Amerikanski Srbobran (Pittsburg, Pa.; Pittsburgh, Pa.) 1906-Current
June 8, 1906

Page 1

,ИЗЛАЗИ СВАКОГ ЧЕТВРТКА на 2336. САКBOМ BТК. РIТТBВПКO, РА. ЦИЈЕНА МУ ЈЕ За Сјевер. Америку, Канаду и Мексику нагод I’ooo За 6 мјесеци s—-500$ —-500 Л& М ЗА ОСТАЛИ СВИЈЕТ: На једну годину I’soo На 6 мјесеци s—’7so$ —’750 Свн чланови Савеза ~Србобран“ добивају лист. Број №шђег 21. УРЕДНИК МИЛИВОЈ БУЗАЏИТ. В' ПЕТГОДНИПБИЦА Ш С. ћ. САВЕЗА !;ј г „СРЕОБГАН**. 2.(15.) ЈУНИЈА 1901. 2.(15.) ЈУНИЈА 19^^^ ј ~Камосе год окронеш удружују се 1 Т Ј I људи свп могући сталежа у заједнпце !Ј ,1 —јер поједпнце небп нпгда могли до циља доћи. У овпм удружењпма за-;^« V*Ж ступани су малени кроз много, у њима Љ |и се измјењују мпсли насастанцпмап по-; Б Ж: дупире радиност заједнпчкпм радом.“ I; ж м! Јоћп МНsсћеl. Ове длвне рпјечи предсјед ника узадруж^нп американ скп угљенокопача Јоћпа Мl налазе одјека п са глашења у мудрости Срп •скога Народа ~зрно до Зрна погача, камен по камен па лача, капља цо капља Мо ј.ача“ налазе одјека и са глашења у ријечпма једнога доброга познаваоца Срба, ■којп је рекао ~Када је већ дошло на гранццу међу смр ћу и животом, морамо се тргнути и подићи или нас није никада ни било.“ И збиља прије пет година налазио ке Српски Народ у Америцп на раскрсници пз међу смрти и живота. Хр ђаве економске прилике на шега народа прпсилиле су миогога Србина, да је морао оставитп огњишга своји славни прађедова и потра жити заслуге у овој слобо дној Колумбовој земљи, гдје сеје као слаба трска морао савијатп у мору туђпнштп не не заштићен с’ нике ■стране, без своји вођа, без •своји српски свештеника и учитеља. Силнп валп туђинштине запљускавали су еа свију страна несложне Србе, а по јединци почеше се као уто пљепицп за сламку хватати у коло ту^инскћ друштава, очекујућ одтуђпнца помоћи г&ки почеше тражпти у точишта у разним братским Словенскпм Друштвпма, Тдје су пстина прим љени били, али ипак не о нако, како је брат брату по моћ изказати дужан. Несретна размирица Срба и Хрвата бјеснила је у оно вријеме најжешћо, тако, да су се Срби чланови разни хрватски дружтава осјоћали запостављенима тако, дасе је многи врло нерадо упћ сивао за чланове хрватских друштаВа,„.И руска дру штва не хтједоше удовољпти же љи своји Срба ч^анова и ши л.ати расписе Србима члано вима у српском јозику. Неки Срби подвојише у Орп- ЖБОБРИН 4 орган српско-правос л авног сГавеза ~СРБОБРАНА.“ Огласи, потражбе, захвале п остало по одређеној цијенп. Рукописи се не враћају, неплаћена писма се не примају. Pittsburg, Pa. Thursday 21. June 1906. ску срећу, нодвојише да су Срби кадри шта сами само стално започетп. „Нпјесмоми кадринпшта учинити“ могао си чутп џа све стране. Већ се је скоро Српски Народ уми рпо са мишљу ,да нијесмо нпшта кадри“,' кад се по дпше чета младп, одушев љони п ваљанп Срба, којп рекоше свом српскоме роду: ~Све се може кад се хоће!“ Удружимо се Србп, створи мо си друштво, коме ће бпти сврха у случају болести по дуппратп своје чланове, а у случају смрти помоћи родбини својп чланова. У дружимо се, јер је зрно до зрна погача, камен до ка мена палача, капља по ка- пља Морача". И иослушаше Срби савјет своје браће и на данашњи дан основаше Српско Право славни Савез ~Србобран“, основаше прво братство ~Св. Саво" у МсКеезрогЦ Ра., у државп Пенсилванији, а друго за њим братство ~Св. Никола“ у ХУћеНп#, у држави Впрђпнцји, И на све стране простра ни Сједињени Држава ода зваше се браћа и почеше оспивати братства, која су приступала у дично коло Српско_- Православног Са веза ~Србобран“ покре ну се сав Српски Народ многи од они невјерни, којп су говорили ;,не можомо ми ншџта учинити“ поста дошо вјерни и почеше се трудити око напредка Са веза и устрајања нови брат става. И започето дјело би кру нисано велуким успјохом, јер на данашњи дан, на дан. петгодишњицо свогаопстан ка Српско- Православнп Са воз ~Србобран“ броји дево досет и чотири братстава са 4100 чланова и са пеколико хиљада долара готовине у својој благајии. Кроз ови петгодина овога опстанКа Српски јо Право славни Савез ~Србдбран“ PUBLISHER AND PROPRIETOR! SERVIAN ORTHODOX SOCIETY „SRBOBRAN“. псплатио неколпко стотина хиљада долара осмртнпна в припомоћп својп ч.чанова а поједпна братства помагала су болесну своју. браћу. Но не само да је Савез ,Ср бобран“ матерпјалпо пома гао своје чланове него је помагао п све српске уета нове. Помагао је подићи многе српске цркве поАме рпцп, а побринуо се и за фонд српски школа. Побри нуо се Савез ~Србобран“ и за просвјетни напредак сво 'ји члаИова, па је за то на својој прошлогодпшн>ој Кон венцпји држаној у Харпс бургу створен закључак, да се покрепе лист ~Амерпк апскп Србобран“, који бп бпо орган Савеза, и коме је за главну задаћу стављено упућивати и учвршћивати Србадију у нашој ммлој вје ри православној и народ ности српркој, ВаСIШIЖИ их у овој слободној земљп за слободу, проповједати п пш рити братство и слогу свију Славепа јер нам је свима како овдје тако и у отаџ> ИЗ ГЛАВНЕ ПИСАРНЕ С. П. С. „СРБОБРАН“. плаћа сваки члан С. П. С. С. за умрле чланово п чланске брачне другове цо .85 0 Субвенцжја органа 05 0 Фоид Цркве, Савеза и Школе 05 0 Уку пн о 95 0 У Распису X. плаћа се за сљедеће: 1.) Радован Продановић, члан одјела 1. ~Св. Сава“ у МсКеезрогЦ Ра. умро од су шице 6. апрплаl9os. оемрт нина 600’00 2.) Станко Матјевић, члан одјела 67. ~Св. Ћорђе" у ВгаЈоск, Ра. умро (погипуо) у тборпици жељеза 26. мар та 1906. осмртнина 600’00 3.) Јован Бижпћ, члан одјела 3. ~Ов. Иикола" у ЕхрогЦ Ра., умро 27. апри ла 1906. од упале плућа, осмртнина 600’00 4.) Игњатија Мандић, чл. одјсла 56. „Врапково Коло“ у Сопешаи^ћ, Ра., умро од сутцце 7.(20.) маја 1906. осмртнина 600'00 5.) Иикола Мрвош, члан одјола 14. ~Св. Илија“ у 8. 8. НШмОД Ра., умроод уиало гмућа 5,(18.) маја 1906., оомртнина 600'00 Ј» ј* ј» ПИТСБУРГ, Па. ЧЕТВРТАК, 8. ЈШ 1906. ВЛАСНИК И ИЗДАВАОЦ СРП. ПРАВ. САВЕЗ ~СI>БОБРАН'‘. IЛЗВЈЕПIТАЈ СРПСКО-ПРАВОСЛАВИОГ САВЕЗА „СРВОБРАН“. РАСПИС Бро| X. бинп једино у сложном раду зајамчен снае. „Американскп Србобран“ вршећи закључак Конвен ције држане у Харисбургу, нпје никада пспустпо из впда жеље својп чланова, које су дошле до изражаја на споменутој Конвенцији, а неће то нп у будуће про нустити учинптп него ће са свом браћом члановпма дичнога Савеза „Србобра на“ радпти о његовом добру и.напретку, о добру и на претку Српскога Народа. На дан петгодишн>ице опстанка Српско-Православ пог Савеза ~Србобран“ сва ки његов члан испун»ава својо срце топлом жељом и молптвама: „Живцо, цвао и напредовао дични Савез Србобран“ —Којој се жељи и мп прикључујемо са надом да ће Савез ~Србобран“ по ћи.идаљо нутем напретка, п да ће се. у његово коло. ухватити сва Србадија пш ром Америке, а опда да нас впдп Бог 6.) Подпора Наранчи Мјр вош, чланпци одјела 16. ~Мајка Божја“ уB. 8. Ипз ћиг^, Ра 300 00 Чланови приотупилп мјосеца МАЈА 1906. Одјел 1. Стојан Вишњић, ЛазоА4,у н>ас, Јован Вишњић, Плија Јањчпћ, Лазо ВишњиН. Одјел 2. Јосо Впшњић. Одјел 3. Радо Рокнић, Гњатија Ја њанин, Мојсија Грубешпћ, Нинко Маринковпћ. и Одјел 4. Д, Милета Павлица/ Петар Косановић, Миле Трбовпћ, Одјел 5. Радован Ралић, Симо Хај дин, Тодор Вукелић,. Мане Милановић, Душан Вујно вић кбр. s^, Симо Трбовић. Одјел 6. ПетарСекулмћ, Стеван Р адошевић, Милпћ Симић, Нп кола Окаш. Одјел 7. Нпкола Блцжевић, Миле Богуновић, Раде Дракулић, МилеЈолача, Дмитар. Вожић Симо Комадина, Петар Тр бовић, Нинко Видић, Миле Шкрпић. Одјел .9, Јово Радојчић, Оимо По- ORGAN OF THE SERVIAN ORTHODOX SOCIETY „SRBOBRAN“. пбвић, Никола Милић, Јово Радојчић. Одјел 12. Никола Михаиловић, Ми лош Божић, Петар Цвија новић, Лука Павковић, Јанко Здјелар, Симо Шкрби бина, Милош Малић. Одјел 13. Јанко Рогпћ. Одјел 14. Божо Трбовпћ, Сава Сти пановпћ. Одјел 16. Ева Лалић. Одјел 18. Ана Докмановпћ. Одјол 19. Воја Јовановић, Дмптар Кајганић, Јован Ивковић. Одјел 20. Иваll П. Милатовић, Ми лован Ј. Милатовић, Мићо М. Поповић, Марко Попо вић, Крсто П. Ђуровић, Ра доица Браичић. Одјел 24. Мпле Косановић, Крсто Дубл>евнћ, Петар Косано вић. Одјел 27. Симо Вишњић. Одјел 32. Милован Летица, Дмитар Кнежевић, Ћуро Косановић Јаков Додић, Миле Коваче впћ. Одјрл 33. Симо Жакула, Ннкола Кнежевић, Мпливој Рајачић Мане Маљковпћ, МаркбТа јачић, Обрад БреЗмаревпћ, Исо Смпљанић, Петар Хај дуковпћ, Миле Мплеуснпћ, Јанко Везмар, Мпле Влап сављевић, Стево Прица, Мп ле Иванчевић, Марко Маљ-. ковић, Дано Хајдуковић. Одјел 36. Васил» Лончар. Одјел 37. Милан Торовић, Нпкола Пецељ, Сава Јокаповпћ, Спасоје Буквић. Одјел 38. Мпћа Мишчевић, Мпливој Матпјевпћ, Јанко Јаспка, Миле Девпћ. 1 Одјол 39. Петар ЈакоВовиН, Јово Кножевић, Спмо р Краоуља, Ћуро Цровар, Миле Бекпћ, Јован Нишевнћ. Одјол 43. Мплић Ивковнћ, Потар Ивковић. Одјел 47. Неша Зечевић, Јово Ба сарић, Мпле Томаш, Јован Драгаш, Дмитар Јањић, Ва сиљ Дуброја, Ипкола Угар ковић, Стеван Црнобрпња, Стево Лончар, Лазо Тишма, Лука Тпшма, Дане Лемаић, КостД Граховац, Раде Пупо вац, Дане Милеуснић, Јо ван Наранчић. MILIVOJ BUZADZICH EDITOR. Одјел 49. л Ми\ан Вуксан, Радован Порубовић, Нпкола Татало вић. Одјел 50. Никола Перић. Одјел 55. Петар Девић, Јанко Вуле тић. Одјел 56. Матија Вукмановић. Одјел 57. Радосав Ћурановпћ, Ни кодин Рћдуловпћ, Петар Ковачевић, Раде Кандић, Радуле Лекић. Одјел 58. Петар Арамбашпћ, СтО јан Краћновић, Петар Гвоз дановић, ДазоКукић, Петар Познановпћ, Милош Циме ша, Лазо Башић. Одјел 59. Паја Порњански. Одјел 61. Раде Ракић, Дане Пари повић, Миле Корица, Нп кола, Никола Вуковић, Раде Вуковић, Милан Павлица, Лука Ерор, Стево Косано вић, Илпја Радаковић, Сава Брупћ, Миле Вукелпћ. Одјел 62. Миле Трбовпћ, М&ле Бп жић. Одјел 63. Марко Смољановпћ, Вујо Зец, ДрагиК Пекеч, Раде Бижић, Илија Мпладиновпћ. Одјел 64. Ппкода; Обрадовић. ,Одјбл 65. Раде Орегпчанпн. \Одјел 67. Никола Кесер, Пава Мал баша/ Одјел 68. Прокопије Д. Јовкић.„ Одјел 71. Тодор Баста. Одјел 72. Баро Перенчевић, Алекса Касалпца, Јован Н. Пејовпћ. Одјел 73. Нпкола П. Лакић. Одјел 74. Дмптар Рутаљ, Дане Вук мир, Пајо Калинић, Мане Дејановић, Ђуро Драшко вић, Јово Муњица, Илпја Орловпћ, СтеврТесла, Пајо Покрајац, Раде Дејановић, Мпле Баста Мплуновић, Ни кола Жегарац. Одјел 75. Ђуро Мрваљевпћ, Јово Грбић, Станко Вујовић, Ма то Гобовић. Одјел 76. Ваоко Мијановић, Живан Мијанбвић, Бошко Балетић. Одјел 78. Јово Бпволчпћ, Коста Смољановнћ, Миле Попо вић, Стево Радигаић. Одјел 80. Сава Лагатор, Перо Лsга- ISSUED EVERY THURSDAY a t 2336. CARSON STR. PITTSBURG, PA. SUBSCRIPTION RATES: North America: One Year sl’oo 0 Six Months., s—’soo$ —’500 A A OTHER COUNTRIES IN POSTAL UNION: One Year I’so 0 Six Months s—*7s$ —*75 0 jr Advertising rates, sent on/ application. C Година уеаг I. тор, Лука Тосовић, Митар Капа, Петар Иван, Иво Ла гатор, Марко Миљецовић. Одјел 85. Раде Малбаша. Одјел 88. Мане Тркуља, Дана 20. 5. (2.6.) 1906. примљено је у С. П. С. ~Срб обран“ ноВооеновано С. П. братство ЕБ. В. Књаз,,Петар Петровић ЕБегош“ у (ИоБе, Апгоиа, и постало одјел бр. 89. С. П. С. С. Члановп су му сљедећи: Васплија Бокан Перо Црнчевић, Зеко Бар јамовпћ, Стеван Јанмвић, Нпко Стојановпћ, Ђуро Т. Раичевић, Томо Срзентић, Томо Мијевпћ, Блажо Сто јановић, Мићо Поповић, Илија Црњчевпћ, Јово Црњ чевић, Митар Ђуровић, Ни ко Ђукановић, Љубо Пур лија, Мпло 'букановнћ, Пе ро Марковић, Јошо Живко впћ, Јово Ћукановић, Вла до Даниловић^ Мпло Добр ковић, Марко Копчић. Дана 20. 5. (2. 6.) 1906. прпмљено 'је у С. П. С. С. новоосновано С. П. братство „ЛпкаКрбава Милош Оби« лић“ у Вlп§ћаш Сапоуп, Шаћ, п постало одјел 90. С. П. С. С. Члановп су му сље дећп СтеванТравац, Гли шо Судар, Јанко Богдано внћ, Илија Вупновић, Илија Мандарпћ, Илпја Турчић, Мане Угарак, Дмптар Це тпња, Дмитар Драгосавац кбр. 82., Дмптар Драгосавац кбр. 78., Сава Јерковпћ, Пилип Жигић, Мане Попо вић, Исо Наранчпћ, Богдан Д. Мандпћ, ТрпвунЈУзелац, Спмо Драгосавац, Мане Сви лар, Гецо Кнезнћ, Миловаб Бига, Јово Богдаџовић, Ми лан Басарић, ИлпјаПлећаш Мпле Богдановпћ, Мане Су џукцвпћ, Миле Букарица, Јован^Рајчевпћ, Петар У, Почуча, Ћуро Мандарић, Петар Белић, Дане Манда рвћ, Ђуро Обрадовпћ, Мар ко Зороја, Петар Богдано вић, Дане Бјеговпћ, Стево Судар, Миле Ј. Почуча, То ма Ковачевић, Мане Пеино *пћ, Лука Лемапћ,' Стеван Мандарпћ, Дана 20. 6. (2.6.) 1906. примљено је уС. П. С. ~Срб обран" новоосновано С. П. братство ~Св. Васплије Ос трошкп“ у КозбћпЈ, СапаЈа 1 и постало одјел број 91. С. П. С. ~Србобрац“. Чланови су му сљедећп Миле Тр тица 1., Миле Тртица П., Божо И. Поцовпћ, Илија Је ловац, Исо Кончар, Ћуро Брекпћ, Никола Ркаловић* Новица Грбовић,

Page 2

Страна 2 „A m e r ik a nski Srbnhran“ issued every Thursday at 2336. CARSON STR. PITTSBURG, PA.' 0 Publisher and Proprietor Servian Orthodox Society „SR 8088 AN" Milivoj Buzadzich, Editor. X? W „Entered as second-clas matter April 13. 1906., at the post office Pittsburg, Pa., under the Act of Congress of March 3. 1879.“ AMERIK ANSKI SRBOBRAN has larger circulation than any other Servian newspaper in New World, being organ of the Servian Orthodox Society ~Srbobran“ with its 80 bran ches troughout the United Sta tes from Alaska to New-York It reaches every Servian Co lony in America. ~Amerikanski Srbobran“ being official organ of a largest Servian organization in Ame rica, is best ad versting medium. Б РИС.А НИ ради» неуплате и одласка у доЖовину. Одјел 1. Тодор Ивошевић, Одјел 5. Петар Ковачевић, Божо Косановиккбр. 5., Раде Ив ошевић, ЛазоКовавевић, Га јо Хајдин, Нпкола Зорић, Сава Шкорић. Одјол 6.. Сава Травпца. Одјел 7. ^нНпкола Клппа. Одјел 10. Јово Хајдин. Одјел 12. Јанко Тарбук. Одјел 19.-" Алекса Вуковпћ. Одјел 20. Данпло Бараћ, Михаило Томашевић. Одјел- 22. Павао Ивошевпћ. Одјел 23. •л Лука Свилановпћ. Одје'л 29. Васил, Радовић, Којо Рам ч‘евић, Милић Бјелош. Одјел 32. Илија Пешут, Данс Коко товиђ, Стево Радивојевић. Одјел 37. Миле Дудуковпћ, Васо Гаћеша, Тодор Вучковић, Драгић Радичапин, Ристо Шћспановић. Одјел 38. Симо Мапдић, Милс Ма _ тјевић. Одјел 43. Ђоко Ивковић, Раде Боца Љубомпр Вучковић, Јовап Огризовић. .Одјел 47. Пане Радакрвић, Отевап I Јелип. Одјел 50. Пикола Орсшчшшн. Одјел 58. Божа Јањатовић, Иикола Тртица. Одјел 00. Милош 4’адановпћ. Одјел 61, Илија Кашћелаи, Јово Прица, Илија Перишић. Одјел 63. Драгић Вукелић, Миле Теиавац, Вук Ватало, Ни зсола Котур. Одјел 68. Сава Павлпца, Цикола Љубоевпћ.х Дане 'Вукади новпћ, Дане Војводић, Ми ле Р. Купрешанпн, Никола Амић, Стеван Грудић, Ми ле Мпшчевић, Марко Кне жевпћ, Илпја Варпћак, Да не Оклрбџија. Одјел 71. Спаеенпја Мплошевић. Одјел 73. Блажо Креуапћ, Одјел 74. Лазо Радаковпћ, Мпле Корпца, Илпја Петковић, Мпле Орловпћ, Стево Ли чпна, Дане Лпчдна. Одјел 75. Аћвм Поробић, Стапко Машаповић, Петар Секу лпћ, Лика Стјеианица, Иво Божовић. Одјел 81. Ђуро Остопћ, Мпле Тр куља, Одјел 85. Марко Мајсторовпћ. ПРИСТУПИЛИ са преступнпм листом: Одјол 72. Петар Пешпкан, Благота Крпвоканпћ, Стево Кова чевић, Гојко Крпвокапић.^ ОДСТУПИЛИ са преступнпм листом: Члан одјела 29. Васпл. Клп чковпћ кбр. 101 г ИЗКЉУЧЕНИ: Члан одјела 37. Петар Новаковић. Чланови одјела 57. Божо Бећир, Андрија Ковачевпћ, Јагош Перовпћ. Умр л и Члан одјела 14. Никола Мрвош. Члан одјела 55. Игњатија Мандпћ. Члан одјела 68. Добре Цјетићанпн. Дана 1. 14. маја 1906. С. П. С. ~Србобран“ имао је 3823 члана, кроз мјесец мај прпступилр је у С. П. С. Србобрап са молбеницама 267 члапова, са преступним лпстом прпступпла 4 члапа, са преступнпм лпстом од ступпо 1 члап. Изкључена 4 члана, брисана радп не уилате и одласка у домо- ИКА БАНКА у ЗАГРЕБУ. Акцпј. капптал К 9,000. 000 До сад уплаћен каппта.т К 3,060.000 Резервнп фонд К 350.000 КО ЖЕЛИ ДОБРО И СИГУРНО ДА МУ ЈЕ САЧУВАН НОВАЦ а уједно п камате (добит) да му поси нока свој новац пошаље на СРПСКУ БАНКУ, ЗАГРЕБ. Адреса: ВАНђЏЕ SЕНВЕ Адгат Ли|псЕа Нствпе. Блпжа обавештења паа зхтјев бадава. Ј& Ј& ПОДЛИСТЛК. Ј^ Ј& ј ВЕЗ БОГЛ У СВИЈЕТУ. Сд словачког од Љубицо Ог. Радосављевић, Чикагр. Ии сами старијц људи ле сјоћају со онакс зимо, као што јо била у Децембру 18 Ваш пред сам Вожић, прођошо неколико људи из еола Рашова. У колима су посили смрзнуту жопу, кдју су пашли на рашовачком гробљу. Људи су се управо упутили сеоском пачолнику. Код начолникопо жопо налазило. со у тај пар ноко лико сусјетшш.а, којо еу сво имало посла око овогжеп ског мртваца;, Једна је обвпјала сукно, у којојјо била умотанн смрзнута' жсиа, друга. јо опот прцхвитпла за главу, трећа јс држада сИјстлост. Ујодалпут повикашо свн мДијото, дијето!“ Укочоним рукама држала јо пе сретиа мајки мало, живо мушко дијото, ириљубл.епо на њозиним мртвим нреима, Кад су жопо видјоло овај при зор бризну у нлач. Пробуђоно дијото почо тнкођор да Ллачо, па и сами солшии, који.су донијоли ову жону пису могли да се савладају, и на њиховим очима пока зашо со сузо жалосиицс. —Сирочо дјотонцо ТроИог дана сахрапили су ову жену на рачун опћи не. За сандукбм јо ^ила читава ноббрка, као да јо била но знам како богаТа госпођа. Ну, ал' се сада дого г дило са дјететом Цити.биљожник, нити сеоски старјс- вину 74 члана. Умрла 4 чл. Дана 1. 14. Јуна 1906. С. П. С. ~Србобран“ имаде 4012 чланова. Пошто нови одјелп 89., 90. п 91. са 71 чланом нијесу Разпису под вржени, то у 10 Разппоу С. П. С. ~Србобран“ имаде 3941 члана. РхИзћиг^, Ра. 8. 8. 1. 14. јуна 1906. ЈОВО МИЉУШ, главнп рачуновођа. ПРОГРАМ П АРА ДЕ ОКО ОСВЕТЕЊ А Ц П. ГРОБЉА „С ВЕ Т И ЂОР ЋЕ“ У 8. 8- РЈИзћпг^, Ра. У Недјољу, 24. Јуна 1906. састанак свих брат става С. П. С. С., друштава Н. X. 3. и остатих славен скп удружеиа у 8 сатп прпје поднепзмеђу 26.—27. улице и багаћ Зћеећ Полаг овога саставл>енога разпоредаппо наредбп глав нога маршала Миле Девпћ, то помоћни маршала Радо вана Порубовића, Стеве Ма муле п Лазо Ивцовића, па рарада се креће у 9 сатп овим редом: 1.) Главни маршал 2.) Јахачи (коњаницп) боз разлике по 4 упоредо 3.) Одјели С. П. С. ~Србоб ран“ по броју пз МсКеен рогl, Ра.; 4.) Одсјецн Н. X. 3. пз АПе^ћепу, Ра. и РШвђиг^Ра; 5.) Одјели С. П. С. „Србо бран“ из МсКеезКоскз, Ра. п ИПзћпг^, Ра. Виllег 81г.; 6.) Одојеци Н. X. 3. пз 8. 8. Рхћзћиг^, Ра.; 7.) Одјели С. П. С. „Србо бран“ по старости пз 8.8. РЈЧзћпг^, Ра.; 8.) Свештенство 9.) Предсједнпк црквене опћине; 10.) Заступнпцп српскп православни црквенп он ћина из МсКеезрогГ, Ра., ХУЈћпепћп^, Ра., бlеећоп,Ра. Јоћпвћжп, Ра., СЈпса^о, 111. Bо. СЖса&о, 111.; 11.) Заступницп Н. X. 3. 12.) Заступпици С; П. С. ~Србобран“; „АМЕРИкАНСКИ СРБOБРАН“ 13.) Хрватско Пјевачко Друштво ,Слога“ из Аllе- Нћепу^Ра.; 14.) Одбор С. П. црквеле опћине 8. 8. РЈИбћпг^, Ра.; 15.) Приватнп гости и осо бље са стране. Поворка креће од 26. 31г. Bагаћ Bћ*. до 30. Bћ., низ 30. б!г. по Сагзоп 81г. до 18. Bћ. те уз 18. Bгг. у. Сапс Ауе до' гробља. _ Улаз у гробље редом по програму Главни маршал, као п свп јахачп силазе са кон>а и улазе корпоратпвно као и друштва по реду, за узпмају мјесо у облику по лукруга. Другп дио полу круга заузима приватно о собл>е. Свештенство, то за ступпицп опћпна п удру жења заузимају мјеето у срединп круга, гдје ће се свечапп чпп обавитп. По пз вршењу освећења говорп пречаснп отац Сава Војво дић, као своштеник С. П. цркве ~Св. Ћорђе у 8. 8. ИНзћиг^, Ра. По томе „Рудц Зора“, пјесма, пјева Хрватско Пје вачко Друштво I ,Слога Пз АПе^ћепу, Ра. ПоздравнИ говор гостпма п учесницпма славља у име С. П. црквене опћине, из РГПзћиг^, Ра., говори цркв. предсједнцк Јово Миљуш. По том одмор п закуска за вроме од 2 сата те кре тањо поворке у град, пазад заузпмају прво мјесто по следњи одјељп, а последње мјесто првп одјели." Братски растанак Сркпски п Хрватски Друштава напс том мјесту гдје п састапак. У пме српско-православне црквоне опћине молесесви предсједнпцп и маршали по једини братстава да нареде да за.врисме.освећења стоје па мјесту сви члановп до стојно п мирно. Пошто многа славепска друштва до састава програ ма нијесу јавила своје прп суство, те ако такова при-' суствовала буду, заузеће мјеото према положају. У ИМЕ С. П. ЦРКВЕНЕ ОП ТИНЕ „СВЕТИ ЋОРЋЕ“У 8. 8. РИТBВПКС,РА. ЈОВО МИЉУШ, предсједнпк. СРПСКИ НАРОД О ДРУШ ТВЕПОМ ПИТАЊУ. ж 1 Посвета Њу-Јоршком „РаднпкуТ I. На мољу искуственомСрп ски Народни ум јс тако про дуктивап, да се у народној пашој фплозофијп могу паћи свп умни, моралпи, поли тичкп, економни, васпптни шпна пијо могао да докучи од куда је бпла ова жена п ово Дијоте. „Дпјето је сада на терет сироте опћвпо", говорпли су не^рји бездушпи л>уди. Ну до тога нијо дошло ди јете је увола сама начелниковица. Пн и ако га она нпјо тако његовала као својо рођенб дијето, ппак га је толико иазила, да но пропадно на овоме свпјету. _ Мартпнко тако су жене звале дечка, јер му нпсу внале право крштоно имо Мартинко јо лутао по кућп начелнпковој, као оно пас бев госе, што каже народпа ријеч. Нико се о њему нијо бринио, па нпјо ни чудо шта со онцко покварио, разуздао. Кад јо дијето воћ мало оја чало, и ступило у доба дјечаштва, начолниковпца се ва н»’ добро побринула. ОВ ју јо врло радо олушао. Кад год би му заповједпла, да доносе дрва за горпво, пли да прппави па свпњо или да пахранп гушчпћо т- он је уви јек био сироман, као оно одапета пушка. Рпди тога’дјеч ку пијс дошо било;Јоо је колико јо.хтио а и одјевао со колико јо требало. Испочетка је спавао ујодном буџаку пород поћи, гдје му јо начелниковица лпјопо памјеотила још кад му јо мртва мамица у соби бггла; од пето годиио своје поћивао је у штали. Чосто пута била јо чптава хрпа зочсваоко Марпткп, на је изгледало као да хоћо ношто ‘да му савјетују. Во лика. шар.она крава увијек би у њ’ погледала, кнд би легао у своју поо?ељу. МоЖдц јој јо врло чудновато било, да ре мали никад' нпје Вогу помолпо кад’би пошао у лијег, дочнм она, као сва рогата марва, нија" него што хоћсдалегне, клокне и као ноким уздахом обраћасо Свемогућем. Ну крава за оигурно иијо впала, да ор и и други многобројнп закони живота људског и друштве ног, које нцшћ тосћода око ~Радника“ траже код које каквих пблуписаца а 1а Ла сал, Маркс, Чернишевски, Светозар Марковић, Наторп, Дрћина и т. д. Ето узмимо' само на прп лицу ову нашу народну по словицу „Пруждј се према губеру". Сви прпвредни вакони п запо вијести нала^е се у овој сверпћо^ апстрактпој при вредној формули. И сва мо дерна економна наука нити је, нпти може битп што дру го, у коЛико је то наука у истипп, него тумачење тога свеоићега иачела, у којц. главноме улазе цва става један позитиван адругп не гативан. ПоЗитпвно начело захтје ва, да се задовољо много бројни захтјеви прпроде чо вјечије прнвредппм сред ствпма, а негативно, да се ти прохтјеви потсијеку пре- ма средствпма, која се могу на нормалном иуту произве сти п очувати. А колпко ће бити тих средстава ни од чпје воље не завпсп, него од стицаја многобројних прплика. Толико је само пзвјесно, да тих средстава нце никад бпло у толпкој мјори, да се задовол>е природпп апетптн доњих пзвјехитаченпх ане тпта горњих друштвених слојева. А и то се зна, да су у толико впше остали неза довољени ириродппапетитн горњпх друштвеппх слојева. И то задовољавање и неза довољаваље, нема сумње, пшло је, сад иде, и пћп ће све донде, докле траје кул туре, у обрнутој саразмјерп: што више задовоље њагорњих класа, тим мање задовон>ења до њих п обр нуто. И према томе трпљен»е јепеизбјежно на једпој етрапп, па чинили шта нам драго, Висока култура п пзвјеш тачени апетити по непзбјеж постл доносе тако стаље стварп. Ну, и то нијо све. Баш и у друштву хомогепо^ у друштву у коме су апе тиТи толпко развјештачени, да се може рећп, да су прп роднп, често и готово по иравплу не стпжу средства, да со тп умјеренп, ну ипак ~кулурнп“ апетнтп задо воље. И багн у томе, и у та ковом друштву постала је посдовпца „II руж ајс с према губору", којом со прсћутно признаје, да никад. није бпло у свијету довољно средетава, да со за довол.о сви љу^ски прох тјеви, с’ тога со ирепору- чуј^. да се ти прохтјеви поткрешу. 'Нпшта од тога нема о правданије и природније. У том привредном захтјеву сви су привредии закони и прцвредни пророцп. И сав окршај око економне. про блеме рода људског, око правичне равномјерие по- Дјеле пропзвода, све експе дицпје на привреднп сје верни пол, које су преду зпмали, а сад их предузпма, не само буржоазија, него и социј алпсте узалудан је лосао, посве сличан с’ тражењем критеријума за истпну старих филозофа по цебеским просторијама. Јер, тај пол стоји вро бли зу нас. Оц је у нама сампма, у цашој моћп, да се „пру жпмо према губеру“, да се мало згрчпмо, дапритегнемо наше апетите. И у колико со то може или не може у чпнпти, у толико је прп вредно пптаље род људског рјешљива пли нерјешљива. Свп економни системп, свих на свијету паучнпка, од ка ко пх је бпло, па до данас, нису томе пптању нп за длаку допрпнпјелњ И у ко лико п како имају врпедно сти ти спстеми нису п не могу бптп што друго, до ли тумачење поменутог свеоп ћег закона, које је Српски Народ формулисао. Јер, ма колико прогрес (напредак) вијека донио у савршпвања у алатима за производњу, у начину про пзвођења, у каквоћп и ко лпкоћи производа, у њихо вој употреби ит. д. непо битна је чињеница, да се са умножавањем привредних средстава упоредо умпожа вају извјештачени апетитп горњих друштвених-слојева, упоредо се умножавају не производпи сталежи и с’ њп ма заједно јад и спротиња пропзвођача. Прематоме, све филозоф ске п прпвредне мајсторије новпх-п најновпјих вијекова у кодико нису, плп у колико не могу бптп тумачење ио менутогзакоиа, који је Срп ски Народ формулпсао, у 600 |дцјо Српско-Иравославнп Савез „Србобрап" насљед нпцима умрвшег свог члана, за сасвпм пзгубљену руку пли ногу исто 600, а за пзгубљеНо око 300. За врпјеме болестп члан прпма од свог Братства 5.00-седмпчно као болесну потнору, те је тако сваки 5 његов члан добро оспгуран. За то Србп ступајте у Братства односно Савез Пе каспите! У исто врпјеме споменпте се, да бвотпје I) стварп на свпјету нема, него свој род, љубптп п за њ о гпнутп родпти се, жпвјети и умрпјетп као Србпн;_ цпјелог свог жпвота остатп вјеран светпм српскпм 9 амапетпма п брапитп их до последње капп своје јуначке крвп. ч молењу пзмалена мора човјек научпти, она нп појма нпЈе- имала да су га укућанп требалп научптп, да се Богу моли, ал‘ на жалост, за то се нпко нпје брпнуо нити је пко водпо рачупа о томо, да лп се Мартппко зна Богу молптп пли не. НдчалнпКовица никада није маломо што на жао учи нпла; шта впше, многп су је хвалплп, како је она мпло стива срца; ну, пород свег тога онага нпје дала у школу; ~Шта ће овом спротом дјетету школа?“ говорпла би она често пута својпм сусјеткињама. Кад је Мартинку било једанајст годпна, доведе га она у парохову кућу п препоручп га даљњем образо вању, Ну, молба со изјалови, јер наш Мартпнко нпјезнао' у буквару ни бекнути, шта вите, нп Оченаш нпје знао.

То јесенп умрпје начелнпковнца, а начелник даде Мартпнка сеоском, чобану, да ХУ буде помоћнпк.- Старп Андрој тако еу звали пастира, јер му нико нијезпао прозпмо бјеше човј’ок већ угодппама, слаб пболешљпв, п тошко је влндноовојпм стадом јер прп парцелпћацнјп вемл>е жптељп Рашова су допустплп па- ШШIК па једпом иосебном нољу; близу шуме. Он је воћ толпко годпна служпо оНћпну, па радп тога, п не хтј‘е дошо да му под. старе данб одузме његов паоушни хљеб, већ. му нађоше Помоћннца. Ивбор нпје бпо лош. Мар- тинко јо бпо створен ва пастпрскп жпвот. Та он се бла гом бавио већ од рано младости овоје, и марва се свикла већ на њ’ Кад бп у рану зору дунуо у свој рог, ове* би иодпгло главу у штали својој; краве, телад, па п само 01 толико су посве узалудан посао. То нам свједо^иисто рпја (прошлост), то нам ка же и свакидање иекуство, у томе нас утврђује ло гика факата, закључцис са онога, што је било на бно, што бива и што ћебити. Извјештачени културни апетитп п сувремених, као год и старпх народа потро ше за тренут, на једноЈЈ гозби илп забави радничкп зној хиљадама раднпка, ко ји су то производили гладу јући, а и у том тренутку гладују, кад се тако бесми слено растура оно, што су они произвели. И докле год. тако буде, докле се не нађе> начина, како би се горњи. слојеви опружили само то лпко; колпко достпжу сред ства, не само за њихове, него и за апетите произво ђача у масп дотле се о каквом ријешењу прпвредне проблеме опћег благо ста њ а не може нц гово рити. У том погледу наш је Српски Геније Српско Племе показало гдје лежи област, коју ваља освојити. (Свршпће се). ХРВ АТСКА И СЛАВОНИЈА ПОСТАЈЕ СУВРЕМЕНА ЗЕМЉА. Уставност то је погла вита карактеристпка сувре мене земље, па ма кака& облпк владавине бпо. Поли тпчка органпзација у глав номе је-пста и у монархи јама и у републИкама, што данас постоје. Најважније обиљежје те организације јерте парламенат, сабор, ко јп се редовно састаје и рије шава о најважнијпм ппта њима. А пошто у тим сабо рима’ од нолитичких партнја према бројностп снаге п од њпховог међусобног спора зума зависи како ће исто бптп рпјешено, то се може рећп, да је парламентско партпјска владавпна нај знатније обпљежје сувре мене државе. У томе је пзражена тежња демокрације, која у нашем

Page 3

Број 21. ■-1 вијеку ове чвршће земљиште задобија, тежња, дадржавпе поолове руководи преко сво јих пзасланика цпјоли на род, а не једна личност пли нбкодпко пзабранпх. Прп поменутом остварењу те тежње, сабор би бпо једина законодавна власт, који на-> ређује како ће шта да буде, а влада, минпетри (одјелни престојници), који би мо рали увјек долазмти из пар тије, која у сабору нма ве ћину, само би вршилп, прп водили у дјело саборска ри јешења. Дауетавност влада у зем љи у псто впше корпсти на роду, прпјеко је потрсбно, да су» зајамчепе пзвјесне слобода Ту на прве мјесто долази слобода говора псло бодаштампе. Овесу слободе неонходно потребне ондје, гдје уетавна владавнна. Зншто то је лако појмитн. Сваки је грађанпи позван, да самостално оцијени све оно, што извијеена влада ради, и за посланики еабор ског да изабере човјека, који ће илп потпомагатп такав владии рад или тра жити оставку од дотичне владе. У Хрватској п Славоипји за пашопања грофа Куена све чиновништво у ронској утакмпцн бпла је дресирано, да је унапријед сваком зго дом ногађало жел»е свога го сподара, па он није требао впше нп дн заповнједа. За врлјеме -његове тираније тлачпла се свака „помпсао слободннјег рада, није се смјело слободно састпјати, слободно говоритн, н новп нарство је бпло спутано. Нп сјенка у јавности гшјс смјела насти на владајући режим. Доласком бана грофа Пе јачевићћ миелпло се, да ће епнутп љеиши дани ојађе ној отаџбинп, али он је не моћан. Слободоумни дух Франа Сугшла (уредника ~Моуо#а ЈЈбћа") и ријечко резолуције уз нрипомоћ напреднпјпх мађарских вођа, зцједнич ким радом мнјски нзбори пз нпјеше на поврпшну муко трпнп рад повјсрљпвих са- BНРBКА ВАККА Ц 2А6НЕВЦ. Аксјјзк! карћаl К 9,000.000 Бо заа и оправо му кров. Опћина му оИет наручп нове прозоре, комад по шез десет крајцара. Гробар, који је, док је здрав био, знао добро стбларски посао, поправио му стари стол, клупу и старијо крсвете, а началник му даде читав навиљак сламо. „Евр тп, Мартинкб, па се можош одмах оженптп“, рокошо л.уди. Поред свега што је Мартинко имао етан као рај уре ђеп, л наетојао да га овако очува, нпак је пајрађе во љеодаје у шумн. Тамо бјеше баш п лијепо. Сједе на јсдну суру лптицу, па као оно цар у свом царству, гле дао јо своје .стадо и управљао бп н»име својпм гласом. С’ лијеве стране дизаху ее стрми бреговп обавптп витим јелама, јакпм грмовима и дебелим храстовима. Кад бп се подигцо лаки'повјеТарац, собом би доносио угоднп мирпс танкоШиих јела, а кад бп све тихо било, у шуми би се могла чутп читава Мувика. Дрвећа шуште, гранр шапућу, а лишћа се тпхо љубо у неком пјеван>у. А кад наотупе јесељи данп п лишће падне еа дрвећа, онда нам со чинп да јело пјовају пјесму смрти. (Наотавиће се.) ж дјеловању славећској браћи у овој свечаНости, зажелив; да би рука Господња пра тила пут и благословила рад Срба у Јоћхњћжп, Ра., Да би ова српска колонија под му дрим водством свога ,вође Боже Гојсовића цвала и на предовала, да би њени чла нови васпитали се у духу хришћанеких врлина, његу јућ братство свију Славена и борећи се за слободу на паћеног нам племе На. Након што су приеутни бурно поздравили о. Саву, упутише се многи најод личнијп Срби и Хрвати у стан ондашњега хрватскога свећеника Вга. Каића, који је своје госте најсрдачније примио са ријечпма, да у овим посјетама не сматра као чпн обичне учтивости, него као одзив народној побједи у отаџбини и за логу бол»и п еретнији наши дана и миле паше отаџбпне КО ЈУ ј° себична аусријска политика довела била на руб про Насти. Из честито куће овога народнога ерештеника упу тише се гости у гостољу биви дом г. Боже Гојеовића гдје су гости у присутно сти пјевача из АИе^ћепу, Ра. угодно се забавплп на-’ здрављајућ старпни Гојсо вићу, српекој колонији у Јоћпбћжи, Ра., појединпм особама до касно у ноћ, док не дође вријеме по ласка. Госте су испратпли многп Србп и Хрвати, међу овима уредник ~К.а<ћпекЈ ћЈоуша" Апlоп Ашћпто, п равна тељ банке г. Гојсовића г. Зинајић. У пријатној забави повратпсмо ее у Пптсбург, носећ у нашим срцпма кра сне и угодне успомене са жељом, да се до скора видп мо у Пптсбургу на слави освећења новога српскога гробља.

У Питсбург се поврати смо_лака ерца, ведра чела и душе, пуни наде, да смо на данаицви дан приступплп још један корак зближењу и братимству Словенски Народа са топлом и срдачном молитвом. „Наспори Боже“ Ш. Б. :сти из европе. ј Земље гдје живеСрбп и Сл ав ен и. С Р Б И Ј А. Много се што шта измије нило у ~старом крају“. Народи Аустро-Угарске мо нархије дођоше до спознаје, да јо њиховој срећи и на ||нредку највише крива Ау- Страна 3 стрија и да је бат^она ба цала камење смутње међу своје и балканске народе. Успјело јој било како смо то већ више пута писали заџадити Србе и Хрвате и Мађаре, а она нам се свима скупа наметнила за госпо дара, продирући сне даље и даље на Исток према Цари граду. Рекосмо да су се народи Аустро-Угарске освијестили и да су добро упознали тога вука у овчијој кожи лу каву лију Аустрију. У ^6- говању братски одношаја виде њени народи свој епас и опстанак и јамство сретне будућности. Негда прама наманепри јатељски расположени Ма ђарп увјерише се, да су је дино у слози са Славенима кадри одуприети насртајима Беча увјерише се, да им је потребна помоћ Срба не еамо из Угарске п Хрватске него и помоћ Срба из Србије први сусједа Мађара. Да би се братинство Срба и Мађара што већма утвр дило, мађарскп новинари и велпкошколци походише Ви оград, гдје су их српскп но винари и великошколцииај срдачније дочекали. Српска лађа ~Морава“ добродила је на земунску станпцу у сусрет мађар ским гостима. Сусретање је бпло срдачно п бурно. На далеко се разлиегаЛо ~Жив плп!“ на српском и мађар- еком језпку. На банкету, што га је у почаст мађарским гостима приредила београдска оп ћпна, дошло је до значај них. манпфестација српско мађареком братимству. Уз бурно одобравање много бројног грађанства, које је банкету присуствовало, из мјенпли су Србп и Мађари своје народне заставе. Иза поздрава, што га је на госте управио предсједник био градске опћине Главинић, узео је ријеч подпредсједник мађ. новин. удружења Ге лерп, те је предложпо да ее у Биограду приреди мађар ско-српска изложба, да се пријатељство п узајамна веза између оба народа пгго впше утврдп, а на концу је замолио да му се подари је дна српска застава, која ће за трајан спомен ушчувати мађарско новинарско удру жење. Предсједник срп. нов. у дружења,- бивши министар Павле Маринковић предао је на то Гелерију српску за ставу, коју је овај пољубио п заједно са Ракошијем за хвалио се на дару. По том је у француском говору по здравпо госте Гнга Гершић, пстичући како је Људевит Кошут заговарао пријатељ ство У гарске са балканским народпма. Заступник Хок изнио је у своц говору хи сторпчне везе, кцје су по- стојале пзмеђу оба иарода, те јо предао предсједнику срп. нов. удружења, као за лог трајног пријатељства мађарску заставу на чу вање. Павле МарппковиЋ, преузи мајућп здставу у своје руке, захвалио со у име удружења те је увјерпо мађарске дру гове, да је драгоцјенп њи хов залог у сигурним и по уЗданим рукама. Пошто је" још пстакао, како је цпјело Српство прожето братским оејећајпма прома Мађарпма и да земље, чијој оу се оку пацпји Мађарп увијек про тивнлп -т- Босна и Херцего вина радосно учествују у овој светковини, пољубио јо мађарску заотаву захва ливши се на дару поповно. Још су пзмијенили поздраве орпоки н маћарски ђаци, то

Page 4

Страна 4 јо Јто том предсједник оит штине закључио официјелни дио банкета. Са банкета от послан је поздравни теле грам министру Кошуту. За читаво вријеме свнрала је музпка Краљеве ЈЈарде ма ђарску химну, Кошутову пјесму п остало мађарске комаде пзмјењујући пх са орпеким пјесмама. У вече је у почаст гостпју приређен Концерат, коме су присуствовалн принцезн Је лена п краљевић Алоксандар Трећл дан прпређен јеиз лет у град Смедерево, стару престоницу Ђурђа Бранко впћа. Смедерево је дало јасна доказа, да јеправилно схватпЈ|о српско мађарско пријатељство, а п Мађари су се увјерпли, да су по сталп мили пријатељп н го сти не само српској престо нпци, него- и свпма осталим српским мјесгима. На станици се искуппо бпо сплан свпет. Све про сторије прекрила је публпка свечћно обучеиа. Од улпце до у лађу бпо је дугачак за втирач, као и мпого посутс траве. Лађа „Цар Нпкола" била је свечано докорисана заставама п виенцима, дају је бпло мцлина иогледатп. Кад се лађа кренула у Смедерево, пролети Био градом радосна впјест Xрв атп до лаз е И, збпља, не потраја дуго, указа се српска „Мачва" и на њој, с’ краја на крај, препуно гостпју хрватски омладинци и многе женске, нарочпто многе дјевојке, ве ћином у лиенпм црвеним блузама, са тробојком па грудпма, ирекрилплп бјеху циелу лађу, да се бпла на гла сасвим нанашу страну. Xрв ат и у Бпограду! Хрватско нјевачко друш тво ~Одјек“ у Земуну нро слављало је овпх. дана на свечан пачин двадесето го дишњицу свога опстанка и освећења друштвеног бар јакц. На ту, одиста лиепу и сјајну свечаност стекао со силан свпет из Славоније, Хрватске ,Далмације и Кра н*ске, Срба, Хрвата и Сло венаца. Онп су заједнпчки прешлп у Биоград другог дана Ду хова још око 8 часова прнје подне и пошто су разгле дали нрестонпцу и иресто пичке знаменитости, имали су закуску код „Коларца" и у најбол>ем расположењу провели у нашој престонп ци до 3 часа но подне, по слије тога су сс вратили у Земун. Не само као према браћи Хрватима, но и на^њиховом сВесрдиом учешћу на про славп крунисања Краља П етра и стогодишњице ослобо ђбња, српскп су[ им се офп цириу неколпкоодужили. Уподне су код „Коларца" отИшли на познанство са Хрћатнма гостима. По ручку испратилп су оно, којћ су по нодно отпуто вали. Пд варопш их.-поздра вљали, а у вочо у офицпр ском дому прцређен им јо копцорат, закуска и пгранка •којаје до зоре трајала. Накоицсрту-еу учествовалп сви гости Хрвати, крјисуре у Виограду затекли. Гости су собом попијели ццјљешне успомоне из пре стонице слободно Србијс, а да је грађанство вск рапијо било алармирано на другој с+рани, извјеспо би со још пријитнпјс проволи. Лр.вати у Двору! Када су се из Земуна про воолА у Биоград гости Хр вати. опцили су пијпријо корпоративно иред' Двор, отпјевали пјесму ~Боже Братимства“ и узвицима: ~Живио Крал* изазвали Краља да га поздраве,, у чому су п успјели. Краљ се ј’е појавио и клицању живио не бешо краја. По том су гостп ушли у дворско д ворш гге и изјавили жељу да и Двор впдо. Када је једна особа из дворских кругоПа упитала Њ. В. Краља Потра, смије лп дозволити пролаз кроз Двор, одговорило је Њ. В. Краљ Петар овим риечима: та ко је још госте из куће тјорао €)во су све важни нојавп, који нам јамче бољу и срет нпју будућност о чему ћемо у једном од наредних бројева опширнпје прого ворптн. сгс^с^с^с^с^с^с^с^е^с^с^сз ВИЈЕ СТ И Ј ИЗ ПИТСБУРГА И ОКОЛИЦЕ. ИА ЗНАЊЕ. Пошто ће п српски свештанпци цз АУПшепћп^, Ра. п МсКеев рогl, Ра. у недељу 24. Јуни ја о. г. присуствовати код освећења гробља у Пптс бургу, неће се у ондаш њим црквама тај дан слу жпти служба Божпја. ЧЕСТИТКА. Нригодом петгодишн.ице опстанка С. С. П. С. „Србобран“ г. Ве лпмир Хајдин, продсједник надзорнога одбора С. П. С. ~Србобран“ брзојавно је че ститао Главној управи. Увјерснп смо, да су г. Хај дпда жеље топле и искреие, јер је баш он једап од пај главнпји покретача замисли устројења С. И. С. ,Србо брн“. Оовом хтједосмо п у нашем уводном члапку нпсати но нс могосмо то по нарочитој жељп г. Хај дпна. учинити, који нам је писао, да за његов рад код оениван.а С. 11. С. ~Срб обран" еа захвалношћу от клања евако прпзнање. Занста лијепо и плсме нито. НАIIЈ ИОВИ ПОДЛИС ТАК. У данашњем броју почесмо доиашатп пови под листцк „Без Бога у свијсту" у преводу госпође Љубицо Радосављевић, супруге ври једног срнског свештеника Пг-а^ Паје Радосавллчшћа. Свраћамо пажњу наши чи таоца наовај красни превод. ВИЈЕ СТ И- И 3 Л М Е Р И К Е. НОВЛ СРЦСКО ПРАВО СЛАВПЛ ЦРКВЦНА ОП ЋИИЛ. У №е ß l бепеса, М.-У. 10. Јуна 1906. заузи мањем чланова С. П. брат ства ~Св. Стеван“ и младог Србина о. Дамјана Грујића јерођакона српско Јтравосл. цркве у 81ее11оп, Ра. осно вана је' нова срнскошрав. црквена апћина ~Св. Сте вац Архиђакон“. За свеште ника овб ново црквене оп ћине једнотласно је изабрап о. Дамјан Грујић. Спомевутога дана изабра на је н управа, а на скуп* штини пало јо толико ио ваца, да сс је могла земља купити, тер Не се тако. наскоро започоти градњом цркве. Радујомо ее наиротку срп ско кодоније у Зепеса, ћЈ.-У., но тимошшу браћу упозорујемо, да са градњом цркве не за^очммл.у, док нс намаку довољно срод става за градшу. На саби ран»е добровољпи припоса не смијо се црквона опћина ослошгги/ јер је сабирмве скопчано са воликим трош* коцима, а осим тогМ по евим српским колонијама подижу се разне установе, за коЈ’е цаш радник мора често пу та и задњу центу жрТврвати. УСЕЉДВАЊЕ, У АМЕ рЦКУ. Прама пзвјешта јпма усол.енпчкога комоеара па ЕПб ЕЈаш! у Хе\г-Уогк-у, завриемеод 1. ЈунаЛООб. до дапас се је уселило у Сједпњоне Државе прек’о 1,000.000 усељеника Број усељеника у прошлом мјо сецу Прскорачио је број у сељеника у истом мјесецу прошлогодинеза 1753 оеобе. СЛОВАЧКИ САБЕЗ. Овпх дана одржана је у СопеПзмпПе, Ра. Конвенцпја Словачког Савсза. Кроз пошљедње три године прп етупнло је у Савез 10.596 чланова. На осмртншшма у мрли чланова пздано је 707,464 долара. Укупни до ходци пзнашали су $765.447 УСЕЉЕНИЧКА СТАТИ СТИКА ЗА МЈЕСЕЦ МАЈ. У мјесецу мају о. г. ис крцало се па Еlњ ТзЈаш! до 120.951 усељеник пто87.611 мушкараца п 33.340 жснеког спола. Ови еу усељеницп донпјелп са собом пзное од 23,289 долара. Мјесеца маја допловпло јо у Амерпку из Ауетријб 13.775 усељеника од ових 9.183 мушког, а 4592 жен ског спола. Из Хрватске и Угарске дошло јо 14.145 у сцљенпка и то 9.575 мушког а 4570‘жепског спола. Нај впше је усељеника дошло у мјесоцу мају нз I’успје во ћпном Жпдова напме 22.216 алп узмсмо ли. Аустро- Угарску као цјелину, онда јо она на нрвом мјесту и из ње со највише л,уди еели у Америку. Од пјелокуппог броја усе љенпка у мјосоцу мају 32.235 усел*сника нијезнало ни чнтатини писати. Пошто јо од нотоњпх било много отацн обителш, било бп нре ма поној законској основи о усељшшњу, да је већ тада била закопом, пскл.учеио око 50.060 особн 'од искр цапања. х Од покрајина, у које се Србп нпјвишс усел>уЈу од у купнога броја усел>еникн у селилосе је у државе Ме\у-Уогк 48.175 РеппslћапЈа 19.263 111111018 10.204 ОШо 3.252 Ммlпебоlа 1.803 СоlогаНо 576 \Уеsl УпЈЈИпа 799 3 А ПКГО II АНI Н А РОД ПРОП А Д А

Познато јс врло добро, у каковом се је добром имов ном стању налазио прије дви трп деценмја наш народ у Срому, Бачкој и уВапату, а познато наМ јо врло добро и данашњо жћлосно стање у којом се овнј народ на лазп. У Вачкој и у Банату стра нп еЛементи, особпто по ва рошима потиснушб наше људо, тако да еу многе нс када чисто српске вароши изгубиле српскп карактер, трговина и занат иређошоу руко туђинаца, управа пре ђе шГшшшх у туђо руке, н ми мудрујемо п водпмо л»уту бор(^у о томо, ко јо бол,п Србин и родол.уб, ра дикал или .либерал, и кр ћо заузоти мјеста по разнпм одсјоцима нашо пародне и црквспо-општипско автопо мијо. Тако, како јо са оне страно Дунава, ието јо не сносно стање завладало у Орому. Поварошима српско радњо већим дјелом 'исиро падаше, а заузошо их Ерго ри н Вергери, али за то зи- „АМЕРИКАНСКИ СРБ ОБРАН“ дају двокатнице и купуЈу салашеве, адвокати, који „бранећп народ“ посташе мале спаије. Од свпју х?ра дова, налази се I’радска у права у српским рукама само у два града—(у Митро впци и Карловцима) а у свпма другима градовима етранцп или владају пли су у већинп. По сеЛиматуђиџци (Шва бе) покуповаџш силну зем љу у безцење, а главна мје ста за трговппу и гостионе заузрше Чивути, који се у овом позазађанбм народу обогатише. Народ јс већином јако за дужен, пао у сиромаштво п мора да тражн хљеба изван своје домовпне; из овога Богом благословепога кра Ја. П а зашто наш народ про пада То питање мора нам на паметп бити кад видимо

ово своје жалоено стање, и о тдме морамо добро раз мПслити. У вријеме, „вад је наш парод бпо у своме благо етању, мл нисмо имали сво јих иорчаних завода, пз ко јпх би се напш људп у нуж ди нспомагали, а уто врп јеме водила се ј’с под Миле тићем и Суботићем љута борба па полнтцмком п на родно-црквеном пољу. По варошпма ,и еелпма било је имућни људп, којп, су народу у највећој не вол>и дбрали девет кајшпа с’ леђа. За џак жита узи мали су два, а за мерпцу кукуруза две. Наплаћивали су форинту интереса од де сетице на недел>у дана, а дуже време узималп су н>и ву у залог, али2o до 30% камате. Кад со основаху новчани заводи л>уди с^задуживаху, а наши заводи у којима за узеше мјеста пр7ш ~на ве лпко звоно оглашени рудо љубп“, нанлнћиваху туди шње 12 до 16% кама^е. Вексло се из дана у даг^ про- Јеетираху, адвокати рачу наше силпе трошкове. Деобе задруга, раздвојп ше брата од брата, сина од оца; а у нровпнцијалу ис плата жонски шалови, рае ираве п прпстојбе загуппппе нам свијот. У то вријемо но чсшо странци у, наша чисто српска села насељавати, и куноватп буд за што наше лепо земље. Фмлоксера у проиасти ‘винограде, народ ударио у неку луду моду, а Швабе нам и Чивути пз вукоше аеуру пснод на ших ногу. Цико со нцјо ни макаода то зло запрпјечи. Стајао јс скрштоних руку п свеште ник и учитољ, и адвокат и чиношИјк, само со од н»пх свако о себи бринуо. То нам јо ето народ до вело до иропастп, и то јо многе паше људе довело овамо у Америку. Сада се ио нашим иоља нама туђа несма орп, а на српском огњншту туђин со ширп и напредује. Но у двапајстом часу 1/о ---кронушо се пашп честнти људи сакупљони око ,Дlри вредника“ па основаше по пашим селима мног Српске Зељорадпичке Задруге,- које паш народ чупају из шака кајшрара и водо га путем разумнога живота добру и напретку. Камо паше лопо срсћо, да смо мп овако миолили и ра дили нро тридосот гбдцна и да сморанијеирип^вијодали вршили снасоносна начола: ~Овој Свомо“, и да ,со јо давпр мријо чула лијопа и родољубива ријбч: Србнне но испуштај земље пз шака! Фрушка Гора, 4. апрпла год. 1960, Мирко Војвоћанин. I* Р АЗНO.Т} УДАЈА НАМЈЕШТЕНИ ЦА 00ПРАЗНИЛА ДУТАН У једном од питсбурш ких дућрна (стора) отказало је 36 тамо запослених дјево службу. Али дјевојке пс ст- Р и Ј к УЈУ» већ хоће да се у дају! Неће више да про давају чарапе, и пантљике; Боље џм се свиђа нећи „стек" за њиховс мужеве. У суботу у подне су почеле еу отказивати, па све док се нпје напунило Зтуцета. Само њеколико нх је иза брало драгог међу људима запосленим у истом стору; већина их је узела машини сте, столаре и свакојаке ме канпке. То је за онај дућан значило више н.его штрајк јер се оне више неповра тишс у посао. Сада вмља ио тражити друге,, које се не мисле довговорити ва удају. I БОГАССТВО ТУРСКОГА СУЛТАНА. Силно благо згрнупо је скога султаћа. У њима се налазе тур^ани свију сул тана иочам од .Мухамеда 11. извежени златом и укра шени дрнгу^ви^а. Један је од нпјдрагоцденијп предмета у тој ризштци пријестоље первијски владара, које су Турцп 1514 године отелп. На самоме овоме прије стол>у има Г) lе иреко 20.000 комада др|(гoгц камен.а. Пред бкл.ХаХином прије стола султа.ца Солимапа пр вога, впси .је^иМ! алем шест цоли ду I НАШЦ ДОПИСИ. I 1 еба за своју породицу. Радио је. дУже временп у овдашњој •.-лцјевпицп гвож ђа док 1 4 п иесретни случај не задсои» турпу га ма шина на којој је радио, и свнлп у.неизмерну дубљину, гдјо сав' стућен вн пар ча сакн п.сиустп евоју племе нпту душу. ПокоЈПи.к је био члан на шог братст!ва „Истар Кара ђорђевић 1.“ одјел 68. С. П. САO. Чцм је брнтственп предејоднК брат Појо Орлић довнИО песретнп догађај, .одмах. јо’ бдредио 4 члана да код покојника сједе, п тако су браћа измјенпцо три дан и три ноћи чувалп смртне останке покојног брнта. СлиОДећп даподржи брат ство изванредну сјодницу, да се посавјетују ч како Не што љонше и ејнјиије са хранити зомно остатке упо којоног брата. И вбил»а, по закључку сјодницоу уторак 30. V. 1(1ЈУ о. год. оставишо иосао свн браћа и^воћ у рану вору отадошо се 'окуцљати на опродиељено мјосто да пс прате изгубл.еног брата до вјочпе куће. Око 9 сати До ,подно дође брцтство ~Лпка н Крбава“ одЈел 67. С. 11.

0. „Србобран" са евојим братственпм барјаном, уви јеним у.црио, којега су пра тили честити Личани. При доласку браћо, који дођошо’ да нодије с’нама тугу, за свира глазба тужним гласом који објави свима. нрисут нимн ове жалосне сватове. У нрисуству оба друш тва рчита над покојником наш вреднп свештеннк о. Бг. Паја Радосављенић ма ло опијело,-- п захвали се прпсут.ној браћи, тако дпр љивим говором, који је сви ма присутнпма гануо срце до суза. 7 У 9ј>^ сати поредаше се браћа пред кућом покој никовом на 108. Bћ. и То геисе Ауе., одакле се крену ова жалосна поворка према Сриско-прааоелавној црквп, која се налази на 165. —91. B(г., гдје наш врпједни све штеник о. Пајо свечано до врши опијело. По свршетку опијела ис пратише братства лахкпм кораком покојника главним удицама града, гдје се не који опростпше са покојни кбм, а\)стали посједаше у кочије да отпрате покојпика до вјечнс му куће. Покојнпк оставља за собом жену са двоје нејаке дје чпце, једно још не крш тено. Паше братство ~Пет ар Карађорђевић** бринут’ ће се о њима колико год јс могуће. Збогом покојниче! Лнка тп била ова туђа земља Збогом Збогом Клпчу тп твоја браћа Карађорђевићи ИЛИЈА ЖИГИТ. Ј ВИЈЕСТИ О РАДУ ј Г БРАТСТАВА. П О 3 и в. Ниже подписано братство овпме позивље, п то: брата Тодора Тревпцу и Божу Гр бића, да своју тромјесечну дуговину чим нрије подмпре го јест: ако се не јаве до 8. Јула по нов. кал. ове год., бити ће брисани изодјела и С. 11. С. „Србобран". Што им се овиме до знања и рав нањи ставл.а, Дано из сједнлце С. 11. братства „Бранко Радиче вић“ одјел бр. 49. Предсједнпк: С И М 0 М А МУЛ А. Рачуновођа: ЈОВАП ЛАСКОВПТ. БРАТСТВЕНИ ПОЗИВ. С. 11. братетво „Св. Ђор ђе“ одјел 56. С. 11. С. С. у Ехрог!, Ра. ономиње све евоје дугујуће чланове ода л>ене из мјеста, да свој дуг иодмире на.дуље до 10. Ју на 1906., ако захтјеваноме неудовоље, биће брисанп из братства и С. П. С. „Србо бран“. МАРКО ГОДИТ, рачуновођа ВохД29. ЈАВНА ШВШ. Пошт. дароватељ Ама јји нашу цркву „Св. Ђурђа“, у Капваз Ску, Капзаз. С^купљепо у ОШаћо, Мећ. Дароваше по 5 долара ЈоsеГВlжlегас, Мичо Брунекп Б. Ј. Борић 2 долрра. По 1 долар: Та?ш Башпек Ђан Довис, Том Којжпл, Франк Босанпц, ЈовоМплпћ Јово Обрадовић, Мпло Обра довпћ, Ђурб Рапаић, Симо Рашшћ, Радо Ранаић, Вујо Рапапћ, Илија Цетраковпћ, Мпло Кнежовпћ, Дуде Кне жовиђ, Гајо Кнежевпћ. Мш лан Грнц. По 50 0 Јоеип Вардијан, Ђорђе Болковац, Барнеј Ко гаТц Франк Станишић, Јо-. сип Какн, Диитар Бараћ, Лука Завишнћ, ЛукаЊого ван, Мпле Имић, Машта Бераћ, Раде Хинић, Никола Хпнић, МићоРадек, Стевап Ђерић, Стеван Прнца, Ми лош Рапаић, Томе Кнеже вић, Буде Руповац, ^Тлија Рашшћ 45 0. По 25 0 ЈМиле Станић, Ђуро Јовић, Фрањо Вален тић, Јосип.Труиковић, Ста нко Беднар, Ђан Кешен, Т. М. Розгај, Мпћо Нснадић. 1 Укупно 39'45 Сакупљено у СоипсБМоН, Ја. Дароваше и то: По 1 долар: Миле Обрадо внћ, Јандрија Бјелајац, Ми лан Марпчић, Нпкола Кри чић, Душан Баско, Ђукан Обрадовић, Дане Обрадовић Раде Басарић, Ђорђе Вур јас, Грк. По 50 0 Ђорђс Петрај, Грк, Васо Крајновнћ, Марко Крајновпћ. По 30 0 Нпкола Узелац, Михај Вурај, Грк. Ио 25 0: Петар Одпповић Никола Дукпћ, Петар Крај новпћ, Милан Паранчпћ, Нпкола Бабић, Ђорђе Ђеш. Грк, Ппкола Папас, Грк, Ја нес Кутрпка, Грк, Нпкола Кцстељоц, Грк, Атанас Ђа накс, Грк, Панетој Вјамадис Грк, Ђан Калас, Грк, Пе рпкн Паносај, Грк. По 16 0: Панејо Маврикс Грк, Димптрнја Карабпн Грк Фплпп Галовић, ДимошЂе миш, Грк, 10 центи. Уцупно 15'40 Сакупљеноу Оићцћ, Мшп Дароваше поs2: Илија Рат ковић, Марко Данчуловић. По 1; Тазl Ма!ећак, Раде Радовпћ, Раде Пудреља, Ни колаПањковпћ, Данпел Гру бпћ, Јово Влатковпћ, Спмо Грубпћ, Тоде Маронић, И лија Вукша, МилеПетровпћ Саво Мсдић, Дане Прозда ипћ. 4 По 50 0: Стевап Грковнћ, Буде Шорак, Буде Маро нић, Саво Борић, МплеТон ковпћ, Стеван Кнежевпћ, ЂуроПањковнћ, Петар Кне жевић, Стево. Скендер, Бо жо Трбовић, Новак Дровић, Спмо Шијан, Мlкоlа 81агсе \1с, Раде Шугућ. БешоЖа рпћ 30 центи. По 25 0; Миле Ра|пета, Ппкола Мандић, Магћи Јог

Page 5

This page's text is still being fetched. See the page, or reload in a moment.

Page 6

Страна 8 Г' РЈНзБиг^и, Ра. Ј& IЈl:етеlјепа ^оЈше 1852. Iтеlак 23 тШопа воlага. ШеЈнеЦепа ^оШпе 1852. Ј&/Ј& НАЈСТАРИЈА И НЛЈВЕТА БАНКА У АМЕРИЦИ, КОЈА СЕ ВАВИ СА ШИ ЉАЊЕМ НОВЦЛ ОД СРПСКОГ НАРОДА У СТАРУ ДОМОВИНУ. Л> X ОВА БАНКА ПРИМА НОВАЦ ИА ПОХРЛНУ И ПЛАТА КАМЛТЕ. ИМЕТК ЈЕСТ: 23 МИЛИЈУНА ДОЛАРА, А ТО ЈЕ ЗНАК СИГУРНО СТИ БАНКЕ. НАШЛ АДРЕСА У ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ ГЛАСИ ТНе Е!геl: МаНопа! Вапк оГ РШзБиг^, Ра.,, Согпег №lll Ауе №овll slг. сохки 5-№ Ауе I пНсе. Расlе Матиlа ^ГРОСЕРИЈ СКЛ ТРГОВИНА.^ 5 ф Препоручујем мојој српској браћп и прпјатељима ф ф моју ново отворену Гросорију спабђевену ф ф са свпм гросер пјским стварима. ф

ВO/0 60Ј80У1С, 623 СНЕBТМТ BТВЕЕТ, ЈOННBТOШН, РА. (ЈАЛ*Јлгх;Х2Х±)®©®3(l@€хs>®®®К'®€оИ јИшЈ/ЛЖч -ДШММИ^^ Ј|OЖЛ '^^ррчруЖЧ^ ВO2O 6ОЈЗОУIС, Вно.т Тебегокл 1208., V вуојој уЈанШој кибl. Осlјеl ха тохегпßlуо иlетеlјеп осЈ &оер. копхиlа Мах ЗсћатВеге. ^ђкж Ј ■-г-^г=^^МиД| 7АB А КIBТIС Препоручује браНи Србима своју берберску радљу на Оагзопß±г. 26О8Ј1Ч8М.Ра.5.8. ШТАМПАРИЈД. OРПОКO ПРАВОСЛАВНОГ САВЕЗА „СРБОВРАН“. А И .:гЈ, ЛАМЕРИК^НСКИ СРБОБРАН" РВООАЈЕ РНЕУО/ИЕ КАКТЕ ИА BУЕ ЕШIЈЕ (ОРИИОТИбТЕЦ АОЕЛТ ХАЈВOIЛН РАВOВКOВАКBКIН ВКГ2ВА.)

2еПд 11 ко^а оП рош Исе 111 рохпапlка и Ашегlки докауШ Ро§аlЈllт ЗИкаНи кгог тоји роßlотпlси. Bуикl паб хеиПЈак пека ве роПршИт иујегепјет ођгаН па тепе. кгабјијет рипотоИ, кироргоЈаЈпе и&о^оге, ођ уегпlсе 1 оз(аlе ргаупе роа!оуе. 523 СНЕBТМУТ BТКЕЕТ, ЈOНМBТСШМ, РД.

СРБИ! УПИСУЈТЕСЕ •^^СРБОБРАН. 7

1 I X Ие''

О№- 3 јШИжтж' ЖђДг^ I 0 0 г МИ СМО ДИРЕКТНИ ЗАСТУПНИЦИ од свих ГЛАВНИХ ПАРОБРОДС КИХ ДРУШТАВА И ЗАТО ПРОДАЈЕМО ШИФКАРТЕ УЗ ЦИЈЕНЕ КАО И САМЕ КУМПАНИЈЕ. ђЧ ђЧ У СВИМ БАНКОВНИМ ПО СЛОВИМА ОБРАТИТЕ СЕ НАНАС, ИЛИ ПИШИТЕ НА СРПСКОМ ПРАВОПИСУ НОВАЦ НАМ МОЖЕТЕ СЛАТИ У ТЕКОВИМА, ПО ШТАНСКИ МОМЕУ ОРДЕ РИМА ИЛИ ЕХРКЕB-ОМ. НрОl 21.