Amerikanski Srbobran (Pittsburg, Pa.; Pittsburgh, Pa.) 1906-Current
September 22, 1906

Page 1

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ЧЕТВРТКА на 2336. САКBОН BТК. РIТТBВБВ.О, РА. м ЦИЈЕНА МУ ЈЕ:\ За Сјевор. Дмерпку, Канаду и Мексмку нагод ГООO За 6 мјееецм Ј $-^-'SOO 5® 5$ ЗА ОСТАЛII СВИЈЕТ: На једну годину SГ6ОO На 6 мјесеци s—'7so'$ —'750'

Сви чланови Савеза „Србобран“ добпвају лист. ОРГАН СРIГСКО-ПР АВО ОЛАВНОГ САВЕЗА ~С РБОБР АНА. Бро| Ншпћег 36. УРЕДНИК МИЛИВОЈ БУЗАЏИТ. напшаи п. с. „СРБОБШГ'. Србп радници у овом мору туђипштпне створише си прије пот година раднпчку органпзацпју, која носи дп чнопме ~Србобран“. С’ даиа на дан напредујо узданпца радничка С/ П. 0. ,Србо ■бран", свакпм даном се у његово коло хвата Срба дијапзсвпју крајева, и јача јућ и користећ папаћеном Србину раднику и њиховпм породицама, којо чосто нута лесретппм случајем пзгубе ■свога хранптеља и брани теља. Многу је новол»у ублажио Савез ~Србобран“, многп је н»огов члап у нуждп и бо лестп, уживајућ помоћ, бла гословио час, кад су свјеснп Срби радници преглп и ое новали дични Савез ~Србоуди, који су сами неудружени натили и трпплп, који су као разбита војска на бојном пол>у тра жили утрчиштапо туђим кућама, по туђим органи зацијама, које су истина Срб раднпке примале у сво је коло, но у њима се Србип осјоћао туђин, осамљен, јср је ~туђа куђица туђа сло бодица“. Ево с’ ових разлога прије пет година основапи Савез „Србобран“ цодигну се и процвјета тако, да је да* нас ирва и највећа сриска организација у Америци. У његовом колу осјећа се Ср бин радник спгурап, да му у случају несроће иородица сТрадати неће, да у случају болести неће пасти својој браћи на терет, да ће га браћа у случају смрти до лично до смртне раке спро вести и сахранити. Но исалостан је онај Србин који со брине само о себи јг о родбини својој, а не брине се- о свему Орпс^м Роду и о напретку свега Српства нашега. Овакоме Србину, који хоћо да ее о дужи сјени 6нИ јупака, који су брансћи слободу српску на Косову листом ивгинули, пружа се жјбпа згода за ро дољубиви и по Орпство ко ристни рад, ако со упишс за чланаОавцза „Србобраи?, ако ступи у коло они људи, којии’ језадаћаломоћибрат ЖРБОБРИН Огласи, потражбе, захвале и остало по одређеној цијени. Рукописи се не враћају, неплаћена писма се но примају. Рl№ђигд, Ра. ТћмгаЛау 4. Осlоћег 1906. РПВБIBНЕК АМБ РК О РК. I ЕТО К. BЕКУIАХ OК.ТНOПОХ ЗОСТЕјТА „BКВОВКАМ“ брата, помоћи да се у овој Фуђинп попоспмо п дпчнмо милпм напшм именом срп скпм. Вјерујтс нам драга браћо, да на данашњи дан не мо жемо наћи довољно ријечи, којим бп далп одушка ве сељу срца нашета, шаљући вам радосне гласе о напрет ку Савеза ~Србобрана“, ко јп ће гласп развеселитп све Србе од Пензплвански поља до, Калифорнијски гора, од снијежнп брда у леденој Алекп до пространи поља у равном и топлом МехЈси. Од Нове Године до дана шњегадана порастао је број Савезни чланова за равни петнаест стотина, а основа ло се двадесет повп Брат става. У оним мјеотима и државама, гдје до сада нпје било ни једпога члана Са везнота, оснивају се Иова Братства, у која ступају сложна браћа и еестре. Ових су дана честите се •стре Српкпње у Капзаз Ску Капназ основалс сестринство ~Св. Мала Госпојпна“, које је примљено у С. И. С. С. 19.9. (2;Х.) под бројем 98. Одјелњ Срби Црногорци, наста њени у мјесту ТопЈраћ, Хе \уае ис пуно на корист вашу и пашу исвогп Рода Српскога. Несметнито с’ума браћо, да нома светијо и српскијО дужности, него помоћи сво брата, помагати оне уста- м ПИТСБУРЕ, 11Ј.ЧЕТВШК, 22. СЕПТЕМБРА 1906. ВЛАСНИК И ИЗДАВАОЦ СРП. ПРАВ. СЛВЕЗ „СРБОВРАН". повс, којим је прошпрењо и одржање милога нам Срlт ства прва и највећа задаћа. АМЕРИЧКИ ЕКОНОМ 0 БУДУТНОСТИ АМЕРИКЕ.

(ПаставакЈ Чет ир и врс л а бог ат ст ва. Мп пмамо четпри врела, из којих се даде црпсти бо гатство. Из мора се вади само 3% човјечјс хране. Шуме, којс су пекад биле велпка баштина, брзо изче завају. Јор шумски проив вод служп само за градњу кућа, то га можемо сма тратп еамо нузгродним про дуктом богатства. Његову судбину можемо радпје у зети за прпмјор. Ми смо у чинили са шумама псто, што чишшо са проостатком нашега капптцла. До два дееет тодина, мбћуКе, д» не будемо имали са источне стране Коску ‘Мопћипз нп какове шуме, то можда ће мо тек тада зафчоти радити око новог досађивања. Штоседиже пз рудокопа, то сс педа вишо замијенптш Подзомпо богатство, што со кроз вијековс вади, мора једнога дана свршити. Ко ликоћа му јс но прилицп математпчпо лимити.рана. Упораба ове прам будућпм упорабама мора нас мпого вишо забрипути, него рје шење каквог трговачког прорачуна. Чудноватијо јо још то, што народ, који јо всћ го сподарски иропао, ипак ово прогросивпо исцрпивање драгоцјоних пзвора на сво страпо разглаишва као три умф подузетности и мјери ло народног напретка. По риодично се •бјолрдањују рекорди умножавања при хода, којих со до сада није сномињало и наилази се цд опће одобравањо. Кроз 44 годино ми ћемо наићи на нужне употребе од више него 200 милијуна душа. Прије 25 година Сјод. Државобројитћеl3o,ooo.ooo становника. Гдјоје тај на род, који нема тамних сјона и воликих стараца, него са мо младо гонорацијо, која ступа к’ мужовној доби, којој ћо со морати дати по сла, а како ће сс уздржати? Ако со на ово јоданпут бацп рефлектор, ми ћемо припо- Инати но само просту шпе кулацију, негб ћомо још џи дјсти оно страшно обличје костура, којо со приопода бља пеџаноелоппм, неспрот пим и Мрскпм људпма, који лутају путовима у нади, да ћо наћи круха и кров. II апучи ва њ е с е н'е можозаи ријо ч пт ц. Ми но можемо уприлп чпти будуће ирплике ума њнвањем помножавања ну чаиства. Наравно умШожа вање рођењем ћо шшредо вати. У кретање омнграције и да бп смо хтјолп, ми .со не можомо у п литатп; могли би смо само пазптп на мо ралну п званичну спосеб пост. Безобзира па милнјун и по усељенпка, који годи мпце долазе амо, скоро за сво мушкарце и жонске, ко ји радо Ван града, није била нпкада таква оскудица рвд ника и боља плаћа као што је данас, Имвграцнја се за уставља веђином по већим градовпма и тако умножава потребу радника изван пср!. Фарме узалуд траже рад ника. Жсљезницепри своме разграњцвању мбра да до бију радника узнајВпшу ци јену. то (т штлазидобар дио таковнх, којп пусте радњу нотом со дочепају путнпх трошкова, да со могу про солптп од једнога мјеста на друго. Фармери врве на ра дничким агенцијама да до бпју тежпка, тс више пута моЈају платитп јодпом ски талицп наднпцу, као штосо пигђе другђе но плаћа. Ис цр пл> и в ањо на ш ога угл*оиа и жељеза. Два велика подвомна вро ла, полазоћи са господар скога гледпшта, што оу не опходно потребита човјечи јој удобности д напретку, јесу угљен и жељезо. Нпко но можо јамчити, да ћемо више од сто годипа вадити моћи ив угљенокопа нотро бити угљоп, као што га цр пимо данас. До тога доба неће со још исцрпдти сав материјал, али сшо, што преостане, бит’ ће) лошијо врсте и морат’ ће га се ва дитп из великих дубина и из одаљоних мјоота. Не само то. него ће му и цпјона по нарасти, тако упораба ис тога за гооподаротвене свр хе као и данас, бит’ ћо можда номогућа. Компетентни оу геолозп, прорачупали, да ће наш из воз угљена. моћи још за је дно стољеће наткриљивати Европу. Сјед. Државе вадо годимпцо 350 мплијоЛа тона угљсна, што одговара 40 до 50% своукупиога овјетоког производа. Интерс жељова у по г и б е љ и. Жсљозна продукцја јо у још воћој пртибељц 6д у гљенђ. Подземиа окладишта жељеза потпуно су ивтра жена кров ово двадесет го дина, њихово су се границо ОКСАМ ОК ТНЕ BЕКУIАК ОКТНОТЗОХ BОСIЕТУ „BКВОВКАМ“. означиле и прорачунала се је такођер могућа продук цпја истпх. Струковњацису прорачунали, да су све по знате руде ископано и дасо из њих до псдесет голшш неће моћи више вадити жо љезо у данашњој мјсргг- У год. 1950. мп ћемо со паћи без жељеза. Домаћа потреба жељеза за народ од 200 ми.шјупа душа бггт’ ћо у посједу дотичнпх друш тава. Мп немамо другот ма термјала, којпм бп смо боз већсг трошка могли замијо нити жољезиу продукцију. Не само жељевна индустрпја него ћо сав пндустркјалпи наш жпвот, који со данас ослања па јефтпној продук цпји угљена и жољеда, у мањпти и знатно иретрп јетп, Погпбељ, која прпјоти: нијо далеко; она прнјотп данаш њој генерацији. А гдје јо и један само знак приправе ЈI|ХГГII томс Ако птко држи та прорц* цања фантастичннм, нока погледа Велику Брптанију. Онај народ није протјеравао као што претјоравамо ми, јер нијо силио пзцрплива њем својих извора помоћу тарифа забране увоза и пријо могао сурплус свага стапо вишта пораздијелптп гго ци јелој зомаљској кругљи. Уз то упрла је своје силе у другу форму индустрије, о брађнвајући на торот прво своја зомљишта. Њезмна жељезна залпха данас је скоро изцрплена, Она је прпнуждона уважати сиров материјал илп затво рпти своје пећи п творнпцо. Њезин угл>ен со вади исз иај дубљих положаја. Ови трош кови штете тржпшту, уиа њују и промет -у коликоћп и корпсти. Сад се је текпр почело сустезањем. Већ со данас у свакој улици у Еи глеској чују увдаои иужде и потробе. Око милијунппо л>уди впди се безпослено по градовшк и чују се н»ихоии патетични уздаои: Вапш уоцг сћдгћу, ^уе из хжгогк", што нас брига за вашо доброчинство, дајте паи’ рада!“ И овоје текар во четак те индустријалпе промјоне, до које ћо посвуда доћи због неспротне ннду стријалпе упорабо п ући штавања природних пзворд, Пољодјел ст во ћ е бити кона.ч ни' пзво р. Сваки је народ међутцм прнсиљон, да коначно онот мора рачунати на продук цпју вомљишта. oво јојо дипи пмотак, који пе гпно и којп со можо овођер уво требљавата. Можемо дакло казати, да јо зомљишто јо дини извор, на којЦ се можо МТЦУОЈ ВБ2АБ2IСН ЕШТОК.. човјечапство *да бслони. Сад ћомо видјети, како је парод у СјОдпњеЦим Држа вама побтупао с’ овом сво јом највећом обраном и- нај пзаСЈравијпм даром. Ово јо најггрво агрпкул турна зомља. Са њезиним со ј е вомљиштем псто ш тако поступало, као са шумама и мииералнпм пзворима, само што со Iшје могло доћи до уништења истога, будућ да се зомља даде дуље вре меи а. пзрабљивати. Безоб вирна раздиоба пзмођу оних поклепнпх, који су сс тра жилп, запосједнуће великих просторија за пашњаке, све је то отело добар дпо народног баштинства. Сјамо половица приватног землпштадо сада је обра-, I;еиа. То обрађивање не даје ппти половпцу произ вода, што би се пз тога зем љиххгта дало исцрппти. Туј се само сваке годпне по вргино обрађује, гледа се само, Iсако ће се бржо обра дитн, ада се нпти не по миилља па рацпјопално об рађивање, нитп на тешке последпце, које могу заде свтп нашо потомкезбог ова ковога поетупања. Огроман прпраст 11 уча нс тв а. Од год. 1860. до' год. 1900. пучанство је понарасло од 31,0 00.000 до 76,000.000. Кроз то доба се је пзорао ве лик дпо пустопш, али је површииа необрађсна зем љнхпта у сјеверо-атлантич ким државама остала пста. У јужпим атлантичким др жавама, и ако пмавише зе мл*ишта, ипак површина обрађопа земљишта умањп ла се за впше од 2,000.000 рала, што нам најбоље до казујо вриједност зомљпшта Свакомо пољу, што се брижно обрађује, треба да вриједноот годимице расте. ■умнтње народа, при раст градова и тржишта и развитак промјене у пољо дјелству услијед великога насељивања морали би оси гурати волики напредак гдј етод се ртворе’ нова зем љМххпта, уз ниске цијене зе мл»иш|)а, уз нпзке цнјене превова, врнједноотмора да расте, гдјо се обрађивање рацијопално обавља. ТСроз двадесет година, од 1880. до 1900. овеукупна цриједпоот фарма са кућама сиањпла се је усвакој др жа,:ви, изузевшп Маззасћи-, аећСз. Свсукупна ивгубљена врххједпост земљпшта у ово десет држапа, којо се убра јај У Мођу нај нросвјотљоније пзвосн ппше од $1)00,000.000 Напокон велика п плодна 18 BПЕП ВУЕЕУ ТНИКбОАУ а! 2336. САКBОМ BТК. РIТТBВНКС, РА, BЏВBСКIРТIОМ КАТЕB: МогО* Ашепса: Опе Уеаг.. o'oo 0 81х МопЕћз s—'soo$ —'500 ОТНЕК СОI Ј»ТКIЕB Ш РОBТАЕ Г^ТОИ: Опе Уеаг o'so 0 81х МопЕћз s—‘7s$ —‘75 0 АЈуегћзш# гаЕез, з*чћ оп аррћсаНоп. Година УеагЕ држава ОћЈо спала је за вшпе од 60.000. У новим западппм зем љама, гдје се некоч.вадило 20 до 30 бушела жпта по ралу, данас се невадп више иего од 12 до 19. Слободно се може казатп, да је ово право израбљивање земљи шта, као да је земља одјело, што се ношњом доре. Ако се буде пзрабљпвала земља, мајка људи, што ћс битп са народом? Чињеница је, да зомљпште, које се рацијсК иално обрађује, .уздржи свагда своју продуктивну моћ. (Свршпће ве.) ВИЈЕСТИ ИЗ ЕВРОПЕ. Ј Земљегдје живе Срби и Славенп. С Р Б II Ј А. „МОкнТмС РОBТ“ 0 ПУТУ КРАЉА ПЕТРА I. Лондански „Могптј РозЕ“ ппше: Крал> Петар се је ових дана на пароброду одвезао нпз Дунав и то дуж угарског терНторија. У Ср бпји је то побудило свеопће огорчење, што угарска влада нпје сматрала погробним, да' изашаље одасланство, које би поздравпло краља Петра на том путу. Тај је пропуст пропзвеотим већи утисак, штојекраља Петра поздра впло румуњско изасланство кад је прпспјеоу румуњско подручј^^ Србији сваки се ту упадпцу тумачи као не задовољство Аустро-Угарске са краљем Петром. Тим по ступком се крал> Петар очи то нашао поврпјеђеиим, па је пригодом дочека у Него тину употребио прплику, те изрекао говор, наперен протп Аустро-Угарској. МАНЕВРИ У ДАЛМАЦИЈИ Црногорски приестоло насљедник Данило приспио је 16. Септембра у једанаест сати у Дубровник на јахтц, на којој је била из вјешена црногорбка и аус тријска застава. На јахти ~Шгашаге‘ 1 ина евим бро довима у луци извјешени су у част принцу свечаносне заставе. Након доласка по- шао је заповједнпк тврђаве у пратњи частника на кне жевићеву јахту да га поз драви. У пратњп кнежеви ћевој налазплп еу сс гене рални ађутант Поповић, мајор Стојановпћ, бригадпр Мартиновић п кдпетан Бе цпћ. Кад је. кнежевић пза шао на копно, дочекао га јо народ ба бурним клицањоц „Жпвноl“ Кножевић Да нпло упутио сејеукочпјц

Page 2

Страна 2 „АтегЈкапбкЈ Bгћоlт‘‘ 18бие(1 егегу Тћигзску »I 2336. САКBОИ BТк. РIТТBВИКС, РА. 0 0 1 РиВНзћег ап_ љи одличнији изборници одлучише да пријеђу у са мосталну странку. Народпи заступник Светозар Приби ћевић извјестио је о поли тичком положају. Сутрадан одпутовао је народпи засту/- пник у пратњи Лапчана у Грачац преко Добросела, Дољана и Срба. Тако ће и овај котар, који је до сада био тврђава Мађаропа, код наредни избора бпра ти самосталца. У Славонији одржана је скушптина самосталне ст ранке у Пакрацу, на коју је из Загреба дошао народни заступник Буде Будисавље вић. На скупштини се мо тло по одушевљењу при сутни видити,,да јо побједа кандвдата српско самостал пе странке у овом котару, који је до сада увијек у сабору бирао Мађароно, сигурна. ВОЈНЕ ПРИПРЕМЕ У ТУГСКОЈ. Срфијској „Ве черњој Пошти 1 јављају из Јамбола, да је у једрену од послацо преко осам стотина топова. Даномицо да долази .ратна Муниција и војска. У Сдлуну искрцапо јо било преко шест стотина топова, а сваки дап преважају из Цариграда' у Солун волике множкне барута и другог ратпог материјала. Из Цари гр&да је дапа заповјест, да се утврди циола грапица дуж Вугарсдр. Једропски теперал Арпф паша имоно вап је главним заповјодии ком једреиског кора. У Јам болу владр волици помир у турском пучанству, потпто. опђо кола виост, да ћо Тур- ОдА објавити рат Бугарској. ВИЈЕСТИ 0 РАДУ I Г БРА.ТС^АВА. г ♦>*Ч^«»-*ЧМ**"**-** ч, *И» РАДИ ЗНАЊА.. Овпм со пзвјештавају члановп братства ~Св. Јо вана Крститеља“ О. П. 0. ~Србобран“ одјел број 4. у МсКеезрогћ Ра., да, на основу. решења братотвене сједнице надан 3.(16.) Соп тембра 1906. год. у будуће одржавати ћо се рсдовпа сјоднцца сваке прво не кдеље у мјосецу, и то од идуће прво недељо мје сеца Октобра. Тако исто опомНњу се члапови, који со на страни налазе, да изволе своје ду гове братству подмирпти и адресе послати, Даље, рјешено је у брат ствоној сједннци, да који брат дутујо внше од двпје СЈеднцце, нома прара на болесиу потпору, а ко ду гује три Расписа, бити ће избрпсанп из братства. Ово се јавља свој браћи радп внања и равнања. Брат ж Никола Калу ђеровпћ нока што про одговори сво јој дужиости. Обраћајтосо па новог бла гајШша. Адреса је Кеу. ХЛУикlсћеуlсћ Р. О. Вох 314. МсКееброН, Ра. Предсједнпк: АРСЕ ВУКСАИ. Рачуповођа: Ћ. МУСУ’ЛИН. НА ЗНАЊЕ. У огласу овога^Братства цпампаном у задњем броју ~Амбр. Србобрнпа“ наве депоје погрепшо да ћо се сједница овога Брагства о државатп 7. Октобра 1906. С’ тога се даје свим чла новом Братства бр. 25. ~Југ овићи“ на знање, да ће се прва сједница овога Врат ства одржатп 28. ОКТОБРА 1906. у просторијама Српског Дома. Предсјодппк: МИЛ АН МИЛИТЕВИТ, ЈOВАН КOКАНОВИТ, братствени рачуновођа 2808. Сагбоп 81г. «1* КО 2Ш ПОВКO I 81СГКНО I БА МП ЈЦ ЗАбЦУАМ МОУАС а нјеЈпо 1 катаlе (с!оБк) На ти позц ј пека зуој по^ас ронаlје па I BКРBКГ ВАМКП, 2АСКЕВ. АДгеза-: ВЕВВЕ АСЕАМ АиlлсКе Нопвпе. Вlш оћауенГеија па хаћ^јеу ћезрШпо. Г

+*‘^^*+*‘^^*Г^^*+*‘"^4+ BНРBКА ВАВЖА Ц 2АСКЕВЦ, 3 Ј АксЈјзкГ каркаl К 9,000.000 1 Бо баН црlасеп I карка! К 3,060.000 Кегегчтп ГопЈ К 350.000* I* ПОДЛИ СТАК. Ј& I КРАТКА ПОВЈЕСНИЦА СРБА. ДОВА РАСУЛА ДРЖАВНOГ. Од пораза на Марици до пронасти Боспе и.Зете.

Сима Лукин Лазић. (Наотавак.) Овај велики Србин пе имађашо од срца порода, а брата му Вука бјеху убили Турцч. За то дотлот Стовап сазово Орпскп Сабо^ у Оребрницу код Рудпика, и на том сабору свечано прогласи за пасљедника српскога прссТола свога состриИа Ђур^а Вуковића, сродн>ог сина Вука Бранковића. На скОро за тнм, у очи Св. Илијо год. 1427. умрмјо Високи Стован, пошто је‘унравл>ао Орбијом пупих 88 годииа, и дивно освјстлаообраз. .Доспот Стован умријо у својој престопици Беогрпду и би свочано са храњсп у својој задужбшш Маншшји, а сав српс^ки парод зави со у црпо, и горко процвили цад гробом ове по* слодн.о сјајно звпјездо на небу старе државе српско. Одмах по смртц Стоваповој прими дсспотску власт БрапковиВов син Ђурађ, а с’-н>им со оелова па срнском простолу цова династија: ДРУГА ВЕЛИКА ИГРАНК А. С. П. Братство ..Св.Јован Крститељ“ одјел 32. С. П. С. 0. у 8. 8. РШбћвд Ра. приређује надан 13. Новом бра Другу Велпку Игранку у ~BсћПlег’B Сlоске На11“ Сог. 26. &.Јапеßlг. Улазнице за исту могу се добитд у свим мјесним срп ским трговинама. Улазнпца за мушке 50 0, за женске 2б 0. За добру закуску и иићо јамчи одбор. Од мјесни Вратстава 0. П. С. С. очекујемо ббнлан поход' ЦПS oдб ор. ЧП& позив. На Скупштпни Српско нравославне Црквено Оп- Иине у УУПтегсћп^, Ра. одр жано 2. Септембра, закљу чепо јо, да се проглаои, да они колектори, који су до данас право имали колок товати за пашу цркву у ДУИшегсћпЈ?, Ра. да Од дапас право више номају, ауслу чају, ако се поново пзаберу на старе књиге немају прано иовац нобиратп. Сваки стари колектор има своју књигу па скупштину донијети. Исто дајс се па знање, да је знкључено, да ће се сјед нпцо внјећника обдржавати свако прве недеље у мје сецу, попгго тај псти дан ни јодно братство сједнпцв нема, а сваки може доћи ва црквену сједнпцу. Ннднље, позпвљу со свп Срби, којп припадају овој парохији, даизволе паскуп штпиу прпсуствоватп, која ће со обдржавати дана 7. октобра 1,906. (по нов. кал.) Српсио православна цркв. опћина ~Св. Ииколе". АУБшегсћп^-, Ра., 12.1X.1906 Предсједник: ТЕОДОР УЗЕЛАЦ. Тајнпк: НИКОЛА ИВОШЕВИТ. а«~НАЗНШ! Сакупљачн прилога за споменпк Бга. Јована Јбва новића Змаја и српске но вине примити ћоза који дан арке за сакупљаше. Новац ће се слати на бан карску пословнпцу госп. Божа Гојсовића у Јоћпslо\уц Ра. 523. СћебћпИ 81г. „А М Е Р.ИК А Н OКИ ЛС РВO БРА Н‘( б ВИЈЕСТИ ИЗ ПИТС.БУРГА Г И ОКОЛИЦЕ. 5.(18.) ЈСептембра 1906. умро је у АУоокзК-ип, Ра, Стево Девић. Покојник је био члан С, П. Братства Рождество Христово 4 ‘одјел 50., кога је био члан одње говог оснутка. Честцти Девић није ни на својој са мртној постељи заборавио на своје Братство, тер му је из своје осмртнппо оставпо своту од стотину долара. Сахрањон је у присутности братствени чланова, на ново иптсбуршко гробље. Покој му души У недељу 1. oктобраloo6. умро је у Bоиlћ Bкlе Нокрћ Iаl Петар Мудрић, родомиз мјеста Ваинврха, опћиие Јоеипдол у Хрватској. Био јо члан С. П. Братства бр. 32. ~Св. Јовап Крсти тељ", кога су чланови ис пратили покојпикове смртне останке на пцтсОуршком новом гробљу. Вјочна. му памјат ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО „тlшт‘ ^B.B. тггввгкс, ра: »одржава своје редовите. »мјесечне сједнице сваке. .троћо неђеље у мјесецу >од 7до 10 са'ти на вечер. -у просторијама друш >твоппм 2613 Вагаћ бlг. Предсјодник: ’.МИЛЕ ДЕВИТ. Тајник: ЈОВО МИЉУШ. ВИЈЕ СТ И И 3 I АМЕР ИК Е. ®бе88888г8@г?88888888®88888® Бги. ПаЈЈгРадосављевићу лодјољена је штипендија за даље школовање. 41 Педагошкп факултет на Ме\у-Уогк свеучилпшту дао је штнпендију г. Вги. Паји Радосављевићу у ианосу од 500 долара годишње, да мо же продујкитп и довршити н>егове педагошко, психо лошке н антрополошхо науке. Запста ово јо волико од ликоваље, којпм је одлоко ван г. Иг. Паја Радосавље вић по научпицима свјет- Лоза Бран ко в и ћ а, која даде Српству пу но сла внпхјунака и мученпка за слободу српску. Ћурађ јо бпо већ стар, кад је примио владу, и већ се био прославпо у многим биткама као велик витез п јунак првог реда. ВеЕ тадаљи живот Ђурђев био је сама борба и патња. Већ дотлс Ћурађ со бпо напатио мука свакојаких, али тек сад наотају грдне патње и његове п свега народа сруског. Чимједеспот Стеван умро, новп султап Мурат 11. огласи, да је Србија његова земљи и ва тражи од деспота Ћурђа, да му преда деспотрвину. Ђу рнђ одби тај захтјов, а Турци свом силом нагрну на Ср бију, па продру чак'до КрушевЦа п освоје га. У тој по вољи, да би добио ваклопа, Ћурађ уступи Угарској сву Мачву, Београд и Голубац, а за То доби много угарске градоро у вамјену у Банату, Бачкој п Сријему, од ко јихбјеху најважпији: Слтшамен, Стари Бечеј, Куппник Кулппн, Свети Апдрија,'Дебрецип, Сатмар, Сердахољ, Токај.Таља, Мункач, Рац, Бесермен, Мезе Тур, Тур Ково Солпок, Тиса Варњапл, Чонград, Арид, Липово, Торшар, Гелоц, Чертехољ, Вцлагош, Волики Вечкорск и другп, а каснијо доби још и Земуни Митровицу. Уза ово ове гра дове Ћурађ добп велико властелпноке посједо и почо на впх насељавати својо Србе из Србпје, тс со тако још већма умножи оно старо Српство у Угарској. Тако Ђу,- рађ иронесо српоку дедпотску власт па угароко земљи што, (I између с»бо и Турака утиенуУгре,’ који му обо- Еашо помоћ протпв Турашк Међу тпм, Турцп сво дубљо продирнху у Србију ,на очнглсд воликс војско угароко, те Орби још опда иочешо увиђати, да их Угарска но ножо спасти од османлпјоко на јоздо. С’ тбга. Ђура^ мо- скога глаеа, ,-4-који су му, штујућ њсгово знан»е и спрему, далп штииендију за школовање, коју тешко и сппови ове земље добити могу. _Ми искрено честитамо г, Пгњ Паји Радосављевићу, чврсто увјерени, да ће он савладати све пцтешкоћо и своје науке на понос свпју нас дрвршити. МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА. Пошто сам примио шти пендију од педагошког. фа култста на Ке\у-Уогк Пш уегßllу, и до неколико дана одлазпм у Меи’-Уогк да про дужим и заврпшм свбје за почете педагошке, нсихо лошкеи антрополошке шту дије, то поздрављам све сво је прпјатеље, молаћи пХ да ми-одсад питпу наову адресу Бг. Паја Р. Радосављевић Хе\у-Уогк ПшуегбНу Меш-Уогк, ХУазћЈп^оп Bе борбо са Угрпма. Ио највпшо је народу жао бпло, штоје Твртко помагао римско свећенике, који су јавно употребљавалп све мо гуће начпне, да бп сав парод преволи 'у рпмску вјеру. Уз то јоши Турцп све чошће упадаху, па опот заузоше тврђаву Врхбосну п у г гврдишo ео уњој. Видећп дд га Број -косила је нсмпла смртЈ'23. годишњег младпћа Свето зара Кукића. Дана ^l. Сентсмбра исто покоси свр јом кецилом косом 27. годи- ј шњег. младића Стевана Јо ветића, обојица родом из Плашког. Од покојнпка нп Ј*едан нпје био чланом С. П. С. 0. нити и једног друштва. Да се њихови земнп остатци. сахране, моралп су се саби рати милодари, п тако ми лошћу њиховпх пријатеља’ и рођака бише спремљени. и као Срби, по нашем не давно добивеном свеште о. Теофилу Стефановићу бише благословљени и ис праћенп до вјрчпте куће. Лака им црна земља!

Овај жалоснп догађај про будпо је многе Србе млади ће, те као и стариЈ'е људе из оног сна, којпм све до сада спаваху. За идућу брат— ствену сједнпцу спрема се преко 29 Срба, дасе упишу за чланове овдашњег Брат ства, те као и С. П. С. С. Браћо Срби широм А м ерик е Као млађем од многијех,. не доетоји ми се, да коме савјета дајем, нитп се ја коме засавјетнпка намећем, већ као Србпн, желио би да сте вољнп што у већем броју ступатп у С. П-. С. 0. у коме сте спгурпп добпти помоћп, било то у случају болести илн какве друге не срећс. 0. П. С. ~Србобраи“ служит’Вам ћемјесто отцац мајке УглеДђјмо се на друге на родноетп, како се органи зирају, како пм народне органпзације напредуЈ'у, па су за то угледнпјп п напре днлји међу странцима. Иа зашто и мп да будемо најгори људи .Запкто да нам се туђин свети и нашом неспоразумношћу користп Сјетпмо се браћо само на шег грба, шта нам она че тири слова кажу, немојмо их наопако тумачитн, па тек онда ћемо моћп напред Сложно браћо! Бог* ће нам помћи! Српскп поздрав! ЈОВАН КАТИТ, бпвпш сабиратељ мплодара за цркву ~Св. Ђорђе“ у Капзаз Сћу, Капзаз. јшГшвш Српско-Православна Цр квена Опћпна у Мш^о Јппс- Ноп/ОШо захваљује се при ложнпцпма за нашу цркву. Сакупљено у Мт^о Јипс ћоп, Оlио. 15'00 НгуаГзко Боћгоlу. Бги§lуо ~lЈакгßпи(sеlßиßоуо“ обзјек ћгој 158.

Page 3

Број 36- Дароваше по s6'oo: Ми лош КАрамарцовић, Јован 1 Подкрајац, Јоћп Ваупз, Есlи агсl МсКТтЛег, Душап Пет ковић, Бржо п Илија Ву драговпћј Сава Радошевић, младп. По 3-00 Мпланко Впш њић, Мпловап Ву.ковић, Ни кола Кларевић. По 2*00: Спмо Живко вић, Јово Дојчиновић, Божо ВАшњић^ Мшно Седлар мл, Раде Хајдин, Петар Цимеша Тјоко Кутнћ са фамилијом, Петар Салић са фам Алијом, ТодеМрвош. Ц6SГOO: Нпкола Витее, Јанко Подкрајац, Јандре Вучковић, Стојан Јуачевић, Никола Вучковпћ, Гајо То мић, Раде Кларић, Илпја Павловпћ мл., Илпја Муњас Илпја Иванчевпћ, Јута 80- рећс, Срђеп Теишић, Ми ханло Цимеша. (Сврпшће ес.) ЈШПШШ За Српеку Православну Цркву у Риећlо, Соlо. Сакупљено у.ВиНе, Моп -Iапа. 5’00: Пејо Фундук. По 2’oo Ђуро Бубало, Стеван Теслпћ, Саво Сми љанпћ, Крсто С. Ђурпчпћ, Јовап Вуић. Перкла и Ра донпћ. По I'oo Кнежевић и Вучинић. Сакуиљено у Апасопсlа, МоШаиа. 5'00: Милош Доднјер. 3’00: Лука Каљан. По 2’00: Ппкола Кукицп Јоврн Тркл.а, Пикола Шиш. ГSO: Мплош Свплар. По 1'00: Ђуро Елаковаћ Јово Вукановић, Божо Про налпца, ЂуроЈ. Леро, Пајо Тркља ч дмитар В. Поповић, Јован Врлшшћ, С&во Јова новпћ, РаДе Диклић, Стеван Допуђа, Андрија Кукић, Ђуро Келач, Псро Келач, Сгеван Петрановић, Владо Петрановић, Пико Вујовпћ. По 50 0: Игњат Миковић, Саво Уљаревић, Ваеил. Га ћина, Илагоје Алексић, Кр птп Л чокриН. г ЈИр Џшг клкг- НОВА СРПСКА СЛОВЕНСКА КЊИЖАРА ВОЈЕ ЈОВАИОВИТА У BТЕКЕТOМ, РА. Препоручујо звој браћи Србима, Хрватим и свим.Словенпма своју н0 В0 ОТВОРЕНУ ЕЊИЖАРСКУ Р А ДЊУ у којој се могу добити св е срп ск о и стр ан е кн>п ге, штампане ћирилицом и латиницом пјесме јуначке народне и друге пјесмарице, приче, басне, романе, поучне књиге за свакога. Највећу пажњу обраћа п тачно извршује поруџбпно из даљпх крајева. Јединствена књижара у Америци (Пенсилванпји),' која има светих икопа српско-православних светитеља и црквених књига. Адреса гласи овако: УОЈО ЈОУАИОУIС, 8. 3-пШг. Мо. 621. ЗТееНоп, Ра. Угри но могу сачувати од Османллја, краљ Твртко најзид призиа султаново старјсшинство и обећа 25 хиљада дуката данка. Оиим заплетом у Босни кориоти со деспот Бурађ СмедсреВаД, те придружи Србији тврди град Зворнпк и цијелу Усору. Ђурађ је тада био у великом иријатвљ ству са Турцима и са Угрима. Лли еад султап науми да поруши Ђурђево пријатељство са Угрима, те запроси у Ћурђа шегову кћер за жену. Ђурђу јс Тобило као гром ин всдра неба, али мораде пристати,- тс лијепа Мара Бранковићева поста еултанија и бв одведена у Једрене. Удајом Маришш Ђурађ. западс међу двијвватре: врло се замјери Утри^а и западу, а ие ублажи Туркс. Јеркад за тим Угри иотукоше једну турску војску на Годомину пред самим Смодеревом, тада султан Муратобјсди Ђур ђа да је он тбме крив и захтјеваше, да му онај прода Смодерево. Ђурађ У истину није био ‘крив турском ио пазу, али Турци силом тражише' поврда да нападну Србију. Кад Ђурађ одби захтјев Муратов, онда силиа османлијска војска од 2001киљада војника групе са три стране, на опколи и само Смодерево. Ђурађ оставн Смо дерево на свомо сину Гргуру, па оа иајмлађим сииом Лаваром прође у Угарску, да тражи помоћи од крнља Длброхта, асредши му син Стеван био со тад затокпо у Тедбену код овојс сестро еултаније Маро. Угри пода дошеЂурђу никакве помоћи. А док се оп тамо бавио, ТурЦ» год. 1489. заузму Смедерсво, па зарббр Тргура Браиковићн иодведу.гц у Једрено, па и Цогц и Стовкиа баце У тамницу. За тим Турци опљнчкају сву Србију’и ©дведу у ропство много Срба, које касније потурчмше и Сакупљено у МагузуШе, Iсlаћо. По 1 '00: Стојан Радочај Обрад Радочај, Јово Коса новнћ, Сава Потровпћ, Мар ко Баста, СнмоПјевач, Вујо Милеуснпћ. СакуНљ^но у МшеДока, Iсlаћо. По 2’00: Раде Бањеглав, Малчин Баста. ГSO Мане Ппдпиовић. По, 1 00( Илпја Прибић,* Илија Перпшпћ, Сава Грао вац, Никола Пав.ић, Јоно Ирибић, Или.а Граовац, Миле Тресиглавић, Јово Иејеновпћ, Илија Жигић, Дане Драгаш, Јандре Божић ЈованПозденовић, Дапе Ра даковић, Пикола Тосић, Илпја Тосић, Нпкола Клп ска, Дашо Мелпћ, Лука Бс кан, Стојан Баста, Сава Ра даковпћ, Иико Орловпћ, Мпћко Репаић, Тодор Ре папћ, Стеван Прибић, Псо Заклан, Дане Заклан, Пава Дражпћ, Лука Дмптрапш новић, Буде Мирпћ, Јово Мпрић, Драган Мпрић, Ппшта Мпрић, Мпле Ре наић, Дане Репаић, Стојан Репапћ, Илнја Бањеглав. Сакупљено у Мау Вау, Iсlаћо. 3'00: Илија РаДаковпћ. Поs2’oo: Милан Радако вић, Милап Бреберина, Ђуро Петричић, Ћуро Хај дуковпћ, Радо Радоћанац. Но sГoo:.Милс Коруга, Јека Радаковић, Миле Ма ћупшћ, Самојло Узелац, Рнде Грба, Мнлан Боснић, Раде Хајдуковић, Давпд Хајдуковпћ, Лазо Дражић, дане Опачнћ, Зекнн Боснпћ Илцја Узелац, Којо Кри линпћ, Јаков Иавпчпћ, Марко Обрадовић, Вид Ње гован, Јово Кобановић. Сакупљено у Реlег.чоп, IЊаћ. 3’00: Јово Маравпћ. 2’00: Никола Жигнђл По Гsб: Максе Прица, Мићо Стојановић. По 1 ’OO Михајло Бига, Мићо Ковачевић, Јово Ја њатовић, Алекса Жакула, Анте Банић, Никола Банић НOТЕI SАIOН лOЛПСагSОпB(г.S.B. ^olЈo№ђигд, ₽а. По 50 0 Мпле Жакула, Раде Зјача, Милап Иенадић -Миле Ковачевпћ. СРПСКА ЦРКВЕНА ОП ТЛНА. За Упрову: САВА РАДАКОВИТ. (Свршетак.) 0 Е Л А С. Послије смрти МАНОЈЛА ДЕСПОТА умпр. оружн. стражмештра, кбр. (19. из Бунића (код Пе ћине Хрњакове) продаје се кућа са покућством, шТала, шљивар п- земљиште преко 10 (десет) рали са цијелнм господарственим оруђем. Ко би ово хтпо купитп, нека се обрати на МИЛАНА МАШПТА, пароха у Бупићу. 0 Г Л А С. ПРВИ „ПРИВРЕДШIКОВ“ САЈЏАЈА II ЗЛАТАР РАДИВОЈ МПШЉЕНОВИТ 2524. Сагвоп 81гееђ, 8. 8. РIТТBВIЈК.С, РА. Проднје и поправља с ваков рс п е аме рпка н !ске сатове, златно п сребр ен е ствар и, то изра ђу ј е зла тн о пр ст ење са знаком С. П. С. С. уз најјефтишцу цјену, ито: s’oo, $5-50, so’so и s7’so Тко жели на захтјев бнјелп камен, плаги I'oo више. Исто продајем говореће машииеса равновреним срп ским пјесмама п музикама. начинише од пшх своје јшвичаре. Тада Мурат ослијспп оба своја шурака, Гргура и Стевана Брапковића. У ,исто вријемс ударишо Турци п на Восну, то изнова утврдпше своју власт над краљем Твртком, Од свих Ђурђевих земаља сад још само Зота бјешо слободна. Видећи, да сс ничему не може нцдатп од Угар скс, дссиот Ђурађ оде у .Зету и пастапи се у граду Бару. Али Мурат затражи од Барапа, да му ивдаду Ћурђа, то Ђурађ пребјегно у Будву. Отуд одо у Дубровпнк, а кад га Мурат*и тдмо потражи, оида сс врати опот у Угароку и поче изнова наговаратћ угарског.краља, да удари на Туркр. Јћдва једном крену се угарска војска. Но Турци је проухитре, па упадну у Угарску и иродру До Сибпња. Али ту их у два маха мотучо сибпљски војвода Јован Хуљади, кога јо српски народ опјовао под имоном.Си бин.апин Јанко. Сад деспот Ђурађ дигне на оружјо 25 хиљада угарскпх Срба, а тој војсци придружи Јанко 15 хиљада своје војске, иа заједно упадну у Србпју, Деспот Ђурађ и СибшвнниН ЈаПко у брно освоје од Турака сВу Србију и продру чак до Срфије, па освојо п тај град. Ђурађ јо хтио да гони Турко и даљо, али Мађари по хтједоше, ного со врате, а Ћурађ оста сам са својом вој ском. На Iфолазу нреко Оуво Планино Ђурђа сустпгно волика турска војека. Бој се заметпе па Куновици и Србп до ного потуку Оеманлијо, па ,ту погибо и сам главпи војвода турскн. За то врнјомб бјошо скочио па рружјо српски паррд ино другим крајевима и стросао оа сббо ропотво. Тако Ћурађ изпова завлада Србијом и Зетом и аикључн о’ Турцпма уговор мира на 10 годипа, IТо томо уговору Ћурађ оста’ нод врховном влашћу и обоћа Тур- „АМЕРИКАНСКИ СРБОВРАН“‘ Васlе Миsиllп. Ово је први Орпски Салон у s.s. РШбђигд, Ра. У овоме Салону можо се добптп добра.јела ‘п п и ћа, јер је уређоње као у гостпони. Препоручује се браћи Србима, да има добра г ппва за које треба 5555 потрошаћа. к Дрђите. па видпте!

Теlерllоп 939с. Ј. Нешlок. БАНКАРСКА ПОСЛОВПИЦА, МЈЕЊАЧНИЦА И ПАРOБРОДАРСКА АГЕНЦИЈА ЕВАМК ВO2IС 2338. Сагаоп>. 8.8. Р(№ђигд, Ра. Јсдини сриски и хрватски банкар на sои№ 5Ше. ПРОДАЈЕ ШИФКАРТЕ ЗА И ИЗ ЕВРОПЕ. Једпни заступник за- фрапцуску лпнп ју, кој а јснајб рж а п најб ољ а. Шаље новац на еве стране света, брзо, точпо и јефтино, те у домовину за 12 дана. Прпма повац у похрану са 4% камате. Купује страни новац. Израђује војничко молбе, уговоре пт. д., све биљежничке послове. Једпни српски и хрватскп тумач потврђен су дом, те имаде право радпти све судекс послове. Изнајмљује станове, продаје кућс и земљишта. У овој банкарској пословницн ради босп. Мпле Трбовић овд. НајвеКе ческо-словснско складиште вина, впске, ликера л т. д. Јозерп г. ггееаит, 409 Жа)ег 51г. Ггес! КаПпа, Мдг. Рћћћиг^, Ра. Преко пута Балтпморског колодвора. Стара ракпја (црвена плп бпела) галун по 2.00, 2.50 3.00, 4.00. Дроповица, (импортирана пз домовппе,) галун по 3.00. 4.00, 5.00. Шљпвовица (пмпортпрана из домовине) галун по $3.00, 4.00, 5.00. Биелопли црновино, галуп 1.25, 1.50, 2.00,3.00. Вlаскћеггу галун по 1.50, 2.00, 2.50. Горко желудачно пиће галун поs2.oo, 2.50. 3.00. Пмадсмо на складишту сваковрстног њемач ког, угарског, шпањолског, француског и талп јанског впна. Новац се шаље по шопеу огбег или у препо рученоме лпсту. Од наручбах вшпе од 5.00 плаћамо Ехргезз сами. ТРГОВИН А готовог ОДЈЕЛА. МЊаНа бНрапоуЈса, 2915 Сагмп 81г. 5. 5.. РтаКшгд, Ра. Свој браћи Србпма пре поручам моју новоотворену ТРГОВИИУ СВАКОВРСТИЕ РОБЕ. Зато браћо номозимо свој свога ако ћемо да нам Бог помогпе СРБИМА ПРЕПОРУЧАМО Ј.О.Вцскlеу 426 01атопЈ 51г. РlИзБцг^,Ра. једног од најбољи одвјетника (адвоката) за обране, пар нпце п за све оудбене по слове. Псти је и одвјетник С. П. С. ~Србобран.“ №коlа slјрапоујс Ноlећßаlоп 2734. СЗГЗОП B|Г. 8. 8, РЈПзђигу, Рз. Теlерћоп 9533. Ј. Нешlок. Код Нпколе у салону у свако доба може се добпти свакојака фришка и врло добра пића. Његов салон јо права Српска Кафана. Брате Срби.но! Нсмој да се по свратпш код Нпколе, јер не само што ћеш поиптп најбољеl*а ппћа у целоме Солцају, иећ ће ти он увпјек у сваком послу за разпа извјошћа затребати! llе заборавп кад си жедан кодИиколе, 2734. Сагвоп slг. цима дајшк п ратну помоћ. Тада со вратите пз ропства и п.еговп одлијепљепи спцовп, Гргур пСтеванБрапковић У овој помлавп Турци су страшно опусгплп Србију: градово п села рушпше, палишо и раселишо Цркве и манастиро обесветише и раворише народ опљачкаше, мучишо, убијашо п одводпше у ропсТво. Те сад Ђурађ жпво приону, да се користп углављетим мпром, те да народ и земљу опорави од овога страшног ударца. Алп сад Угри изнова зарате на Турке, па мовову п Ђурђа. Ђурђе но хтјрдо прекршитп уговор мпра, којп му бјеше добро дошао. Он је савјетоВао Угро, да прпчокају, док истечо уговорени мпр. Они не послушаше Ђурђа, него одмах објаве рат. Алп у одсудномо боју Турци тако страшно иотуку п распршто, угароку војску, да у томе боју ногибе и сам краљ Владислав, а Спбпњанпн Јанко јодва со жиц.спасе. Овај бој бпо јо год. 1444 код Варне на Црпом Мору. То бјоше прво Косово угарско. Али воћ послпје чо тири годцно (1448.) Угрп пзнова скупе волпку! војску. С’ том појском Сибињанпн Јанко прођо кров .Србију и падно на Косово. Ту се ваметнб страховит бој, којп по траја три пуна дапа п сврши ое потпуном побједом турском, Угарска војска би сатрвона тако, да ое самд јодан мали дпо спасао. Са остатком бјожаше Сибпњанпп Јанко главом без обвпра, па једва једвпцо износе живу главу. (Иаставићо со.) СР6И!!! ЧИТАЈТЕ И ДОЂИТЕ ДО НАС I ј ПРВА СРПСКА ЉЕЧИИЧКА Т ИГГШТИТУЦИЈАу граду Питсбургу, гдЈо мОжете.наћи љечника којп су по- 1 Ј ложплп докторске пспите и етарој до- мовпни п са истима можете говорпти 1 у свом материнском српском језпку. Ј Нп један ваш љечник не може никада пзљечити 1 ако не разуме вашег језика и разтумачеља болести I о којој му говорите и на којој трпите, те који је по- 2 ј вод псте болести, ако му то ,тако пе разтумачите, да 1 Ј вас подпунома разумије, то вас Псти по свим обећа- Јј њима никада неће изљечити. Ми иМпортирамо све нашо љекове из старе до- т 1 мовине, које приређујемо у нашим властитим ље- 1 Т карнама, тако да смо сигурни проти свим патворинам. I ОСОБИТУ ПОЗОРНОСТ ДАЈЕМО ТАЈНИМ Ј КОЖНИМ БОЛЕСТИМА, а лиечи се без да пре- 1 Т стаје рад. Подпуну тајност'зајамчујемо. 1 Ог. Недап МеШса! Сошрапу 638 РеппАге, Шигд, Ра. 1 Ово је једпна п права српска пнштптуција. I СРБИНЕ ВРАТЕ И СРПКИЊО СЕСТРО 1 ЛЧ_ трговац мјешовптом о Мпе Оеж --в-.! Препоручује својој браћи Србима своју лпјепо уређену трговину сваковрснеробе шта нашем човјеку потребује. Сјетп се „Само слога Србпна спасава СРБИ! којп сте у МсКееsрогl-у пли који г& полазиТе незаборавпте" посјетити ПРВИ СРПСКИ САЛОН У МсКееероЦ Ра. Иг. 616. 4-№ 51гое1 Ваш е г Срб ин а земљак а sача НајсИп, ПРВУ СРПСКУ ГОСТИОНУ у МсКеевроП, Ра. снабдео најизврснијим пићем п јелом. Располаже са удобнпм собама за становање. Идимо за прпмјером осталпх сретнпх народа, којп се држе оног: ~СВОЈ К СВОМЕ Зато Срби пдпте.кСрбину! ЈоНп ВМпег ПОГРЕБНИК 2726. Сагзоп 31гее± 8. 8. РШбћигд, Ра. Србима и осталнм Словенима препоручујем се код погреба, свадба, женидба. Нова кола уз умјерене цијене. У свако доба дана и ноћи на услузп брзој стојпм прпправан. Већ 30 година Надим на задовољство народа. Страна 3 ОГЛАС. Српској Православној-Цр квеној Опћмнп у МсКеез рогЦ Ра. потробан је МГЦРКВЕНИ ПОЈАЦ Исти треба да је вичан црквеном правилу п^да зћа осмогласио пјенпје. Ко јо вољан, нека оо ив воли јавитп на ову адресу’: Кеху. М. ^БКIСНЕУIСН, Р. 0. Вох 314. МсКеозрогЦ Ра., илп још боље дасе сам лпчно предотавп, гдјеће уједно п услово чутп. МсКеезрог!, Ра., септембра, год. 1906. УПРАВА ЦРКВЕНЕ 01ШШЕ.

Page 4

This page's text is still being fetched. See the page, or reload in a moment.