Amerikanski Srbobran (Pittsburg, Pa.; Pittsburgh, Pa.) 1906-Current
April 5, 1906

Page 1

ИЗЛАЗИ СВАКОГ, ЧЕТВРТКА на 233б^САК8ОК ,BТК. РIТBВИКО, РА. х ЦИЈЕНА МУ ЈЕ: ба Сјевер. Америку, Канаду, и Мексику на год I'ooo За 0 мјесецп. s—’sОo 58 58 ЗА ОСТАЛИ СВИЈЕТ: На једну годпну sl'so 0 На 0 мјесеци.......г..$ —’750 _ Сви члановњ|Савеза 7Србобран““добпвају лист. Број Лшпћег 10. УРЕДНПК: МИЛИВОЈ БУЗАЏИТ БЛАГОВЈЕШТЕНСКИ ЗБОР СРБА ИЗ АМЕРИКЕ, ОДРЖАН У ПИТСБУРГУ 16.(29.) МАРТА 1906. Лака срца примамо данас иеро у руке, да српском на роду прпопћпмо радосне вп јести са збора, којп се одр жао 16. Марта по српскоме календару, кога је народ вбог љегове важности про звао Благовјештенскп Збор, Па коме се збору Српскп Народ па уста своји опуно моћенп пзасланика п народ нп свештенпка првп пута вваНично пзјавио за иот пуну самосталност српскп цркава у Америци. На том знаменптом збору дошле. је до изражаја жива и будна свпјест српскога народа. Народ је кроз своје изасланпке јасно и гласно рекао, да желп, да народ сам управљаса својом црквом, да не жели нпчијега па нп братскога туторства, већ да желп п отп ун у пеза вп с но ст сво ј и црк а ва, која Бе нам независност битп најбоља гаранцпја за наше народно одржање у овој ту ђој земљи. Српска црква п њено све штенство одржала је наше мило Српство у старом кра ју. Она је давала енаге 'на тпим праоцима у борби про ти силноме Турчппу она је очувала наш народ, да није подлегао сплеткама и насил»у католичке Аустрије. Њој су служили Хаџп Ђеро и Хаци Рувим и још мноГи други српскп калуђери, који су за своју светињу за своју цркву п жпвот свој жруво вали. Овакву пародну, неза висну цркву и народно све штенство, које ће му бити бранич у овој туђини, жели си Српски Народ основати. Таква самостална српска на родна црква и њено наро дно свештеИство благотвор- Но ће утјецати на паш па род, опомињати ће га увијек да не заборави своји српски светиња и ону груду земље на крјој смо свјетло сунчапо угледали. Осим тога што су се изн сланици народни изјавили за потпупу незаВисноСт ср пски цркава у Америци ство рен је на овом анаменитом збору' зцкЉучак, да сс из међу ускреа и Духова одр жи у Сћхса&о, 111. Први Сри ски Народни Сабор, до кога ће дана посебно у ту сврху изабрани одбор нриредити правила за црквспо-школ ске опћипе, која морају би ти.обркзац опе црквсне само сталндсти, за кцјом теже ева наша браћа у Европи. I На том сабору одлучити ШрБОБРЗН I ОРГАН СРПСКО-ПРАВОС ЛАВНОГ САВЕЗА „СРБОБРАНА." Огласп, потражбо, захвалс п остало по одређоној цијонп. Рукописи со не враћаЈу, неплаћена ппсма се не примају. ће се и гледе питања сри ског епископа. Мирно, стварно п досто јанствено са највоћим оду шевљењем расправљани су на овом збору поједино тач ке дпевнога реда, што нам све улијева наде у наша ср ца, да ћомо у нашом раду и уепјети. Сам збор тскао јс овако.: У једанаест сати прису ствовали су изасланици цр квени опћина са својим све штеницима призпвању Св. Духа у овдашњој цркви ~Св. Ђурђа“. Прпзивањс Св. Духа обавили су свеште нпци о. Јаков Оџић п Др. Паја Радосавл>евић. који јо у красној проповпједп раз ложио шта морамо чинити ако желпмо остатп Србп и људи п но заббравити на своје светпње. Почињућ рад за незавпвпост своји цркава моли се Богу, да би благодат Св. Духа умудрнла чланове народнога збора а да би гцто боље и по народ корисније могли започето дјсло довр шити; У два сата послије подпс састадосмо се у дубко пу ној великој ХУећег-овој дво рани набагаћ 81г., 2622. По што је обавл>она всрифпка ција присутних изасланика црквенп опћпна, њих девет наеет из четири црквени онћина и изасланикц појс джни братставаС. П. С. ~Срб обран" (застушшо једана ест братстава) и устаповљеп дпевни ред, прешло се из бору предсједнику и тајиика овога збора. За предсјед ника јодногласно је изабран г. Симо Мамула из Ра. а за тајника уродник џашега листа г. Миливој Бузаџић. Предсједник Симо Мамула заузев предсједничко. мјесто у подул.ем говору изјављује своју захвалнрст на повје рењу, које му је исказано. Пада се, да ће прпсутписхва тити важнаст овога збора и да ће достојанствепо рас прављати -важпа питања, коу ја су стављена на дновнп ред.-Прздравл>а сакумљеИ^ изасланике и захвал.ује лм што сув&хватили своју ДуЖ; пост и у тако великом броју па збор дошли. Жпвио! Г.’ Миливој Бузаџић по здравЉа збор. Захвал.ујо нрисутнима који' нијосу жа лили ни труда ии трошка, тер су у тако велпком броју дошли на овај збор, Павађа у свом подуљом говору,. дн јо српска црква и н.опо сцо штенство одржало наш иа род у староме крају, па дн ће нас и рвђе. Радује со што јо овај покрст за^lласао ево PUBLISHER AND PROPRIETOR SERVIAN ORTHODOX SOCIETY „SRBOBRAN“. i i овдашње Српство, што је знак, да је народ одушевљен за самоџталност својих цр кава. Крај таквог народног одушевљења уз благослов и помоћ Св. Саве сигурни смо за успјох. Г. Радован Порубовић, уредни ~Србпна“ чита при спјелп поздрав почаспог предсЈОдиика С. П. С. ,;Ср бобран“ г. Саве Радаковића, који поздрав допашамо на другој мјесту ~Амер. Срб.“ За вријеме читања овога по здрава бурно је поздравл.еи почасни предСЈедник са Предсједник Сима Мамула изјављује да му јс врло мило а и сваком брату Србину што јс почасни предсједник г. Сава Радаковић схватно своју дужност (бурно живио Радаковнћ) нода му је жао да главни предсједник г. Сава Хајдпп иије овђе при сутан. Надаље изјављује своје Жаљење на поступак руекога калуђера о. Севас тијана Дабовпћа, којп не бпра средетва а да рмоте рад за самосталност српски цр кава п да пред народом по низп дра. Пају Радосавље вића врлог српског свеште нжка и борца за народна прцва (дуготрајпо и одуше вљено Жив и о др. Паја Радосављевић.) Он се нада да ће др. Радосављевић ус трајати по прпмјеру српски свештенвка, који су гинули за свој парод. Крај овакВи свсштеника п будне народно свијссти српска мпсао ни када пропасти неће. За врпјемо овога говора поздрављан јо др. Паја Ра досавл>евић' са бурним кли цањом и одобравањем па његовом мушком и јунач ком држању. Др.. Паја Радосављовић у подужем говору изнаша сврху овога састанка и вели, да јо дапас главна ствнр, да се' дапас изјавд српско православне црквене опћи не и српска друштва осамо сталности српеко цркво ц_да се уреди Дан Сабора, када ће се коначно уредптијгрс ђење ове самосталности. Из јављује. да самосталност српеко цркво у Америци' мора бити тако урођона, да буде образац оне црквсце самосталностн, за којом те же и сва наша браћа у Европњ Сриска црква у АмерпцИ но смије завпсити-нп од је дво опархије у Европи; она' мора бпти самосталнн, на ннрддној, но на клерпкалној основици. Тпм се опот не каже, да српске цркво у А-. мерпци но хају за српске старокрнјско цркво. Као што се- захтијеши елога у Рl№ђигд, Ра. Четвртак 23. Марта 5, Април 1906. ВЛАСНИК И ИЗДАВАОЦ СРП, ПРАВ. САВЕЗ „СРБОБРАН“. Ж и ви о ORGAN OF THE SERVIAN ORTHODOX SOCIETY ~SRBOBRAN“. Српској политпци Њкц се захтијева п сл огамеђу свим српскпм црквама. Ради тбга Мlг смо сс п обрћтили мол-, беницама за брзтекр савје-. товање свим сриеЈшм владп кама ,у Европп. Пошто смо још слабп, да издржавамо свога српског владику, то дужности архи јерејоке (давање св,. антп минса, св. мира и т. д.) тре ба да тражимо на сваки на вин од мптрополита неза виспих српскпх земаља краљевпне Србпјо и књаже впне Црне Горо. Све овдашњо српске ира вославне црквене школске опћипе имају своје правпл никс, самосталне су, па радп тога таку самосталиост хо ћемо п при оснивању орп ско цркве у Америцп. На ша је црква рд искона на родна; пошто народ чини цркву, нока оп, народ п њом влада, а не клерпкалп, а поготово клерпкалп нео слобођенп српски земаља, мли руске цркве. Аме рпка је слободна земља; влада овђешња но мијеша се у нашо религпјозне ства рп, па прома томе но треба да се плашимо аустрпјскпх бајонота а најмање руеког ексзархата у овој слободној зомљп. Сврха овог договора Јесте нрава самосталпост српске цркво у Америцп њезпна народна основнца мора битп света у будућем нашем ра ду она јс непокоДОбиви нринцип и само изводни о блпк тог начола можо се мо- дифмковати. За то пам је главна брига, да до сабора одаберемо адмпнистратцвни одбор, одбор за састављањс правила српскн цркава у Аморици и одбор за прире ћпвање тог сабора. Ово је главна сврха овог састанка. Не^ нам Вог будс у помоћи апАуму да намје п мудрост српског народа „Уздај* ео у.«се п у своје кљусе“. Рад. А. Порубовић уред ник „Србина" прихваћа продлог^ дра. Радосављеви ћа, да се изабере поеебни одбор; којп ће до дапа са бора израдпти правила ерп^ ских цркава у Дмерици. Из јавЉује, да је дужпоет сва кога Србћна да ее придружи овом покрету и да свакп уложпсве својоспло за само спцишст српско цркво. Ппкола Грба, цредоједник српско праврславне опћпно у Bо. Сlисацо, 111. у име сво јих опћнПара у красном, о душевљеном и јџзгровитом говору пзјавЉује со ва пот иупу нозависност. ерпскп цркава. И* ако^су нам браћа РусЈГиајирочи и ако оу нам у прким духовнпм стварима ишли на руку, нијссмо пм мп за то зајамчплп ропства, које нам хоће да намотну њпховп калуђери. (Бурно одобравањб п клициње брат ском руском народу.) На ставља, да ће наш данашњи рад повијеџПица забпљежи ти и да ће нам наша дјеца благодарна бпти. Златнпм ћо словима у историјп аме-1 рнканског Српетва забпље жон битн ова) наш рад кога омо требали још одавна за почети. Раде МуСулпн у име цр квене општине Питсбуршко пјављуј’о со за еамосталност српске цркве. Иоп жалп што нијо прпје покрснуто ово питање, јор би сада већ иМали уређсне црквене оп ћине и друге црквене урсдбе Воја Јовановнћ, продсјед ник српске православне цр квене опћпне у 81ећкоп, Ра. пзјављује с^ $а самосТал ност српски цркава. Нада се да ће се све српске Црквене опћино^ АмсриЦц ирикљу чнтп овом покротуЈ и .да ће сс накцадно у јавности ,пз јавитп за самосталност срп скп цркава. Божо Гојсовпћ у пмо цр квоне .оићпне у Јоћпзилуп, Ра. поздравља збор и %ели, да би'сваки опај који небн радпо за самосталност срп скп цркава био издајпца. Одбрр, којп ће прпродптп иравила неби смио пропу стити пз впд(? школе, које ћемо морати чим впше јпо дпзатп, ако смо радп да нам дјеца но забораве на своје светпње. Своштепик Јаков Оџпћ говорп у истом смпслу и изјакљуЈе се за самосталност српскп цркава. ПродСЈ*одник Симо Мамула ставља на гласовање ову тачку дневпога рода коју збор. једногласно п одушев л.оно прпхваћа; Затим со прешло на осму тачку дневнога реда, када и гђе да со сазове Сабор Мплпвој Бузаџић најбо л.о бп билр сазватп Сабор у Сћјсацо, 111., а то за то, јор ћо у Сlпсацо моћп лакше доћи изаслапицп прквени опћина.са.зцпада. ___ Милан Милпчевић велп да се одржп у Пенсилванпји е разлога јор у овој државп има највицЈо српскн цркава. Др. -Паја Радосављевић воли мора се^узоти у рб^пр п на друштво „Јединство" јор су п н.оговп чланови о ду(повл>ени за овај покрет, тв би 'за то бпло најбоље, да со Сабор одржи у Сlпса^о. НпколаГрба признаје да у Пецснлванијп има нај- ВЈцпо Срба, али’ јо СШса^о бољи- цоцтар, Проддажо да MILIVOJ BUZADZICH EDITOR. се Сабор одржп пзмеђу Ус крса п Духова. Пошто је предсједник ста вио на гласоВање, једно гласно бп закључено да се Сабор одржп у Сћлса^оу 111. између Ускрсаи Духова.. Јово Миљуш гл. рач. С. П. С. ~Србобран“ радује се што.је изабран Сћка&о, јер ће- тако упознати и збли жити члановц највећп срп ски ор^а^изЛција „Србобра на“ и ЈЦдинства“/ •Код 9. тачке дневнога ре да говори Сава Војводпћ све штенпк да на Сабору буде ааступана свака српска цр квена опћина и братства С. П. С. ~СЈ)бобран“ и „Једин ство“. На свакп пет сто тпна душа требају цркве не општине пзабратп по је једнога изасланпка а свако братство по ]’еднога. М. Никблић прпхваћа о вај предлог, но с’ том преи наком, да свака црквена Оп ћпна изашаље два изасла нпка. Др. Радосављевпћ: мора ју се позватп сва друштва и свп српскп новпнарп а на рочпто друштво Једпцство, Лазар Шарпћ Има врло много МЈ'еста у Амерпцп у којима има на хпљаде Срба без свештенпка п цркве. II оваке колонп]*е требале бп бити на Сабору заступане. Предлаже да се, у такпм мјестпма држе народнц збо ровп на којпма да се пза беру пзаслаппцп за Сабор. Милан Глумичић вели, да оно црквене опћпне гђе не ма своштенпка изашаљу по трп пзасланшса. Збор једногласно закљу чујо, да се свима црквенпм опћпнама п колонпјама у прави позпв, и по предлогу М. Николпћа надопуњена по Лазару Шарпћу п Мп лану Глумичпћу пошаљу своје изасланике на Сабор. Пошто јо врпЈ*сме прошло, то предсједнпк Спмо Маму ла предлаже да се впјећања прекину п наставе у 8 оати у вечо. Тачно у 8 сатпу дупком пуној дворапи наставл>ено је впјећањо. с Предсј. Сима Мамула из јављујо, да му је врло мило, што су Србп раднпцп, којп пијрсу моглп проко дана прпсуствоватп на овом збо ру, алп ћо зато вочорас на збору прпсуствовати, ИIТO јо доказ, да су Србп рад ници схватпли своју срп ску дужност. (Бурно клп цање Живили раднпцп!). Веселп со, што су со нока братства С. *П. С. ~Србоб ран" п неки углсднпјп Ср би, којп нпјесу моглп прп еуствоватп збору, сјетилп своје браћо и збор брзојавно ISSUED EVERY THURSDAY x a t 2336. CARSON STR. PITTSBURG, PA. SUBSCRIPTION RATES: North America: One Year I'oo 0 Six Months. s—'soo$ —'500 A A OTHER COUNTRIES IN POSTAL UNION^Z^ One Year sl'soo Six .Months. s—*7so$ —*750 X a? Advertising rates, sent on application. Година Уеаг I. поздравили. И српскаштам па у Европи нарочито „Нови Србобран“ (дуготрајно клп цање: „Живио Прибпчевић) изјавпла је једнодупшо сво је спмпатпје на започетом раду за самосталност срп ске цркве у Амерпцп. Моли тајника да прочпта прис пјеле брзојаве и Загребачки „Новп Србобран“ број 44,, којп је вечерас прпсппо. Тајнпк Мпливој’« Вузаџић чпта брзој’авнп поздрав брат ства рр. 74. у Јоћеl, 111., бр зојаве Тшре Ковачевпћа и Обрада Суботпна пз Сћка^о, 111., ппсменп поздрав уред ника и власнпка,,Срп. Родо љуба“ Јова Томановића (ду готрајно Жпвпли!). Настави чптатп чланак „Новог Србо брана“ Спор Амер. Срба, Прл- чптању овога чланка уеташе свп прпсутнп. Бур нпм п непрестанпм клица њем поздрављен је уреднпк „Новог Србобрана“г. Свето зар Прпбпћевпћ. Др. Паја Радосављевпћ у подужем красном говору пз јављује свој’е весеље на пс кренпм жељама браће, која су се збора Сј’етила, Ппсање српске европске штампе даватп ће нам впше снаге и полета, да некло немо п започето дЈ*ело свр шпмо. Нарочпто га весели, што је један од најутледнпји српски лпстова загребачки ~Нови Србобран" посветио свој' чланак о нашим цркве нпм прпликам. Весели га, да срискп раднпци знаЈ*у одатп достојну пошту љу дпма, као што Ј*е српскп ро дољуб, Светозар Прпбићевић (иепрестанб^^клицање: Жи вПо!) којп Ј*е врло много у чпнпо за ширење српске свп јестп у старом краЈ*у, и ком ми дугујемо захвалност, што нам је послао нашег уредника, Амерпканског Ср бобрана", кој*и се таћш-еду шевл>ено бори за права орп скога народа, Велп да се од стране овога збора п свега српскога народа пошаље г. Прпбпћевпћу писмена за хвала за његов родољубиви рад, што су прпсутнп једно гласно прпхватцлп уз гром ко клпцање „Жпвпо Пјрп бпћевпћ Пр. Спмо Мамула ставља на дневнп ред 9. точку п даје рпјеч свештеннку Сави Војводпћу, који велп, да се изаборе пособнп одбор, који бп до дана Сабора прпродпџ продлоге за расправу, а осим тога одабсре још један одбор, којп би се, требао, назвати адмпнпстратпвнп одбор, ко ме би била дужност бити као*нека посредуЈ*ућа власт до дана Сабора. Овај бп од бор требао сазватп Сабор и

Page 2

Страна 2 „Am e r i k anski Srbobran“ issued every Thursday at 2336. CARSON STR. PITTSBURG, PA. a Servian Orthodox Society „S R B O B R A N“ Publisher and Proprietor Milivoj Buzadzich, Editor. ~AmE*RIK ANSKI SrEOBRAN 1 has larger circulation than any other Servian newspaper in New World, being organ of the Servian Orthodox Society ~Srbobran“ with its 80 bran ches troughout the United Sta tes from Alaska to New-York It reaches every Servian Co lony in America. *,,AmERIK ANSKI SrBOBRAn“ being official organ of a largest Servian organization in Ame rica;, is best ad versting medium. брпнути се, да се закључци овога збора изврше. М. Нпколпћ нрихваћа иредлог а подуппре га и Др. Паја Радосавл»евпћ п М. Милићевпћ. У одбор за прпређпваље п састав правила пзабрани су за предсј. Николн Грба, за тајнпка Илпја Жпгпћ, а за члана Др. Паја Радосав љевпћ. У адмпнпстративнп одбор пзабрапп су свештс нпк Сава Војводић, Спма Мамула, Раде Мусулин, Ми ле Девпћ, Мплан Мплпче впЕ п Мплпвој Бузаџпћ, којпма се код впјећаља п мају прпдружптп сви пред сједницп црвкенп опћпна. Свештеник )аков Оџић вели, да одбор за саСтав пра вила чим нрпје евршп посао п готова гмзавила пошцље адмпппстратпвном одбору, а овај да их упутн иа мтп јење појодинпм црквенпм Опћинама. Овај предлог јо дногласно је ирпхваћен. Пр. Симо Мамула ставл.а 12. точку п даје рпјеч Ради Мусулпну, који у иодужем говору велп да морамо прп чекати, док не добијемо ри јошења од нашпх сниекоиа у старом крају, иа које су сс неке црквене опћпне о братпле за савјет, како би ее питан.е српскога еппскопа рпјешпло, у којпма со мрл бама моле опискоии, бплп се којп од њих хтјео примити покровител>ства срнскпх цр кава у Америци, преко н.ас, нарочито изабранога проте. Нада сс да ће иам повољно одговоритп и у случају ако нам ие одговоре, да се у Европу пошаљу 2 изасла нпка, који ће српекпм опис копима разјаснитл стањо Паших цркава. Др. Радосавл.евић вбли да ће нам наши епископп одговорити, што им је и ду жност. Било би пробитачио обратити се ерпеком и цр ндгорекомминистарству, јер од српски незавлсни зсмал.а морамо очекивати помоћ. Лазар Тарић усваја овај предлог, предлаже нека се управи' иосебна молба на српско и црногррско мпни стћрсуво. Од лаши епископа ,у Аустро-Угарскојслабо иам је уфањо, јер су исти за висни од владо I? несцмр- стални. Предлог Радо Мусулииа надолуњеи иредлогом Дра. Радосављсвића, једпорласнр а. (Срп, нар. посл.) почеше уппсиватп дионице и за неколико часова упи сано је /преко подесет дпо ница. Закључено је да се пзда позпв на народ радп уписа дионица. Милпвој Бузцџџћ, уред нпк. ~Амер. Србобран“ за хвал.ује се у пмо нрпсутнпх предсједнпку збора Симп Мамулп п свћма прпсут-; нпма" За успјех наше своте ствари јамчи нам ова Ј‘едно душност на овом збору п будна народна свпјест. Бла гослов Св. Саве чувао нас и помогао нам, да у овој ту ђој земљн остваримо његов аманет незавпсну српску цркву у Аморпци. Пошто јо напродлог Јовс Миљуша гл. рач. С. П. С. ~Србобран“ отпјевана пјо сма ~Боже Братпмства“, предоједнпк Симо Мамула закључује у једанаост п пол сати впјећан.е, тsр се збор разпшаду највоћом одушев љељу у надп, да ћецо сс на скоро састати на првом срп ском сабору у Сlпса^о, 111. ‘Српска завјетна мпсао за сјала је на обзорју Срба у Америци, а Србн су у овој земљп прпступили још један корак блпже остварељу ми слп Св. Саво самостално сти српске цркве у АмерпЦп. ВИЈЕСТИ 0 РАДУ БРАТ СТАВА И С. П. САВЕЗА „СРБОБРАИА“ Вагћегкш, Оlпо, 23. Марта 1906. Гос подпне уредн п че! Ево ме. да Вам Ј*авим је дпу лопу п радосну вест пз овог града, српскоколонпјо, коју веет, надам се, ирп мнт ће радосир свакп Ср бин, а напосо свакп члан дпчног нам Српско Прав. Савсза ~Србобрана“, те нај већс ерпске органииације у Америцп. Поколикр нас барбертон скпх Срба одлучпсмо тврдо дн всћ овако бројпи, а не удруженп вшпе нс смемо остати, него да оснујсмо по примјсру оеталпх удружеља амермчкпх Срба, једио Врат ство, те да сс иридружимо обтаЛпм удружешш Србима у Савсз ~Србобран“, а затпм Радосно донашамо ову вијост, да су и браћа Војво ђани увидили потребу оснп ван.а Братства, комвсу далп дичноимо ~Војводlша‘-‘ Срби Војвођани нијссу нп у сТа ром к јШ н икада за оетајал 11 за другрМ браћом^ па ево п у туђинп хоћо да србују и да ее иокажу доетојни синцп Милетпћа. Новом Братству жслнмо сваку. срећу и на предак^ а члановпма кли чемо: „Живили!“ Урсдн. ~Амор. Србобр.“ „АМЕР^КАНСКИ СРБОБРАН“ да' порадимо за свој напре дак сЛожно, братскп п вс тпнскп, не гледећи на то, што наша чета сада у по четку није многоброЈ*на. Што одлучпсмо, то и у чпнисмо, јер већ данас ћма демо овде основано Српско- Православно Братство ~ВГ>јв одпна", а молба за прима ље у Савез већ јо одпрем љена упрацн Савеза „Србо^ брана“. Нећу згрешити, ако овде пзнесем да су, малом из нпмком, овдашњп Срби сви Војвођани, паlКе заборавља јућп српском крвљу сте чеиу, а сада покојну нашу Војводину, мп ево п нашем Братству дадосмо пме Вој водина. Главни ослоп блвше Војводпне био је Србобран, а ослон наше Војводпне опет С. П. С. ~Србобран“. Таман се слаже! Наше Братство ће надам се, добро и брзо напредовати јер овде п у околицп имаде још тако добрих п одлпч них Срба. да сам унапрсд у верен, да ће и оип чпм пре 'етупнти у Вратство „Војво дина“, које ће да пам буде темељ будућег рада за Срп ство овдашље. Само досадаљп чланови Братства већ јамче, својим карактером, да ће ово Брат ство бити- једноудп и радп времоног и вечног добра. И допста Бог јо тако подолпо моћи душе и тела међу човоком п жепом, даонп палазоћп се у брачпом савезу, јесу једно потпуно бпће, јодна целпна, као што каже Св. Ппсмо:' тако нису впшо двоје пого једно тело^ То јс за то, да мбгу потпуно осећати радостп живота, лакше споситп земаљске брИге и тошкоћо, снчувати зе од мпо гпх зала, држати у реду природно тежље п бптп основ државне сроћо, дајућп јој добро чланово. СПРЕМАЉЕ ЗА ЖЕИИДБУ II УДАДБУ. 1.) Иај пр о тро б а доб р о разми сл пт и о сви м а ,т ерот пм а брач по г ста н. а и а то к он д а одл уч и т’п с о н ц жопи дб у н' уј днд бу. Истина, брачна зајсдНнца изглода л.ункн и пријаТна, (као оно лол>ана золопом травом и шареним ццећем оки ћопа). Опа је башча иуна пајкрасппјпх мплипа, али у тој башти пма п по'који стручак гбрка иелопа м по којп оштардрп на најдпшшјој ружи. Свако, дакле, трсба да пна, да ће у брачном жипоту уживатп ие само радоот и Остатак чисте братствене пмовине 263.53. По закл»учку сједнице од Јануара свакп члан има дати 2‘50 за подпзаље срп. пр. цркве ~Свл ЈБурђа уB. 8. Рlllаћпl-^ Ра. у то пме са брана је свота од 46‘50 0 која се посебно у братског благајника налазп. Братство нема никаквпх дугова. Број чланова је,ст 95. Никола Косановић,, братств. рачуновдђа. БРАТИ СРБИМА УЧЕСТ НИЦИМА ДОГОВОРА ЗА САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ ЦРКВЕ У АМЕРИЦИ. 8. 8. Ра. Бра ћ о Срб и Жалим, да мијенемогуће лично судјеловатп на збору радп мојпх трговачких по сала. Молим Вас одбаците мржње п лпчне интересе на страпу, а сложпте ее у раду за д>рганизацпЈ’у ;и потпуну самосталност срцске цркве у Амерпцп, без Туђег тутор ства. Гопо д о Изпеспте своја мнења ка ко који мисли п како би било најбоље, п што пађете за најсходније, око тога се оку ппте, п одма бцрем привре мсна правпла за урбђељо црквенп општина пароду дајте. Менп колпко је познато, све што ми Срби у Амерпцп имадемо, створпли смо самп 1 дакле боз- ичпје помоћп, погрешпо је, а и грех је на роду тумачпти, да му је то тко поклонио, или иако по- могао. Таквр тумачеље, па било м пехотпцо, баца па род у млитавост, а он ће да увјек пзчекпва помоћ од другога, а себо сматрати слабим, а наша је дужност да народ позна сам своју снагу, јср тешко ономе кога други дпже. То је шцпе црквено пита ње ето покренуто, и треба узетп правац, п не мојте ес разићн, ако чјсшто стварно пе постигпоте, разумева се у духу српском. Немојте се борпти са мислп, шта ће браћн Русп рећи, ту они немају шта за говорптп, јер ми смо Срби а они су Русп, љпма љпхово нама наше, а цпљ нам јо истп подржн- @ss® @5 вати наро^ у вјери и народ ности. Руси су за себе до бро организованп, па треба мо се п ми оргаНизирати, Ми ако се организуЈ*емо, то није протпв љих, а ако им је иротпвно што се органи зујемо, нека знају да не тре бамо господара, у ономе кога сматрамо за брата. Желећ Вам успјехе срет ног рада. Прпмите моЈ осо битп српскп иоздрав. Сава Радаковић, почаснп предсједник С. П. С. ~Србобран“. I ВИЈЕСТИ ИЗ ЕВРОИЕ. ј 3емљо гђежпвеСрбп и Славени. ЗА СЛОБОДУ ШТАМПЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. На челу с митрополитом Петром’ Зимоњићем, биску пом Паскалом Буцоњићем и Мухамедом сф. Ђсмаловићем послаЈли су најугледниЈ*и мо старски грађани на Бурјана овај телеграм: Мп потписани' грађани града Мостара сматрамо сво јом дужношћу изјавити да је елобода штампе, збора п договора неопходна потреба п жеља цијелога нашега на рода. С Тога подуппрући петицију неколико наших кнпМеВника и новинара тражимо да се те слободе даду што прије народу, и то у сПоразуму с људима, које би он у ту свху изабрао. МАТЕДОНИЈ А. ~Одјеку“ пишу пзБитоља. Овдс је све опасније живети, већ 15 Дана како сваког дана како смакпу с овог света по некога. Крв за крв. То је сад учестало, да нисмо впше сигурнп. Туче су убцли јед пог богатог Б^гарпНа, ко веле ~сам се убпо“. Чпм иукне иушка одмах знамо, да је петко нлатио главом. Један днн Грк убпјен, другп дан Бугарпн, трећл Србин, четврти Румун п та ко се свакодневно кољу као на кланпци. Овде братбрату не верује, јер се 'бојп да ће га пздатп. Прпмер за ово је зет удо вице Лазара Кујунцића вој воде, којп је погпнуо млад ГСРБИIУПИСУЈТЕСЕI УС. П. САВЕЗ I СРБОБРАН. бгсге^сгс^е^с^с^сгсгс^сгсгсгс^е^е^с^&з&гсгсгсгс^сес^. задовољство, пого ће га често пута снаћп п брига п туга п жалост. Па опет све то пије тако тешко сносптп, само кад муж п жена саразмерно и праведно брачне тешкоће међу собом поделе. Ожонп ср, стаће ти волак на ногу. Женпдба добра велиц&је-бжго. Нп самоћа нпје без бриге. Човек је беа жене што п кућа без крова, а жена без мужа кућа је без темена. (Срш пар. посл.) Чашу меда још нико не попп, Што је чашом жучп не загорчи, Чаша жучп ишће чашу мрда/ Смешанр нНјлакше се поју. 1 У (П. П. Њ.) •2.) Лопота је благ дар ирироднп, п сре^ ћа н ј о к о ј е мож е ужи ва т ицдЈ огат ст в о ј е ле па ствар ономе, Ко је пошпено до њега до шао. Ал' вцдие свега тога/бЈај е као звезда над породпчном срећом ,/аброта срца ц по штоп.е. (Др. М. Ј. Б.) Момцп п Девојке нека су омртрени у пзбору једно другога, Љубав, поштовањб, споразум, нскреност и верноот нпоу стварп, којо се на вашарпма купују. Многи је скупо платпо у, свом породпчпом жпвоту погрешку^ што нпјо џазпо на правпла у спарпвању мужа п жене.. Занат. учп. гледај девојака, Нс гледај цм злата око врата, Нп везенпх рукава до лаката, В.ећ пм>ледај ћудппп ам е тп. Број 10. изд&јетвом пашенога Буга рина. Таквих случ&јева има свацодневнћ овде.. У опће сад Маћедонија јадна има впд. ј.едне земље живих мрт ваца, данас ходи по земљи, сутра је већ под земљом. Чудан и отрашан прпзор. Навикавамо се и на то, да гледамо равнодушно, Ј*аче нас заболљкад чујемо да је који од нашпх страдао. Овај крвави театар све се већма шири, шта ће пак бити док гора. зазелешг!.: —..Ј' БУГАРСКА. ЛУГОСЛОВЕНСКА УМЈЕТ НИЧКА ИЗЛОЖБА У СО- ФИЈИ. После оне величанствене југословенске умЈ*етппчке из ложбе у Биограду, мисао југословенске солидарности све је јачег корена хватала/ прво у књижевном и умЈ*ет нпчком, а кашње и’ 1 у еко номском облику. Основан је г савез југословенских умЈ*ет нпка ~Лада“; спрема се ве личанствен југословенски алманах; а у пзгледу је и економскп савез двеју југо словенских држава Србпје и Бугарске, као претеча но литичком савезу. Сада се у велпко члне припреме да се приреди друга југоеловен-, ска умјетничка изложба, и то у Софији, која ће још ^величанственија бити од пр 7 ве. Ппемд решењу подод бора ~Лада“, пзложба ће се отворитп половпном августа о. г. а не, као што Ј*е прије јавл»ено, септембра. Раду 7 јемо се свему овоме и сва? ком нокрету за зблпжеље Југословена, п још већма бп се радовалп, д&^7браћа“ Бугари престану уЧљ. Ср? бпјп и Маћедоппјп таманпти српску рају! Јер, на/ једној странп љубпти, а на другој убијати, није баш ни мало „братски!....“ Р У С И Ј А. ПЗБОРЛ ЗА ДУМУ. У Руспјп је отпочела из борна агптаци]*а у свпм про впнцијама сем Кавказа п Си бпра п изложене су изборне лнсте. Број гласача у Петро-' граду пзносп 160.000. У Москвп имају право глаеа радницп пз 371 фабрпке. Ми нпстарСтво унутрашњпх де ла пздало је чптав нпз наре-

Page 3

Број 10. даба протпв утпцања на сло боду избора; у њпма се строго забрањује куповање, подмпћпвање, прпморавање и остала агитацпопа сред ства на глаоаче. ВИЈЕ С Т И ИЗ ПИТСБУРГА И.ОКОЛИПЕ. БОГОСЛУЖЕЊЕ У ОВ ДАШЊОЈ ЦРКВИ. На Лазареву Суботу 25. Марта (7. Апрпла) у крји дан па дају и Благовпјести л обдр жаватџ ће се елужба у ов дашњој српеко православ ној цркви у обпчно врпјоме. Онп, којп желе присту питп св. причестп нека до ђу у цркву мало раније. ПОСЈЕТИЛИ УРЕДНИЧ ТВО. Овп дана посјетилп су уреднпштво пашега лп ста г. г. Милош Тпка, ра чуновођа братства бр. 3. пз Ехрогl, Ра. н Теодор и Гри горпје Лончар пз Шњаће^Ра. Грпгорпје Лончар том при ликом у знак захвалности п штовања претплатио је ~А-мериканскп мериканскп Србобран“ за врлог Србина родољуба п свог бпвшег господара госп. Пају Поповића, трговца пз Дарувара у Славоннји. НАСТРАДАО СРБИН РА ДНИК. Мато Ждрале, ра дник у творнпцп Сагпе^Ј Сошр. у СЈаеНоп, Ра. настра дао.је у истој творнпцп. От падак жељеза избпо му је десно око. Пошто је озлеђенп био члап братства бр’ 26. .^ар Душан Сплни“, дало га је њогово братство шренети у болницу, ђо се п сада па лази, а од уппаве Савеза добптп ће 300 долара. СРП СК 0 СРОБЉЕ У ЛИТСБУРГУ. У Питс бургу су воћ впше годпна Србп покапалп своје мртва це на овдашње католпчко .њемачко гробље Св. Петра, наравно уз скупу наплату за гробно мјесто. Впдпв ка толички поповн нашелпјепо црквене обреде забранишо педељно српском свеште нику да испраћа и сарањујо мртваце на гробљс Св. Пе тра. Не помогоше ни молбс ни обећања веће паплато за гробпа мјеста, српски свеш тенпк несмије вишо на гро бље. Овдашњи брпски народ није могао дозволитп нп тр пити, да му без свештенпка мртваца покопају, па је ра дп тога 18. марта одржап збор срба у Питсбургу под предсједништвом врлога Ср бина г. Раде Мусуллна, па коме је једногласно створен Што ћеш Павле у племе довести, Чим ће тп се поносити мајка. Не пди сејо у хвНљепо благо, Враг ће доћи и однети благо; Не ид’ сејо у племе високо, Племе ће се врашко разродити Дол’ ти ајдо за добра јупака, Добар јунак доб’ро јо до вока. (Срп. нар. пссма.)' 3.), Муж и жена могу само онда јеДНо с другимм срећ нр, задовољно и у миру жи вити, и здраву и честиту Децу изродии, ако су једно.дру гом прилика и п о годинама, по телу, ио здраву ип о тел есн и м иа ви кам а. (Др.П. Ј. В.) Каке су данас нашо прилике или бол.о рећП нцнри лике много се грешп против овога иравила. Зелеп момак узео стару и матору девбјку, пли јр девојче 'слабо, крж љаво и детвњо' памбти пошло за момка од 30—36 година или је најпосле старћ катв деда посогао. за довојком. Имал’ ту саразмсра и. мбже ли у таком браку орећа да пева 1 Не жени сина кад ти хоћеш, алп кћер удај кад мо жеш. Здрнво ссме,' зДраво дрво и род здрав даје. Међу равнбма жспидбаи удадба најбол.а је. Кратко главње, готовп угарци, Позна дсца, готовс спротс., (Срп.дшр, посл.) закључак, да се купи зем љиШте за српско гробље а куповна цијена да се нама кне сакупљањем добровољ ни прплога. Изабран је по собнп одбор за сакупљање прилога и то: г. г. Сава Вој водпћ, Миле Девић, Нпкола Косановић, Нпкола Стипа нбвпћ, Раде Рајновпћп Ни кола Мамула. Како смо пзвјештенп, ку повна цпјена, која ће изна шати’ најмање пет хпљада долара, брзо ће се сакуппТп, јер су свп Срби без раалике за ову свету ствар врло зау зет. Полажемо наду у иза бранп одбор, да неће жа литп труда, а Српском На роду препоручујемо да пх што обплније помогне, да се п ова света ствар извести може. ИЗБОР ПРЕДСЈЕДНПКА СРП. ПРАВ. ЦРКВЕНЕ ОП ЂИНЕ У ПИТСБУРГУ. На мјосто Теодора Јакшића, којп се пз Пптсбурга пре селпо у СlаеНои, Ра. иза бран је за предсј. срп цркв. опћппе у Пптсбургу г. Јово Мпљуш, гл. рач. С. П. С. ~Србобран“. Познавајућ г.Мпљуша као врлог Србпна п вриједпог и савјесног званпчника пада мо се, да ћо оправдати по вјерење п паде црквенп оп ћцнара, којо су онп бпра јућп га у њега полагали. ПРОМЈЕИА ЛОКАЛА&- Наш уваженп Србин г. Мпле Довпћ, овд. трговац пресе лио се у своју властпту ку ћу на Bагаћ Bћ. 2608. у ко јој Ј е уредио своју лпјепо уређепу трговачку радњу. Ирепоручујомо браћи Ор бпма, ди своје потребо.ку- П УЈУ У овоЕдобро уређеној српској трговини а~нашем брату н пријатељу г. Довпћу желимо сваку срећу и на продак у његовој новој кућп. ЗАБАВА НА УОКРС. Прппреме за ову забаву већ су учињепе. р Узета је дворана, набављсна музпка, изабрап одбор и аранжери за пгрннку. Обзиром на пле меииту сврху ове забаво на дамо се да ћеовдашн.п Срби у великом броју посјетптп. СЈЕДНИЦА ИАДЗОРНОГ И ГЛАВНОГ ОДБОРА С. П. С. „СРБОВРАН”. За 3. и 4. априла сазвана је сјед нпца надзорногл главногод бора С. Л. С.- ~Србобран“. Надзорнп одбор бавп со пре гледавањем књш*а и рачуна дочим је зајодни^а сјоднпца оержана у у‘ сриједу после подне. Данассо вјећап.о не ћо наставити иршто нНјс прпсутно доволшо чланова.' АКО ЈЕ КОИЕ од чланова С. П. С. ~Србоб оран‘‘ познаТо кадаи гђеје умро- неки Стево Гаталица, пз Д. Ковачице, жупаније Бјеловарско Крпжевачке у Хрватској, нека пзволц то јћвити на уреднпштво на шога листа. ВИЈЕСТИ ИЗ А М Е Р И К Е. ПРОРОК ДОВИЕ. Пр знато ће бцти чптаоцпма „Анориканоког Србобрана“ даје.Јоћп Аlехашlег Вомђе бсновао у Сћта^о, 111. нову вјеру п издавао за пророка. Иметак цркве коју је он о сновао цпјени се на ноко лико милпјона долара. Како јавл.ају из Чпкага у сједнпцп спонистпчке цркве скипут јо Довие, који со прозпвао п Св. Илпа, ра свију частп, тор су му оду зетп свп доходцп, које је као глава сиоппстпчко цркве у жпвао. Оптужују га ради хр ђаве п собичне унраве са црквенпм пметком и пријетс му, ако со пе покорп од луци, да ћо га предатп суду. ПОГИНУО СРБИН РАД НИК. У задње вријеме у честале су несрећо по твор нџцама. Не прође дан а да не поетрада који раднпк. Тако јо 14.(27.) марта -оти шао јс утворницу на рад честити младпћ Мћлан Ро бић у ХУћееНп^, \У. Уа., ро дом пз Гдј(. Дубрапа, у Хрватској, гђе га јо машина у полак расјекла. Пстп час изнесошс га мртва п Пренс соше у стан његова жало сна оца Спме, ком јо као јо дмнац био јодпна утјоха. Покојник је био члан брат ства бр. 37. „Краљевпћ Мар ко“, којо му јо нрнреднло красан погроб. Са покојни ком се на гробл.у дпрљпвим ријечима опростио пптсбур шки парох о. Сава Војводић који јо присутно упозорпо да се што више уписују за члановеС. 11. С. ~Србобран“ јер нокрај свих зада п по вол.а у овој зомл.и он нам јо још једино уфап.с и помоћ. РАДII И Ч К Е В И .1 Е С Т 11. Давно очокпванп први А прил, када јс трсбао да за започетп штраЈк .угл.оноко пача, прошао јо мирно. Преговори застушшка ра дппчке заједпицо и посјод нпка ровова у IпсlЈапороlЈß, најесу довршонп, нпти ћесс паставити у Ме\у-Уогк-у, ка мо јо и просједник радничке 4.) II оредраз лик о п п озанп ман> у ивас пи та њ у важ не с у раз ли к е измеђ умужа и же н е по н арад и о стп ив е р и. (Др. М, Ј. Б.) Није ово мала ствар, па за то нсби требало, да се за боравн и занбмарп код женидбо п удадбо. Ево шта чи тамо у јодној књизи: Ни сола ни суосди нису у тако то сној свези као муж и жена, но живо у такој зајодници као њих двоје, па јо опст бол.о по њих, ако су по вери и народпостп једнаки. Куд камо је то од већо. користи за мужа и жону. Кад нбћ и најмање разлике измсђу мужа и женб кваро рклад и слогу њихову, шта ћо онда бити, кад со буду разликовали у оцрмо, што јо свакомо У крви. (Др. М. Ј. Б.) Туђа љубав л.убп свог. Ближа је кошул.а толу ног’ хаљина. Свој свомо јо мио и. драг. Своје руко удоснпје раде. Сђојо очп бистријо гледају. (Орн„/Јнар. посл.). ОНШТА 'ПРАВИЛА ПОСТУПАВА У ВРАЧНОМ ЖИВОТУ." I.) Љубав јо прва и главна потро.ба за срећан пза д,о'во л> ан бра к. М.уж п жопа треба једно друго да увчжавају и да љубб, јер.су јодно другомепрвп п најпоувданији иомоћ пицп у свачему. (Прав. шфар.) Прс свога имајто непростаиу л>убав међу собом, јор њубав пбкрива мноштво грохова. (Ов. Писмо.) Т '.ЛТл „АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН“ у нијеЈ аћи Мћсћеl отпутовао. Друтога Априла, као на дан кад су угљенокопачи изво јевали осамсатни рад, нпје у "нп једном угљенику ра ђено, него су радницп тај дан најсвочаније прослави ли, алп за то трећег, априла сваки радпикнаступио је_на рвој посао. ЗАШТО НАШ НАРОД У ОТАРОМ КРАЈУ ПРОПАДЛ ј. Пропадамо, пропадАмо чу јеш на све стране. Опустп наша отаџбпна, све оде у Аморику ~трбувом за кру вом“, да се можда многп вшпе никада натраг не вра ти п пе впдп своји мпли п драги п оно мјесто, гђе су Божрје Свјетло углодалп. Н Iјбогатијп српски кра јевп Бачка, Банат, Сријем, Слазонпја а у задње ври јему под ццјсну крви за своје големе заслу ге за цара и државу. Свака стопа ове земље натопљена јо крвљу наши јуначки пра ђедова. Али земл.у, коју наши ђедови крвљу задо бшпе, коју су својим уну цима у аманст оставили нп јесмо зпалп ни умјелп а ни могди онако обрађивати ка ко треба, а још мање онако штовати за каквс смо ју скупе повце за крв наших ђедова а не за паре у ама нет примили. Паши ђедовп добили Су најбоље земље у Аустро-Угарској монархији, но шта пм је хаснпла кад су сабљом у руци моралн бра ннти крал.а, цијелу државу и Европу. Док су се онп са душманима крвилп дотле су други народп приватили се књиге, прпватпли за науке. пз књига су радили и чптали како се по сВијету живи, знали су п чули п за наше крајеве, за наше ђлодне зе мље, па кад смо ми протје ралп Турке, ево тих страна ца међу нас, најпрпје један па впше и вишО, дакупс од нас земл.у, ону исту зОМљу за коју су напш стари џп нули. Запста нпјесмо бплп вриједни ни достојни пазва ти со упуцима Цара Ду шана и Хајдук-Вељка, којп је казао Главу дајем, Кра јипе не дајем, нијесмо врп јодни Да се назовемо духов ном дјецом Светога Саве, кнд смо ону земл.у, коју уу они за тако скупи п светп пам норсз платнли. 2.) Стрпљпвост није ниТдо толћко по тро бн а ка о у бра ку. Муж и жеиа треба да трпољиво сносе сво мане и у вроде један другога. Надањем веселите се, у невољп трпите. Трпљење нека дело довршује, да будете савр/Шенп п целн без сваке мане. (Св. Писмо.) 3.) Сва срећ.а у браку састојп со у пове рен>у; и н остојаној услузп п наклоностп. Ншит^ нпје посноснпје под супцом, него кад муж и жена немају новорења једно у друго. Такав брак, где не има поверења, слћчап јо црву, који жпврт подгрпза п растачо. У таквом браку мора да настане дуго п вечно' кајање', иза кратка санкД дуга п јака бол п мука, Д.) Чулп сте како. је казано старпма не чини нр^л.убо., (Св. Ппомо.) И муж п жона треба супрушку верност да држе, коју су једно другом обоћали прод Богом и црквом ;у л.убптћ. као што дијете љуби мајку своју. Кад смо бетавили мач а спа хпја се раздијелпо с нама а ми неуки бсз своје народне господе, без учптеља, без игђе икога не знадосмо на учћти штовати земл.у, не знадосмо процијенити њену врпједност, негб ју дадоемо у безцијену странцу, којп се данас на њој пшри и по маже с’ нашег незнања и немара. Ето браћо то наше не зпање учшшло јс Српском Народу вшпе штете него иекада-Турцп. Од БЈсловара до Земуна, Кпкинде и Сен томаша, док су пушке пу цале и .сабље сијевале по гпбе и пропаде вшпе нашег народа, и. то сада у пошље-. дњи тридесетак година. Они странцп учеНпји него мп, знали еу прорачунати што од нас купују, зналп су у напрпјед, д’а ће она зе мља, коју еу од нас у без цпјецу покуповалп за неко лико година десетсроструко више вриједитц, а ми жало сни п јаднп, неуки п неу путии, сматралп смо се сре тнпма, да емо-ее ријешили оне зсмл.е, коју смо како рекох онако скупо платпли. Ево, то наше незнање је дно је од највећи узрока на задку и пропастп многи српски породица. 3. Ето р^кох што сам рећп зпао. Ал’ нпшта мц није већма жао; Бар да могу тужпт Богу свецу, с Како трују у утроби дјецу. Какб воле да су нероткиње Нсроткиње те дичпе Срп кпње. Многа жена својом главом плати, Што не волп јадна 'да је мати. Страна 3 Чујеш ли ове ријечи брате Србине. .Дјеце нема па и за то нам многИ наш /посјед опусти и оде у бесцјен ине? поврат странцу.. Логлеђи оцо себе своје негдање коМ шије опустпла им кућа, запретала се ватра на срн ском огњишту, Да мајко Србинова дјеце нема а што их има не вас. питаш их онако како би тре бала и морала. Нема их. А шта пх нема за то си и ти мајко Србинова у многоме и многоме одговорна пред Бо гом, српским народом иучо вјечанством. Бог заповиједа рађајте се п множите се а многа срп ска мати слуша несретнице, трује своју дјецу а и само себе. Слабп снагу родасво га српскога. И јели онда чудо што су нам толике куће опустиле што не напредујемо упо редо са другим’ народима Народ тражи а људство треба "омладину тијела здрава, духа нуна знањ^, воље јаке, душе ведре и примљене за све што је ли јепо, вјере тврде п разумне. А како схваћа то у ње говнњу порода свога мати Србпиова ~Не везуј ме б^атка нано у повоје, То не трпе руке мој‘е ноге моје. х Та ја мислим јунак бити „своме роду, Одњегуј ме од малена за слободу“. Јесте, али заман .дпјете врпшти и противп се, кад је матп научпла од разнп тета, да се дјетеТу морају стегнути руке п ноге, да макнутп не може. Чпстоћа је полак здравља а многа мати запусти своје дпјете, много се од нечпс тоће разболи и умре а много болује кроз цпјели свој впјек. Дјеца кад одрасту повла ђује им матп, а ~кад мазп даду јабуку, он би хтјео шлшва, кад му пруже погачу онда бп кољпва“. А дијете Ј<ад одрасте до лазп до увјења „Што ја хоћу то п бптп мора.“ II јелп онда чудо што је дома тако пуно закјерала ж замјерала а тако мало правп, истпнити, одлучнп п карак терни народнп соколова Јрлп чудо што многп мај чпни спиовп пзвршуји своју вољу (самовољу) против сва кога прпје, само не протпв себе самога. Ево тако родптељи п чи тава чета сроднпка: ~У младр доба кадкад му се дало, Да гуцне дпјете ракијице мало“, И ~oн слуша ријечи злосре« тнпка слијепи; Пиј чедо моје ракпја те крпјепи“, А кад постане човјек: ~Жена га зове одп Бога радп, Свж ћемо твојп скапати бд гладп. Мол’те га дјецо нека дома греде, А дјеца не см’у ни да га погледе. Итако се све више множп број бескућника, који најзад и у сну и на јавпудовикују само: ^Ракије ми дајте.“ Ето браћо оне нероткиње жене, оне хрђаве. жене^оне хрђаве матере, које*су зло васпитало овоју дјецу ућро пастиле оу многу српску цородицу. л,. ._ч. (Иаетавиће со.)

Page 4

Страна 4 СРБИНЕ БРАТЕ И СРПКИЊО .СЕОТРО! прочитај ово иар редака: МН.Е OЕ7IС ТРГОВАЦ МЈЕШОВИТОМ РОБОМ 8. 8. РIТГBВИВ.С РА? багаћ 51гее12608. Препоручује бвојој браћп Србима своју лијецо уређену трговину свако вр сн е роб е' шта нашем човјеку> потребује. Брате СрДине! Не помажи туђинца већ свога Србпна Сјети се „Само слога Србпна спасава СРБИ! којп сте у МсКеезроК-у илп којп га полазите незаборавите посјетитп ПРВИ СРПСКИ САЛОН -У МсКееароК, Ра. Иг. 616. 4-№ 51гееС Ваш е г Срб нн а земл> ак а sача НајШп, ПГВУ СРПСКУ ГOСТ И0 Н У у МсКееброП, Ра. снабдео најпзврснпјпм пићем и јелом. Располаже са удобним собама за становање. Идпмо за нримјером осталих сретних народа, којп се држе оног: „СВОЈ К СВОМЕ 3а т о Ср бп иди т е к Србп ну СРПСКА БИЉАРДА. с^с^сге^е^егс^е^сгсзсзе^с^е^е^е^сге^еае^сгс^ sгрзка ВПјагба Сагзоп 81г. 2806. I Ако сп рад добро забавити сб, дођи у I Српску Биљарду нн 2806. Сагвоп би. I егсгсгсгсгсгсгегегсгсгсгеесгсгсгеге/гсгсгсге/г СРПСКА БИЉАРДА. ВОГО 60Ј80У1С, 523 СНЕBТМOТ BТВЕЕТ, ЈОНМбТОШН, РА. РагокгосЈагвка ј Вапкотпа РовХотшса. Bаlје поуас па зкапе BУЈеlа пајћгЗе пајјеНгпџе. Кирије тогетекј поуас 1 /ж 4 ^У 1

1 1 ВО2О СОЈЗОУIС, Вној Тееерохл 1208. И нуојбј уlавШој кшН. 600 даје Српско-Православнп Савоз ~Србобран“ насл>ед г нпцпма умрвшег свог члана, за сасвим пзгубљену [руку Илп погу псто 600, а за изгубљено око 300. V За вријеме болести члан прима од свог Братства s\oo седмично као болесну потпору, те је тако евакп његћЈгчлан доoро осигуран. За то Србц ступајте у Братсђгва односно Савез Не касиит^! У исто вријеме споменпте се, да свотпје стварп на свпјету нема, него свој род љубитп и за њ гинутп родпти се, живјетп и умријеЈи као Србпн; циједог свог живцта остатп вјеран,светим српским амапетпма и бранити их до последње капп своје’ јуначке крвп. БАНКАРСКА ПОСЛОВИИЦА, МЈЕЊАЧИИЦА И ПАРОБРОДАРСКА АГЕНЦИЈА ГНАИК ВОЛС 2524. Сагаоп 81г. 8.5. РШхћигд, Ра. Једпни српскп и хрватски банкар на 50111(1 51(10. ПРОДАЈЕ ШИФКАРТЕ ЗА И ИЗ ЕВРОПЕ. Једини за^тупник за француску линију, која јенајбржаи најбоља. Шал>е новац »4а еве стране света, брзо, точно и јефтино, те у домовину за 12дана. Ирима повац у похрану са 4% камато. Купује страпи новац. Израђује војничке молбе, уговоре ит. д., све биљежнпчке послове. Једпни српски п хрватски тумач потврђен су дом, те имаде право радити све судскс послове. Изнајмљује станове, иродаје куће и земљишта. МГ У овој банкарској пословницн радп госп. Јо в а н Л а с к о в и ћ, овд. Кас!е Матиlа^ ??л ГРОСЕРИЈ СКА ТРГOВИНА. ф Преноручујем мојој српској браћи и пријатељима ф ф моју но в о о т в о р е н у Гросерију снабђевену ф ф са свпм гросеријским ствцрпма. ф

„АМЕРИКАНС^И СРБОБРАН“ РКООАЈЕ РНЕУO2МЕ КАКТЕ КА BУЕ ИНIЈЕ (ОРОТОУЕАбТЕМ АСЕКТ КАЈВОБЛН РАНOВВOВАВBКIН ВВШВА.) /еИб 11 ко^а оЛ рого<llсс 111 рогпШка и АшеНки докатШ РобаЦ! 1т ЗИкаНи кгог шоји рoßlотиlси. Bуакl пам хоиПјак иока но роЈринћи итјогепјет ођгаН иа тепе.

(хгаДјијет рипото^ј, кироргосЈајпе и^оуоге, ођ- уехпЈсе 1 овСаlе ргаупе ров!оуе. Н.’ јЈЈТМГ а ЖЈ? И ЈI Н.Ц 523 СНЕЗТНЦТ SТНЕЕТ, Ј И'б ВВ ЈОН№ТОШН, РД-. -МШиВ вЈеи^Ж. ч Ј 'Т"

18гр$ка8Ноп!са1(ао2а(1г!1да1| 1 и УгдЈлтозГи, Нгуађка. ј СРБИ ВАНОВЦИ свој новац, којп вас много труда стоји, у којекакве стране чпфутске заводе, гђе можете п без њега остати, већ ш а ^итв своју уштеду уВргинмост, гђе сте сп гурии да ћете увјек наћп свој новац на којп ћете добиватп 6 Лоет. интереса. Ово је чпсто српска штеДпоница, стоји као задруга на самом народу, т. ј. на сељацима који ћмаду своје досједе, па је управо зато сваки новцц спгуран који се овђе/уложи. Користпте се и подижпте своје СРПСКА ШТЕДИОНИЦА КАО ЗАДРУГА у ВРГИНМОСТУ НOТЕI SАIOМ ЛЛППСагsопßlг.B.B. 4.oиО№ћогд, Ра. ^^Bуе УГ81! Iатћигlса^^ IМРОКТIКАМКЕ ШКЕКТт 12 НК.УАТBКЕ. Iташ пајуеси гаћћи 1 јеЈши Iатћига и Bјесћи\шт Оггауата, као 1 Оslаћћ ^lагћаlа. Оlагћаlа 5и ргокизапа 1 Iоспо ћагтошгапа. ХтаЈет па гаћћГ: Вјвегтсе о<l 1,50 <lо 14,00 КоШгдslсе о<l 2,00 бо 15,00 Вгасе о<l 2,75 Јо 20,00 Видапје о<l 3,25 Но 25,00 ВегНаћ оЈ 12,75 <lо 60,00 Папдиће о<l 1,50 <lо 15,00 Рптаslсе сх! 1,50 <lо 10,00 Заппсе о<l 1,25 <lо 10,00 РојеЈше <lјеlоуе sУlћ ^lахћаlа Iта Iако<lјег па ргоЈаји. КаСаЛоде 1 сјетке Iгагће 1 робћИ се уат 5е оЉпаћ ћаћауа. B\'ака иагисћа оДтаћ зе sаlје. Роsаlјке поуас роslот Ш ехргевот ииаргеЈ, 1 пн гат sаlјето С. О. Њ пагисепе sГуап, 1р јеsl иг роигесе ако робаlјеlе ипарге<l 1’00; ка<lа 51е <lаlеко о<l ИПвћиг^а 250 шПја, ако 51е рако <lаlје о<l 250 тПја розаlјће ипарге<l 2.50, 51о НагГто га<И Оsl^игапја пабе^а. Та sУоlа уат 5е оћћђа ко<l С. О. Њ Н. Е. ВЕСКЕН, ргобаЈа д!ахђаlа 601. Е. Ођ|о s(г. АНедђепу, Ра. НаЛе МиеиКп. Ово је првп Српскп Салон у 5.5. РШвђигд, Ра. У овоме Салону може се добптп добрајела ипи ћ а, јер је уређење тао у гостиони. Препоручује се браћп Србима, да има добра пива за које треба 5555 потрошаћа. Дођите па видите! Теlерђоп 9393. Ј. Нешlок. Уlоlш\цslе оЈ $1,25 <lо 100,00 Иетип о<l 5,00 <lо 35,00 Соте! о<l 5,00 <lо 100,00 МапЈоћпе о<l 1,50 <lо 50,00 КопсегТпе ћагто шке о<l 1,00 <lо 50,00 Асогсћпи ћапиошке оЈ 1,00 бо 100,00 Еопо^гаГе о<l 5,00 <lо 100,00 ^Ч''■ х К д Ик- ј»

/А. 1 А -<Д Ж..ЈЛВ I '^И .ј.■. |Кј.\дД х ЈИ№ И ш V Л ш1 \ММН^п// 'Г ^ИшЈкЖ Број 10. СВОЈ СВОМЕ!