн на зсмљн јшту. које су Васојсвићн рела тнвно скорашњнм насељавањем заузелн, око њих јс гннуло це ло племе брансћн нх. тс их јс примнло н усвојило као једно од својнх најважннјнх морал нкх срсдншта. И Комове нека- ко помало свн Васојсвићн осе- ћају својнм Зато. ваљда, што Iсу билн сви заједно, кад су се око њих крвили. Сад им већ нн та планнна није зајсдничка, плс менска. Комови су сада планн на само Љеворечана, Краљана и Кољушана, алн нн њих зајс дно знају се мсђе међу њима исто као н међе са иноплеменн цнма Кучнма. У односнма изме ђу Доњих Васојевпћа, којн су прнпадалн Турској до годнне 1912 н Васојевнћа црногорскнх било је пе само солидарности нсго и некс нежностн чак. Кад бн сс забуннла “нахија", кад би напремасс угледалн како огње ви и дим обухватају полнчка села што је бивало сасвим често онда всћ внше ннко и никад ннје могао спрсчитн цр ногорске Васојсвнће, да се н о ни ухвате у крваво коло заје дно са браћом са онс стране гра нице. Војнннн и официри наро дне војске кршили су војну днс цнплину и ускакали у Турску у [органнзованнм војннм једини цама да се бију; официрн губи-! Iли чинове и ишли у затвор. По- I литичке обзире, које је морала 1 имати црногорска влада, Васо-11 јевићи ннсу уважавали; наред- ј бе о мноовању ннсу поштова- I 'ли. Ко би и могао бити од Ј Васове крви, а гледати мнрно I како се онамо Васова крв про- 1 сипа Ха, ко је Васојевнћ! Ј Има пуно доброга утоме осс- Ј ћању племенскс заједннце. Лак ше него у крајсвима. у којима 1 тога осећања нема, може се у- ^облнчнти једна заједннчка во- >ља у народским пословима. Мо- Ј јже бити народских покрета, а ие саме галаме н хуке. Има јав- Ј но мнење у тој заједницн, при- лично уједначено и прилично Ј јако. По неки пут н рђаво ори- Јентисано и рђаво обавештено, I али је боље н тако, него нерсд и дезорнјентацнја у јавном I миењу народском. Боље и тако, I него да се замрси све и да ло |Стане иејасно у народским ма ј сама, шта је срамотно а шта похвално. Зна се ко је ко и ко |је за шта у Васојсвићима. Ако се то не зна сасвнм правилно, ;јер су се ллемснски и братстве |ничкн моменти изукршталн са 'новим политичким и партиско полнтичким, зна сс бар лрили- Савез Је дао нзраднти за друштва нарочнте књнге за вођен»е књнговотства које су врло подесне н практичне н употрсбом нстнх мовн ће се воднтн што вева тачност у раду друштва. Те су књнге ове: 1. МАТИЦА. Ова кљнга се састојн нз корниа и лнстова коЈн се лнстовн могу по вољн долаватн нлн валнтн према потребн. Цена је корниама $2.50 а листовима сваком 2ц. по комаду. 2. ГЛАВНА КЊИГА РАЧУНОВОћЕ. Ова Је књига уде шсна да се на седнниама убнрају уплате од чланова редом, те се на основу нсте може на крају седнние закључнтн н знатн колико Је новца убрано. Цена Је овоЈ књизн $3.50. 3. КЊИГА БЛАГАЈНЕ. (За рачуновођу н благаЈннка.) Ова књнга служи да се уводи прнход н расход н врло Је Једноставна н лака за вођењс. Цена свакоЈ књнзн $2.75. 4. ЗАПИСНИК. Ово јс једноставна књнга за вођење запнсннка, којој је цена $2.00. Б. КЊИГА ЗА БОЛЕСНИЧКИ ОДБОР. Ова књига слу жн за вођење полатака о болесниннма. Иена SI.OO. Ове су књиге повезане у тврде н јаке корице са лнсто вима од доброг и Јаког папнра. На свакоЈ књизи налазн се нарочнто упутство како се дотнчна књнга води. Друштва која желе да уведу добро књиговотство и што бољн ред, нека се што пре прнјаве са наруџбама и означе коЈе књнге желс, па ћс нм се одиах послатн. Све нпруџбе трсба слати на име Савеза. “СIА 8 КА^АОЕ" “ГЛАС КАНАДЕ"је новина незавнсног јавног мишљења Југословенског народа у Канадн и Америци “Глас Канаде" брани иптересе нашег исељеног наро да; подиже му име, част н углед. Он је неустрашив побор ник Југословенске ндеје и неуморни пропагатор слоге и љубави Југословенског народа у Канади и Амернци. Претплатите се на 'Тлас Канаде" и препоручите га својим пријатељима. Будите његов сарадник и поборнни Југословенске идеје. Цена је $3.00 годишње. СЕАB КАМАОЕ 118 SАСКУIИ-Е SТНЕЕТ ТОНОИТО, ОМТ. "ДАЛМАТИНСКИ МАНАСТИРИ” Написао БОШКО СТРИКА У овоЈ лепоЈ књнзи опис Је свих далматннски* манастира. Преглед историЈе ДалмаинЈе н Боке Которске са миого слика н ^Цена Је књизи за Америку ЈЕДАН ДОЛАР. Ко наручн пет илн внше књига, добива попуст за двадесет проиената. Ко жели да му се пошаље књига, нека заЈедно са наруџбом пошаље новаи на пнсиа, чнЈа Је адреса: БОШКО СТРИКА Прерадовнћева ул. бр. 22, Загреб ЈугослинЈ« ј чно одређено одрсђснијс не го у срединама аморфним, не органнзованкм. За ово двадс- сет последњих годнна Васојс вићи су држалн два племенска јзбора, који су већали о најваж нијим ллсменскнм пословима. Всћали по народски. Знало се ко трсба да позове те зборовс и кога да позовс, а кога не. Нн је то било по рангу кош дајс службена хијерархија. Плсмен ско јавно мнењс прнмило је и одобрнло и органнзацију збо рова н одлуке, иако то ништа I није било озваничено. ПРЕЛШЊЕИАКТИBНOСТ ШНОВА Многи члановн Савеза жнве у Једном месту лужс времеиа па н неколнко годнна. а у друштву су у другом меиу које Је удаљсно од места у коме жнве. Било бн корнсно како по са мог члана, тако и з« друштво у месту у коме такав члан живи, да члан прсђе у друштво у мссту у ком живи, да на таЈ начии може поссћивати лруштвенс седнкис као и аодитн бригу о РУ Такође члшовн којн жнве у Јелном месту и гакође су члановн друштва у нстом месту где жнвс, па желе прећн у друштво у другом мссту гдс НЕ ЖИВЕ, греше, Јер то не служи на корнст нити њнма, нити друштву и то значн уклањати се од рада за корнст свога друштм, Члан који не жсли да уче ствује у друштвсном раду, иије добар члан друштва нн Савеза. Зато је умесно ла чланоии похађају редовио своје друш твене седшше кад јс то нкако могуће, јер интсресујући сс за друштво, интсресују се н за сзмс ссбс. Јер, ако нс воде бригу о своме друштву и своие Савеау, може се догоднти да лође друштвенн рзл у руке људи којн ће наиети штету друштву и Саоезу. Зато солки члан трсба да Јс актнван у своме друш тву, бно он нлн не био у лруштисној упрввн Сретен В. Вукосављсвнћ. ШТИМПДРСХЕ РЛДОВЕ нзрађује најукусниЈе н наЈбрже уз умерену цену ШТАМПАРИЈА “АМЕР. СРБОБРАНА” "АМЕРII КА Н С Кl4 СРБО БРА Н КЊИГЕ ЗА ДРУШТВА